Полицијски гласник

ВРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 395

3. Не могу се узети у попис прематач. 3. §471. »ствари кирајџије ИЛИ закупца у добро господара унесене (§ 686. грађ. аак.), које би за безбедност кирије нужне биле. к Кад извршна власт хоће да приступи попису покретности дужникове у циљу извршења пресуде, може се десити да се давалац под кирију или закуп противи попису зато што тврди, да ствари, које хоће да се попишу, гарантују његово потраживаље кирије, односно закупа, пошто он на њима има законско заложно право (§ 686. грађ. зак.). Наравно да се у оваком случају не може од дужникових ствари пописати само онолико, колико је довољно да се дужна кирија обезбеди 30 ), а оно што преко тога преостаје подлежи попису 31 ). Али ако се давалац под кирију из остављених ствари не би могао за своју тражбину измирити, онда он има право да се из оних других ствари дужникових, пописаних за рачун другога повериоца, пре овога измири. Његово законско заложно право на унесене ствари старије је по рангу од доцније извршеног пописа (§ 469. грађ. суд. пост.). (В. Д. Аранђеловић, Законско заложно право давалаца под кирију и закуп, Бранич 1903. стр. 86, и 87.). Услед тога, што у законику није казано, за коју суму дужне кирије може давалац под кирију тражити да се пре осталих дужниковихповерилаца наплати из дужникових ствари, унесених у добро, могу се дешавати велике злоупотребе. Ако су давалац под кирију и дужник сагласни, могу искључити свакога повериоца, да се из дужникових ствари наплаћује. Јер претпоставља се да тражбина даваочева за дужну кирију постоји и да износи онолико, колико давалац и дужник тврде, што често може бити толико, да унесене ствари једва залежу за обезбеду. Повериоци дужникови нису у повољној могућности да противно докажу. (В. Д. Аранђеловић, н. н. м. стр. 90). Стога ће полиц. власт узети да је цужник одиста дужан онолико кирије, колико се тврди, и према томе сразмерно онолпко ствари дужникових изузети од пописа, колико је довољно да се оиа обезбеди. Повериоци могу онда у грађанској парници доказивати, да дужник толико кирије

туално, тај само удео продала. Ни најмање не би био тиме оштећен други заједничар; његово право оетаје недирнуто, јер, на место заједничара досадашњег дужника, добија другог — купца продатог удела. А Ђорђевић, у својој Теорији грађ. суд. пост. стр. 502, мисли, да ову нејасну тачку тако треба разумети: да је законодавац само хтео да спречи иродају заједничке ствари у целини ради исплате дуга једнога заједничара, а пре него се део осуђенога заједничара издвоји, али да он није хтео спречити и попис удела дужнога заједничара. Г. Ђорђевић даље мисли, да би недопуштање пописа удела осуђенога заједничара значило : спречити без узрока поверитеља, који има извршну пресуду, да стече пописом законско заложно право на дотични удео дужнога заједничара. Да се пак попис удела дужнога заједничара може и пре деобе заједничке ствари извршити, излази, по мишљењу г. Ђорђевића, сасвим јасно из свезе последњих речи ове тачке § 471. са § 469. грађ. суд. пост. Међу тим ја мислим да ово није тако јасно <1е 1е§е 1а4а и да поверилац, и ако по моме разумевању ове тачке 2. §471. — не може издејствовати попис удела заједничаревог у циљу продаје пре извршене деобе, ипак може до заложног права на удео доћи стављањем забране односно прибелешке. На основу одобрене забране долази, истина, опет до пописа удела заједничаревог (§ § 403. и 404. грађ. суд. пост.), али тај попис не бива у цил>у извршења пресуде (§ 466. )него у циљу обезб ђењ а потраживања, и гакав попис може се извршити и на уделу заједничке ствари, пошто се на њ не односи § 471. тач. 2. Али баш да се и овај попис не би могао извршити пре истављања дужниковог дела, ипак је поверилац у толико обезбеђен, што му се заложно добро рачуна од дана тражене забране (§ 381. грађ. суд. пост.) 30 ) Прн овоме је меродаван пропис § 404. ал. 3. грађ. суд. пост. 31 ) Ако не стоји нека друга сметња да се те ствари попишу, на пр. ако је то што преостаје (< најнужније дужниково покућство, преобука и одело" — тач. 1. § 471. Ове ствари не могу се узети у попис ни ради наплате дужне кирије, а такође ни друге ствари из § 471. и ако је тражбина кирије обезбеђена залогом. У овом олучају заложно право остаје без дејства.

