Полицијски гласник

СТРАНА 398

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 50

тих акта може одмах видети све што треба за једнога чиновника, тако рећи цео његов животопис, не тражећи о томе обавештења с друге стране и сваком новом приликом. У делокруг централнога одељења спада даље уређивање и издавање службеног а листа полицијскога президијума. У томе недељном листу излазе све наредбе президијума, наредбе и упуства претпостављених власти и разне званичне објаве. Добијају га све канцеларије и сви полицијски чиновници, а многи се са стране и претплаћују. Нарочити пододељак централнога одељења чини одсек за штамау , у коме се прибирају и чувају новине и часописи води контрола над штампарским радом и његовим производима. Од 1848. год. у Пруској је цензура укинута и законом о штампи признато праио слободног исказиваља мисли. Сада за целу Немачку Царевину важи закон од 7. маја 1874. год., којим је слободна штампа проширена. Противу штампарских кривица не поступа се више превентивно, већ кривичним законом репресивно. Штампарски занат је слободан и не подлежи одузимању права на рад. На свакој штампаној ствари, у колико ова не служи занатству и саобраћају, кућевном и духовном животу, мора стајати име штампара и издавача, при периодичним списима поред тога и име одговорног уредника. У првом реду одговарају одговорни уредник и пиеац (ради проналаска писца суд може према одговорном уреднику употребити принудне мере као противу сведока који неће да сведочи), за тим издавач, штампар, растурач. По један примерак од сваког периодичног листа или часописа, у колико ови нису намењени интересима науке, уметности, заната или индустрије, мора се послати бесплатно полицијској власти. Ова може при извесним кривицама (кад на штампаној ствари нема имена штампара и издавача, односно писца, кад садрже забрањена објављивања у време ратне опаености, кад садржи: позив на велеиздају, увреду величанства, неморалне написе и слике, позив на извргпење какве казниме радње, дражење разних народних класа једне против других) извршити забрану и по своме нахођењу, само тада мора у року од 12 часова спровести предмет државном тужиоштву, које или забрану ништи или ако се с њоме слаже у року од идуКих 12 часова тражи судску одлуку. Иначе полиција врши забране на захтев државног тужиоца по судском налогу. У овом се одсеку читају све новине и списи у опште не само ради контроле да у њему нема чега кажњивог, те да се од државног тужиоштва тражи предузимање иотребних мера, већ се ту обележавају и сви чланци или нотице, које ма у ком било правцу имају интереса за полицију; тако обележени стављају се управнику на прочитање, а за тим се исецају, лопе па иолутабак чисте хартије са назначењем из којих је новина и од

када, па се онда достављају оном одељењу кога се тиче, а овв их опет оставља у одговарајућа акта. Ради контроле над забрањеним списима и у опште штампарским производима, као н.пр. цртежима, сликама и т. л. води се нарочити регистар, у који се бележе забране свију судова у земљи. И такве предмете, за које веК постоји једна ранија судска одлука о забрани, полицијски органи могу одмах конФисковати, без икаквог налога, и онда следује само оптужба суду. Централно одељење прикупља податке и даје мишљења приликом иимиловања, давања одличја и титула* Такође води и чува иоверљиву ареииску и архиву. (наотавиће ое| Жив. А ЛазиЋ

