Полицијски гласник

ВРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 399

вати и решити заједнички. А важност њиховог решења тодико је велика и хитна, да смо у праву, да се надамо, да Ке се њиховом решењу приступити без амоиција и личних претенсија. Сви данашњи системи идентиФикације притежавају одличне особине; сви су у пракси дали доказа о својој ваљаности. Усвајање једног од њих, не може и не треба да значи за друге понижење и осуду, јер никако није реч о томе да се оцењују ови системи, и да се истражује коме од њих треба дати првенство, већ треба усвојитп један, споредна ствар који, ну с тим да он буде једнообразан и, као такав, разумљив од свију полицајаца и истражних чиновника, и усвојен од свију вештака. На овај начин организације против зла биле би утесној вези и бориле би се са много већим успехом, но што то данас чине, против злочина који све више и више напредује. Један међународни полицијски конгрес, дакле, неопходно је потребав. Када ће и где он бити ? Очигледно што скорије. Покушај за његову организацију у овом тренутку већјеучињен. Желети је, да он успе. Овим редовима ми смо само хтели да, још једном више, укажемо на његову велику важност у погледу репресије повратника и злочинаца из навике. Агсћгуез (1'АпШгороЉдгЈе СпттеПе. № 180/1908.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине врњачке, актом својим Бр. 1485, пита: »У реону ове општине, нарочито реону бањском, постоји неколико шатри барака — где се преко лета, а за време бањске сезоне, крчме разна алкохолна пића на полиће, чокање и друго. По писменој достави гостионичара овд. бање, који своје гостионице са великим закупом држе и са својим личним правом, — да се ове бараке забране, пошто на то они који раде немају законска права, а сметају и њима у извесним приходима, суд је овај донео своје решење од 27. марта тек. год. Бр. 805, којим је свима баракерима забранио бесправно крчмење пића, и ово им на потпис саопштио. Попјто су ови баракери и даље продужили крчмење пића, у њиховим шатрама — баракама, суд је овај, а користећи се поменутим својим решењем, наредбом својом Бр. 1350 понова позвао поједине баракере и понова им саопштио да престану даље радити са овим послом, у противном искусиће последице из § 373 казн. закона, но они се изговарају да су њихове шатре у реону бањском, где је надлежан комесар бање као полиц. власт, а општински суд не, пошто то није у реону општинском. Пошто су ови баракери са својим шатрама — баракама — заиста у реону бањ-

ском а овај реон бањски опет у реону ове општине, то ае моли уредништво за објаснење: Ко је овде надлежан за уклањање ових барака, дали суд општински или комесар бање, и у опште да ли се може забранити овима овај баракерски рад, пошто по § 371 казн. закона прописано је, да механције, кафеџије, пивари и крчмари морају праве мере држати, дакле овим законским прописом увршћени су и крчмари у неко законско право за свој рад. с< — На ово питање одговарамо : По тачци 11. и 12. правила о одржању реда на минералним водама од 19. маја 1888. г. СБр. 3073, дужност је бањских комесара да извиђају све спорове између посетилаца као и између ових и гостиооничара и обрнуто. Даље, да у опште врше све оно, што позитивни закони прописују у полицијској струци. По уредби о механама, све кривице за бесправно крчмљење пића, извиђа и суди полицијска власт, а не општински судови. Како је и у престављеном случају у питању бесправно крчмљењепића и ништа више, то и надлежност за извиђање и суђење припада комесару бање, као органу оне власти, која је у опште надлена *а извиђај ових дела. Према томе, суд не може улазити у извиђај и расправу ове ствари, а још мање по § 373. кр. зак. који говори о радњама друге врсте, а не о механама и ка®анама, чији се однос регулисава засебним законом. II Суд општине ресничке у срезу крагујевачком, актом Бр. 2454, пита: »До кре две године, у овој општини наплаћивана је такса за потврду облигација, уговора, уверења и т. сл. по 2 динара у готову новцу и ништа више. Пре 2 године долазио је у општину комесар те прегледао документа да ли су монополисана и снабдевена таксом, и том приликом наредио, да се код потврде тапија, облигација, уговора и т. слично, наплаћује поред оне таксе у новцу из так. бр. 96. 97. и 97. а зак. о таксама још и 0-70 дин. у таксеним маркама, и то 0*50 дин. за молбу а 0'20 дин. на препис обвезе, који остаје у архиви суда. Од тога се доба тако и ради у овој општини, али се у суседним тако ее ради. Моли се уредништво за обавештење, да ли треба наплаћивати и ову таксу од 0 - 70 дин. или не?" — На ово питање одговарамо: За потврду исправа, коју врше општински судови у границама своје надлежности, они наплаћују само ону таксу, која је прописана у тач. 96. 97. и 97, а закона о таксама. и ништа више. Према томе, они не треба да наплаћују ону таксу у 0'70 динара. Толико, у осталом, не би у опште могле наплаћивати ни државне власти, него само 0 - 50 дин. за саслушање односно молбу, јер се такса од 0"20 дин. која се по-

миње у тач. бр. 2. зак. о таксама, не односи на писмена, која остају у архиви као оригинали односних исправа. Овај одговор важи и за Мил. Беловуковића, адвокатског писара, у колико се односи на нитање које је он учинио. III Један општински деловођа пита: Учтиво молим уредништво, да изволи објаснити у »Полиц. Гласнику (< : „1. Далимогу судови општински наплаћивати 3°/ 0 таксу спорну и на интерес као и на главну суму дуга, кад ко поднесе тужбу и кога тужи за Дуг, а уједно тражи и уговорен интерес, — као што то неки судови практикују? 2. Кад деловођа — писар — нема права решавања у извесним и грађ. и кривич. предметима, а суд ма из каквих разлога изрекне пресуду незакониту, или изврши пресуду одмах која по закону није извршна, не слушајући савет деловође, може ли и деловођа — писар бити кривачно одговоран за незакону радњу за то што је и он пресуду потписао, и шта би у овом случају требало да ради?јер законом му није дато право решавања, управо да може одвојити мишљење, а одговоран је и он за незакони рад. к — На ова питања одговарамо : 1. По §. 23. тачке а грађанског судског поступка, општински судови имају право да наплаћују на име таксе 3"/ 0 на вредност спора. Да ли ће се за вредност спора узети само главни дуг или и интерес, о томе ова законска одредба не говори ништа; али кад се узме у обзир, да су одредбе § 23. од 18. јануара 1876 год. из времена, дакле, кад је важио § 515. гра1 ; . суд. пост. по коме се парнична такса наплаћивала на главно и на интерес, онда је несумњиво да је то право било признато и за случајеве § 23. пом. закона. Према томе ми налазимо, да општински судови имају право наплаћивати 3% парничне таксе како на главно тако и на интерес до дана подигнуте тужбе; 2. по чл. 88. зак, о општинама, у састав општинског суда улази и деловођа. По последњем ставу чл. 115. поменутога закона, деловођа је одговоран и кривично и грађански за сва писмена, која се издају у име општине п која и он поред председника потписује. И ако би се из речп „иисмен а», могао извести закључак, да у ред ових не долазе пресуде, и да по томе деловођа не одговара за погрешно суђење било по грађанским споровиме било по кривицама. ипак је на њему дужносг, да откаже суделовање у сваком незаконитом и нечасном послу, који би био намераван да се изврши. Он сваку намерну незаконитост може нарочито изнети при саоме потпису дотичне пресуде, па ће то увек задржати и оне, који су били намерни да греше. Ако би неко хтео да изврши овако незакониту пресуду пре него што је постала извршном, деловођа за то не може