у истини не дугује, и да је тај договор између њега и повериоца учињен само тога ради, да се на штету повериоца (т 1гаис1е сгесШогит) сачувају ствари дужникове од пописа. 4. У тачци 4. § 471. предвиђа се да се не може узети у попис рукоделцу иајнузкиији алат. Код ове тачке треба прво бити начисто са тиме: за кога ова привилегија важи, ко се има за сматрати за »рукоделца«. Назив »рукоделац« је превод немачке речи »Наш^егкег«, а ова приближно одговара нашој речи „занатлија". Али не треба ову тачку законика тако разумети, као да је законодавац хтео овом привилегијом заштитити само мајсторе, чланове занатлијских еенафа. Несумњиво је законодавац овим прописом хтео сачувати од крајње беде свакога радника, који својим сопственим алатом и својом физичком снагом 32 ) као главним занимањем зарађује себи хлеб 33 ). Да ли је пак дотични дужник проглашен за мајстора, да ли ради у сопственој радионици или код куће, или код другога, у своје или туђе име, да ли има права на ту врсту заната, све то није од важности за уживање ове привилегије. Шта се под алатом подразумева Фактичко је питање. Извршна власт треба у сумњи да изиште мишљење људи, који се истим занатом као и дужник баве. Пошто је намера законодевчева, да се рукоделцу оставе оне справе, које су му за рад соиственом снагом потребне, то подлеже попису оне справе занатлијине, које се стављају у покрет парном или електричном снагом или снагом радника или стоке и т. сл. Такође је Фактичко питање и то: шта се под „најнужнијим® алатом подразумева, те с тога извршна власт има поступити онако, као што је горе за алат казано 34 ). Само пак треба то узети у обзир при решавању овога нитања, да је од пописа изузет само онај »најнужнији« алат дужников, који му је потребан, да би он сам лично, својом снагом, могао занат радити. Према томе алат, којим се његове калфе и шегрти служе није изузет од пописа 35 ). 5. У најопширној тач. 4. а, §. 471.покушао је законодавац, изузимајући од пописа извесне земљорадникове ствари, да заштити земљораднички сталеж од пропадања, које би наступило од продаје целокупног имања земљорадниковог због дугова, најчешће зеленашке природе. У циљу бољега извршења овога законскога прописа прописао је министар правде и нарочито, опширно и јасно правило од 4. Фебруара 1874. г. № 354. Али и ако су ови прописи јаени, ипак су се у пракси појавила нека спорна питања, која се на ову тач. 4. а. односе, а на која ћу овде скренути пажњу чаталаца, у колико су ми она позната. (наотавиће се) Д-р Драг. Аран-ђеловиЂ

32 ) Према томе Фабрикант није рукоделац, јер он не ради сам него помоћу својих радника и машина. Због тога он и не може захтевати, да му се не узму у попис (( најнужније» справе, 3! ) Не може се дакле узети у попас тестерашу тестера в ногаре, музиканту инструменат, косачу коса, секирашу секира и т. сл. 31 ) У Споменици Др. Николе Крстића стр. 430 забележена је једна одлука Касационог Суда од 13. XII 1874. Бр. 5144, по којој Касациони Суд узима, противно мишљењу првостепеног суда, да се може забрана ставити кројачу на шиваћу машину (и шпархерд). Међу тим несумњиво је да би вештаци дали мишљење, да је шиваћа машина за кројача »најнужнији 8 алат. 35 ) Ипак ако је занатлија услед болести спречен да лично врши занатске послове, већ то под надзором његовим или његових укућана врше калфе и шегрти, онда ое од пописа ослобођава онај алат, којим би лично дужник радио, кад би био здрав. То је његов «најнужнији в алат, чијим изузимањем од нописа хоће законодавац да га сачува од крајње беде.