Полицијски гласник

БРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 39*7

ПОЛИЦИЈСКА УРЕЂЕША НА ЗАПАДУ

(наставак) 8. Шесто одељење: а) осигурања, б) осигурања у случају болести и несрећног случаја, в) осигурања на случај старости и онеспособљења, г) потпорне касе, д) статистика, ђ) надзор над занатима који се путујући обављају, занатске легитимационе карте и повреде односних кривичних одредаба. ж) војне ствари. 9. Седмо одељење: а) иступне пресуде, б) извршења полицијских казни у новцу или затвором, в) захтеви опште природе, г) оверавања исправа и пасоша. 10. Осмо одељење: а) пасоши, б) поданства, в) исељавања и досељавања, г) исправе о пореклу, д) исправе о владању, ђ) транспорти, е) ветерани, удовице ратника, ж) нађене ствари, з) осигурања. I Централно одељеље. Ово одељење стара се на првом месту о иодели аредмета и иослова. Сва акта,"намењена полицијском президијуму, долазе најпре у ово одељење. Ту их један нарочито за то одређен канцеларијски чиновник, секретар, снабдева штамбиљом са датумом дотичнога дана, а по том их према њиховој садржини распоређује на разна одељења. За шеФа — управника полиције, одвоје се најпре : 1) сва акта која се тичу непосредно њега или која ће он лично решавати, 2) сви поверљиви предмети и личне ствари чиновника, и 3) они предмети, који за управника имају нарочитог интереса, као на пр. наредбе и расписи министарства и т. д. Овакви се предмети у једној мапи предају одмах улравниву, а овај их, за знак да су били код њега и да их је видео, снабдева црвеним потезом ( ј ). Ако управник хоће да задржи за себе лични надзор над радом и цкончањем кога предмета, он га снабдева црвеним крстом (-|-), а жели ли да о томе предмету претходно говори са односним шефом , онда стави писмена 2, V. („ јмш ЗЗ ог* што би значило „за претходно реФерисање®. Известан, опет, важнији део послова шаље се претходно управниковом заступнику ипомоћнику (»виадин саветник®Кевчегип^з-га!;), који на њима ставља исте знаке као и управник, само плавом писаљком. Из централног одељења предмети се у мапама шаљу у односна одељења. Секретар што ради на пријему акта поред штамбиља означава писаљком број одељења, н. пр. 1, V, У II, и т. д. и одмах оставља у мапу за прво, пето, седмо или које буде одељење, а мапе свакога одељења ради лакшег распознавања имају засебну боју. У одељењима мапе с актима примају најпре шеФови, који опет пре завода сва акта прегледају и као знак виђења стављају исти потез као и управник или овога заступник, ( | ) само са зеленом писаљком, а истом бојом ставља по нотреби и друга два знака (-(- и 2. У). Ако је по нахођењу шеФа одељења неки предмет од важности за управника, а његовог знака на њему нема, онда шеФ ставља знак Р. (Рга81с1еп1:). што значи за управника, а ако је ствар мање важности онда се доставља управниковом помоћнику са знаком К. (Ке^чегип^ега!;). Тек се по том предмети заводе. Свако одел.ење има и води засебне деловодне протоколе, у које се уводе само акта из тог одељења. Општи протокол зацело надлештво не постоји. Поред хронолошког завођења у протокол сваки се предмет заводи још азбучно у регистар и то обично ради лакшег проналаска заводи се и на име лица и по други пут по предмету. Поред тога воде се засебни дневници: казненм, војни, пријавни, грађевински, пр.лтворски и т. д. У протокол се поред датума и надлештва или имена које шаље акт уноои врло кратко и његова садржина, а за тим и рубрика шта је с предметом било. Протоколиста је озбиљнији чиновник, обично секретар, ређе референдар (писар). Он опет према садржини додељује предмете разним чиновницима у одељењу, јер сваки чиновник има одређеп делокруг. У једну рубрику при крају ставља знак који је предмет коме чиновнику дат у рад и одмах дотични предмет оетавља у одговарајући Фах према себи, који носи име тога чиновника, а одавде се по том разносе појединим чиновницима. Кад чиновници у одељењу добију акта онда обично, ако је то потребно, траже ранија лична акта лица на која се предмети односе и онда стављају односне одлуке. Ако на актима има који од нзпред поменутих знакова претпостављених, онда реФеренти —- чиновници којима су предмети додељени у рад — према томе и поступају, дакле на знак шаљу предмет са ранијим актима шефу или му па знак 2. V. иду лично на реферисање, а овај опет ирема евентуалним знацима управника или његова помоћника сходно поступа, т. ј. или им само у мапама доставља акта, или иде на реферисање. Ако по коме предмету има нешто у преиису да иде из надлештва, онда концепт ради дотични референт и подноси га шефу, који га прегледа, чини потребне поправке, снабдева потписом и, према евентуалним знацима управника или ио-

моћника, шаље и њима концепт на прочигање, који ако се саглашују стављају своје иницијале. По том се концепт шаље на препис у општу писарницу, а отуд се дотичном шефу врати на потнис и за тим на експедицију. Кад акта излазе из одељења онда се она разводе по протоколу. Приликом развода чпновник опет оставља кта у одговарајуће Фахове, одакле их од времена на време нарочити момци разносе по разнВм одељењима, или их носе на општу експедицију за варош, доносећи нова акта. Предмете који не могу да се одмах окончају, већ има нешто да се чека, н. пр. док се неко лице врати, или док тражени одговор стигне и т.д. ре®еренти враћају протоколисти, који је у исто време и разводник, односно експедитор одељења, са назначењем после кога времона, н. пр. после недељу, две, месец дана, имају да му се врате. Таква акта нрогоколиста оставља на једну нарочиту полицу, која има 31 Фах, колико и дана у месецу, и то у одговарајући ®ах по броју, н. пр. предмет је враћен протоколисти 5. јануара са назначењем »после 15 дана", онда ће га овај ставити у Фах под бројем 20, па кад дође 20. јануар протоколиста ће тај оредмет одмах изјутра послати односном чиновнику, као и све остале предмете из тога Фаха, јер им је тога дана истекао рок чекања. Те предмете ре®еренти тада по могућству окончавају, иначе ургирају и поново вр^ћају на чекање с краћим роком. Тако сваки чиновник што једнога дана добнје он то и сврши, а оно што се не да свршити, где се мора чекати, то враћа на опште место за чекање. На тај су начин столови реФерената увек чисти и не може да буде нагомилавања или заостајања послова. Предмети се морају одмах окончати, па ма их чиновници и кући на рад носили. Важније ствари потписује управник, мање важне његов помоћник, а обичне шеФ одељења. Акта сс не разносе непосредно из одељења по вароши, већ се најпре сва скупљају у експедициони одсек централнога одељења, опет по Фаховнма, н.пр. акта из свију одељења за првн комесаријат (кварт) стављају се у Фах под I, за други под II и т. д., за суд, општину, пошту и т. д. у Фахове који носе одговарајућа имена. Одатле се 2—3 пута дневно разносе истовремено кад ордопанси из квартова донесу лошту за президијум, узимајући одавде акта само за свој кварт. Ово одељење води и у својој архиви чува и лична акта о свима иолицијским чиновницима , изузев шуцманшаФа (жандармерије), који потпада под президијално одељење. За сваког чиновника још лриликом постављења установљавају се акта, чије корице носе име његово. У та прва акта уноси се квалификација и лични односи чиновника, а сва доцнија акта која се на њега буду односпла прикључују се тим личним актима, као и све оно што би се о њима у јавности изнело. Тако се из