Полицијски гласник

СТРАНА 402

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51 и 52

у корист повериоца, јер се дужник, пошто није више земљорадник, неће моћи позивати на благодејање из тач. 4 а § 471. б. Да се неко за земљоделца сматра, потребно је да му је земљорадња главно занимање. Што се земљорадник уагредно бави и другим послом, поглавито (али не једино) разним занатима, то не утиче на његову квалиФикацију као земљорадника. Али ко прекине везе са земљорадњом, ко не ради земљу онако, као што земљорадници раде, ко се ода ДРУ Г0 Ј служби, у намери да у њој трајно остане, да у њој прави каријеру, да му она буде главно занимање (и ако ће му можда мање прихода доносити но његово имање у селу) тај више није земљорадник, па према томе и не ужива заштиту из тачке 4 а § 471. На пр. у нашим пограничним окрузима обичај је да се сељаци, за неколико месеца, приме службе царинских стражара, па. кад што год за порез од плате заштеде, враћају се у своје село, на своје имање, да и даље на њему раде. На сваки начин, да они, ступањем у царинску службу, нису престали бити земљорадници, и да као таки уживају речено благодејање. Али ко на пр. оде из села у жандармску службу, у намери да ту трајно остане, а своје имање у селу сам не ради, в(ћ другоме изда под закуп, тај није земљорадник 38 ). в. Може бити случај, да је жена дужник , и да се она, при попису свога имања за наплату дуга позива на благодејање из тач. 4 а § 471 грађ. суд. пост. Има ли она и кад на то права? Удата за земљорадника жена, која има свога непокретнога имања, има се такође сматрати за пореску главу џ за земљорадника,' јер и ако њен муж плаћа порез и на њено имање, ипак њено имање за порез одговара, оно је порески објекат. Како и земљорадникова жена ради заједно са мужем (а често пута и више) тежачке послове, то је и она земљорадник. И како је законодавац хтео заштитити зомљораднички сталеж од пропадања, онда је јасно, да се речено благодејање и на жену земљорадникову распростире, 39 ) у толико пре што је и мати дужна, после оца, сносити трошкове око издржавања деце (§ 119 грађ. зак.), а ио §§ 107 и 108 грађ. зак. жена је дужна и у погледу издржавања мужа, који је у немогућности да се сам издржава, обавезна. Ме1)у тим муж је дужан жену и децу првенствено издржавати (§§ 109 и 116. грађ. зак.), и о некој озбиљној опасности по издржавање земљорадникове иородице, може само онда бити говора, кад муж као земљорадник нема онога минимума за егзистенцију, који је у тач. 4 а § 471 грађ. суд. пост. предвиђен. Према томе, кад се узима у попис имање дужне жене земљорадникове, онда треба извидети: има ли муж у време пописа онолико имања, колико му је у § 471 тач. 4-а заштићено, па, ако има, онда се све женино имање може у попие узети. Главно је дакле да земљорадниковој породици остане онај минимум за одржање егзистенције. 40 ) Остане ли жена земљорадникова удова, 38 ) в. у Браничу за 1899 год. стр. 448 и сл. чланак М. ТриФковића ((Служитељи и благодејање из тач. 4 а § 471 грађ. еуд. пост.»,укоме се сасвим умесно и разложно критикује једна одлука Касац. Суда, по којој се за земљоделца има сматрати и жандарм и држав. служитељ, који је годинама у овој служби, али има непокрет. имања у селу. 39 } Противно је гледиште заступао Касац. Суд у својој одлуци од 9. V. 1 887 г. Бр. 1793. в. Пол. Гл. 1904 стр. 221. 40 ) Ипак из овога не може се изводитл, да се мужу земљораднику као дужнику може узети у попис све имања, ако његова жена има пет дана земље. Јер на мужу лежи поглавито дужност издржавања породице, и понисивањем све његове имовине не треба њега лишити могућности, да тој дужности одговори. Жена пак може у извесним случајевима и лишити мужа уживања својих добара (§ 773 грађ. зак.), а у случају престанка брака он је дужан вратити мираз (§§ 766 и 776 грађ. зак.), али је обвезан и даље своју децу издржавати.