МЕБУНАРОДНИ ПОЛИЦИЈСКИ КОНГРЕС Б-г Едмои Локар Нема, готово, дана, а да се не појави каква модиФикација или какав прогрес у одељењима за идентиФикацију појединих држава. Исто тако нема дана, а да се не увиди и не осуди произвољно модиФиковање усвојених метода и њихово разнолико примењивање у свакој престоници. И док поједина одељења за идентиФикацију покушавају да се одмах користе новим открићима. дотле друга тек усвајају већ напуштене системе. На овај начин у материји идентиФикације збрка и хаос све су већи и већи. Далеко смо већ од дана када је Бертилонова метода, једина примењена у свима местима, везивала све организације величанственом и драгоценом везом јединства. Хтело се нешто боље; остварене су јединствене и дивљења достојне ствари, али без договора и саоразума. Услед овога полицајци се из дана у дан обезоружавају пред интернационалним злочинцима, чији се лични описи не могу више узајамно измењивати, а идентиФиковање злочинаца постало је права вавилонска кула, у којој збрка језикаводи некажњивости злочинаца. Докле једни, у жељи за новачењем, усвајају најновије и најоригиналније методе, да би их одмах напустили, дотле други безразложно модиФикују методе, за које је праксом несумњиво утврђено да су изврсне, а трећи, хотећи све измирити, гомилају само системе, употребљавајући једновремено разне методе својих суседа са Истока и Запада. Колекција антропометријских картона, пз које се јасно виде све мене и сва колебања у овом правцу, у свима местима, пружа и сувише материјала за озбиљно размишљање п научно

* Да поменем један леп пример у овом погледу, који се десио за време мога бављеља при ФранкФуртској полицији. Један тамошњи трговац славио је сребрну свадбу. По благовременом предлогу полиције цар му је подарио тим поводом нарочиту медал>у, која се у таквим случајевима исправним и заслужним грађанима даје. Ту му је медал>у са дипломом на сам дан славља предао у парадну униФорму обучени члан кварта у његову дому.

обрађивање. Р1ема ниједне државе (изузев париског одељења за идентиФикацију које се стално усавршава у истом правцу), која није готово из основа мењала Функционисање својих одељења за идентиФикацију, и то више пута, на велику корист њихових страшних клијената. Изложеном злу има само један лек: сиоразум т. ј. једнообразност, а да се ово постигне има само један пут и начин међународни конгрес, који би утврдио међународни антроиометријски картон, т- ј- модел кортона размене, који би био обавезан за све државе, Споредна је ствар какав ће бити овај картон. Ми и д-р Стокис предложили смо сваки за свој рачун и независно један °Д ДРУгог, два, готово у свему идентична модела. Реч је о картонима веома простим, са живим сликама (Бертилоновим), дактилоскопијом Висетнх-Дака и нотирањем осооених знакова по Бертилоновом систему. Да ли ће бити усвојен овај картон, или чисто антропометријски, или романски, ствар је споредна. ; ,0но што је главно, неопходно потребно и хитно, то је, да се постигне споразум, и да се један француски картон може читати у Египту, аргентински у Данекој и т. д. Данас постоје осам, потпуно разних начина за редиговање дактилоскопских Формула једне исте описане личности. Може ли се захтевати од једног полицијског агента да буде толико стручан, па да разуме да је реч о истом лицу кад једно за други прима његов лична опис у разиим дактилоскоцским формулама! Тако н. пр. лице, чији би лични опис у Лон29 10 дону оио изражен Формулом: -- ^ постало би: У Америци: V 4443 V 2242; » Брислу: о т о°, ео°. о у по с 1; I I Б Б <1 (1 » Норвешкој: V 4443 I 2424; » Хамбургу: 79995, 28271; „ Риму: 278, 688, 2285 и т. д. Може се слободно рећи, да изучавање оријенталских језика и читање средњовековних пергамената захтева мање научног знања и стрпљења него тачно и прецизно познавање различитих метода нотирања и разумевања дактилоскопских Формула. У погледу писања овихФормула данас постоји прави хаос, у коме нико и не помишља да треба да буде разумљив, а за њихов превод без речника, потребно је нарочито умно напрезање за које уверени смо, није способан ни један полицајац на свету. Према овоме, и само усвајање једнообразне методе за писање и шифрирање доктилограма било би довољно за сазивање једног међународног конгреса. Али је, пре овога, потребно решити: коју од данашњих метода идентиФикације треба усвојити за међународну употребу ? Треба ли их сачувати све: антропометрију, дактилоскопију, особене знаке, ФотограФију, хроматична обавештења, живе слике ? и т. д. Може ли се жртвовати која од њих? Да ли њихово упрошћавање неће шкодити извесности ? Све су ово питања, која треба дискуто-