Полицијски гласник

СТРАНА 396

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 50

Да ли је законом забрањено присуство полицнјских органа на јавном збору. Пред овогодишње изборе у циљу агитације, држани су многобројни партијски зборови и конференције. на којима су присуствовали полицијски чиновници ради одржања реда, услед чега су се подизани протести од стране сазивача, који су налазили: да је присуство власти противно закону и да чиновницима аолицијским треба забранити да присуствују зборовима. Тим иоводом нашли смо се побуђени, да у нашем органу ово питање као увек савремено расправимо према позитивном закону и према тежњама законодавчевим, које су изнете пред Народно Представништво кад се овај закон доносио. Да бисмо ово питање могли правилно схватити, потребно је проучити цео закон о зборовима и стенографске белешке Народне Скуиштине, из којих се види дебата о законском пројекту, па према томе и законодавчева тежња. Закон предвиђа зборове јавне и приватне (чл. 2.). Сваки је збор јаван, који је иристуиан било свакоме, било само званим редовима грађанства. Јавни збор се може држати било у затвореном простору, било под ведрим небом (чл. 6.). За држање збора под ведрим небом или на месту које је приступно публици, морају сазивачи известити месну државну власт за један дан раније. У пријави се мора означити место и време држања збора (чл. 7.). Збором руководе сазивачи, док се не избере председништво, које доцније одговара и за ред на збору (чл. 10,). У чл. 11. каже се: »Кад сазивачи, односно председништво примете на збору знаке нереда, дужни су иозвати у иомоК иредставника власти да ред иоврати уклањањем са збора оног а, који ред квари. На такав нозив, да се са збора уклони онај који неред прави, иредставник власти дужан је одмах одазвати се и иомоКи, ако се тај не би сам, на позив, хтео уклонити. Ну ако би неред на збору био такав, да се не би могао стишати, сазивачи или председништво, дужни су одмах иозвати иредставника власти и у ирисуству његовом збор расиустити." Даље се у истом члану каже, да ће представника државне власти на збору, ако није дошао, застуиати иредставник месне иолицијске власти. Најзад по чл. 12. председништво или само или преко представника власти, уклањаКе са збора онога, који говори штогод што је противно закону, па му је реч закраћена, а он се не би овоме одазвао. * * * Све ове одредбе јасно говоре, да су зборови под ведрим небом јавни, да је на њима слободан приступ свакоме, па сасвим природно и надлежној власти, која мора бити дан раније извештена о дану збора, времену и месту где ће се

збор држати, пошто би ова пријава била илузорна. Функција полицијске власти, односно представника њеног, јавља се кад се појави неред и онда представник власти дужан је да укаже помоћ и да уклони са збора она лица, која ред кваре или онога који, пошто му је реч закраћена, неће да се овој забрани одазове. Ако би се неред тако појавио, да нема изгледа да се стиша, онда јо председништво дужно, да позове представника власти и да у његовом ирисуству расиусти збор. Све ово категорички наређује: да на збору буде представник власти присутан, јер се сва наређења, која се тичу стишавања нереда и распуштања збора, не могу извршити, ако нема представника власти на лицу места. Зато је законодавац овде чак предвидео и заступање од стране месне иолицијске власти, ако ту не би била државна власт. Кад не би било представника власти на збору, не би се могло извршити наређење из чл. 11. и 12., да се уклоне они који ред кваре. Мишљење, да је представник потребан на збору кад се само неред појави, и да се има појавити ио иозиву, водило би до апсурдности, ако би власт имала доћи из Београда у Рипањ или Раковицу, на растојању од 2 сата, где се држи зпор и где се појавио неред. Неред се у моменту може појавити и одмах се мора утишати, ако је ту на лицу места представннк власти да предузме свој рад, јер носле распуштања збора за ред има да се брине власт, која предузима своје дејство према изгредницима по одредбама кривичног законика, Функција представника власти била би илузорна, ако он своју номоћ сазивачима не би могао одмах у моменту указати. Да идемо даље. Узмимо за пример : да се неко огрешио на збору о чл. 12., да му је реч закраћена и да се има уклонити са збора, да ли би било санкције такве одлуке, ако нема представника власти на лицу места да је одмах изврши, који би имао и сам да се увери: да ли је доиста неко учинио законску повреду. А већ распуштање збора услед нереда у ирисуству иредставника власти очигледно претпоставља да је власт ту на збору, јер после распуштања збора, као што смо навели, за ред не носе одговорност сазивачи односно председништво, већ државна власт, која према лицима сакупљеним има применити чл. 4. и 15. закона о зборовима, у којима се предвиђа казна за оне, који и даље продуже неред и не хтедну се разићи, па чак има право да употреби и силу против онога, који се противи. Да је на збору потребно присуство представника власти, види се из друге алинеје чл. 12. закона о зборовима, у којој се каже, да ће сазивач односно председник бити кажњен, ако не би водили рачуна о наређењу овога члана (да закрате реч говорнику, ако би опазили у говору штогод, што је противно закону). Ту пар: коптролу, боље рећи цензуру, може водити само представник власти,

који ће скренути пажњу председништву' ако би се говорник о овај пропис законски огрешио. Из свега овога излази: Улога представника власти на збору је посматрачка, као што је и само његово присуство пасивног карактера, док се не појави неред, кад га сазивачи односно председништво, морају позвати у помоћ, иначе они носе одговорност. Дакле, присуство власти није законом забрањено. Све оно што није изрично забрањено, значи допуштено је. Тако нам говори закон. * * * Да видимо сад, да ли је ова тежња била и у законодавном телу. Из извештаја одбора за преглед пројекта закона о „зборовима и удружењима к види се, да је одбор пројектовани чл. 12. овако редиговао: „Сазивачи збора, односно председништво, имају право сваког онога са збора уклонити, који покуша да ирави неред на збору, или да било којим начином изазива неред. Исто тако, председништво односно сазивачи, могу увек распустити збор, кад нађу за нужно, и ако није дневни ред исцрпљен«. ^Представник власти мора у сваком случају ирииомоКи иредседништву или сазивачима, кадгод они његову аомоћ затраже, те да се ред на збору одржи, иа било то уклањањем ироизвођача нереда, или расиуштањем самога збора. Представник власти не може на збору ништа иредузимати ни у каквом случају без саоразума са иредседништвом или сазивачима. Но у случају, кад се аредставник власти не може сиоразумети са иредседништвом или сазивачима у начину одржања реда на збору, а неред заузима маха тако да ирелази у ирави неред и не може да се стиша, онда Ле иредставник власти иисменим актом, кога &е иред збором ирочитати, расиустити збор. Ако би се на збору узеле у иретрес и кажњиве ствари, иредставник &е власти иреко иредседништва оиоменути говорника са наводом закона, који се вређа. Па ако аредседништво, или са зивачи не иреирече, или не буду у стању иреиречити то иретресање кажњивих ствари, иредставник ће власти расиустити збор аисменим решењем, у коме ће бити изложено : на основу ког закона и његових одредаба то ради".* Овоме не треба никаква коментара; довољно је поменти, да је одбор у нројектованом члану 11. додао: » Представити збору иредставника власти на њему, ако је дошао 1( . Дакле, одбор је у овоме смислу отишао даље и од министра унутрашњих дела, чији је ово пројекат био. (свршиће се) Чед. А. К.

* Види стенографске белешке елужбеног лиета ((Народна Скупштина" 1890. год., бр. 10, стр. 129.