па се тражи попис њене имовине као дужника, онда у толико пре има места примени § 471 тач. 4-а, јер она је онда несумњиво земљорадник, ако није наиустила то своје дотадашње занимање. Наравао да жена ово благодејање не ужива, ако ј°ј Ј е °Д мужа остало као удовичко уживање приход са онолико мужевљег имања, колико је у тач 4-а § 471 земљораднику од пописа заштићено. Јер и тада је тим уживањем њена егзистенција обезбеђена. Може се пак и то десити, да земљорадник остави удову и децу , мушку и женску, пунолетну и малолетну, и онда настаје питање: у колико су они заштићени тач. 4 а § 471 грађ. суд. пост у погледу пописа мужевљевог имања за његове дугове? Несумњив » је да се и у овом случају и удова и деца сматрају за земљораднике (у колико се, наравно, удова или које дете нису одали другом занимању као главном). и да би онда као таки требали да уживају речено благодејање законско, коме је циљ одржавање земљорадникове породице. Питање је само колико? Има ли се за свако дете, било пунолетно или малолетно, мушко или женско, издвојити пет дана земље а и за удовицу толико исто ? О овом питању вели г. Д. Калајџић у чланку »Из примене § 471 гра^. суд. поступка« (в. Пол. Гл. год. 1904 стр. 350) ово » • • • да се у таквим случајевима мора оставити оделити део за удову и малолетнике, а оделити за пунолетнике, управо онолико пута по пет дава земље. колико нма пунолетника и један пут за удову и малолетника. 41 ) Међу тим при решењу овога питања треба ово имати на уму: по смрти дужниковој сва његова права и обавезе прелазе, осим чисто личних, на његове наследнике (§ 394 грађ. зак.). Дугови, за чију се наплату не могу узети у иопис ствари означене у § 471, јесу новчани дугови, и, пошто нису чисто лични, прелазе на наследнике, те постају њихови дугови. Како су новчане обавезе дељиве, то се онда и дугови покојникови деле на онолико самосталних дугова, колико има наследника, и сваки наследник одговара задуг у сразмери свога наследничког дела. Кад поверилац, после смрти покојникове, тражи наплату дуга, онда су наследници обавезни да тај наслеђени дуг плате ка о свој. При вршењу пописа за наплату такога дуга, дужници (наследници), ако су земљорадници, могу се позивати на благодејање из тач. 4 а 471, и тражити да се свакоме нас леднику остави онолико, колико му је тим законским нрописом заштићено у циљу одржања егзистенције. Све једно је при томе, да ли су наследници пунолетни или малолетни, мушка или женска деца, 41 ") да ли су одељени или живе заједно 44 ). Имање свакога од њих подлежи плаћању порезе, па стога се сваки за пореског обвезвика, за пореску главу. има сматрати. Ако су пак по смрти земљорадниковој остала у животу и мушка и женска деца и удова, онда су

4, ј Врло су убедљиви разлози г. Калајџића о овом питању на наведеном месту: «Тако ако би се узело, да се ово наређење (тач. 4 а | 471) не односи на удову умрлога земљоделца и његову децу, онда би се разложно могло рећи: да законодавац није знао шта је радио, кад је обезбедио од приватних поверилаца и пропасти човека у пуној снази и напону живота, који би своју породицу могао да храни ако не друкчије а оно надничењем, а допустио, међутим, да његова жена и малолетна деца по смрти његовој остану без крова и хлеба )} . 41а ) Ако је женско дете наследница пок. земљорадника, у време пописа удато за земљорадника и муж има пет дана земље за себе и по толико за сваку пореску главу (своју пунолетну децу), онда се наследница не може позивати на речено благодејање. Њено је издржавање осигурано тиме, што јој муж има довољно имања. 4 ' 2 ) Између деце умрлога дужника земљорадиика може посгојати задружни однос (§§ 492, 493 и 507 грађ. зак. и указ од 16. V. 1845 В$. 703 збор. IIIстр. 27. Кад тај однос постоји, онда је сваком задругару заштићено 5 дана земље по правилу мин. правде од 4. II. 1874 ЈЦ. 354 — тач. 3.