Полицијски гласник

БРОЈ 51 и 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 403

мувдка деца постала његови наследници. Сваки од њих може се при попису позивати на благодејање из тач. 4 а § 741 и за свакога наследника има се издвојити по пет дана земље. 43 ) Женска пак деца нису наследници, па и не одговарају за дугове покојникове. Она не могу тражити да се из имања покојниковог издвоји ради њиховог издржавања онолико, колико је у § 471 тач. а прописано. Јер за њихово издржавање и удомљење дужна су браћа старати се и наследни део браће оптереКен је ови.м издржавањем (§ 397 грађ. зак.). Ако су пак женска деца остала у задрузи код своје браће (наследника покојникових), и онда постоји дул;ност наследника да своје сестре издржавају (§ 529 граЈ). зак.). Најзад што се тиче удовице з-мљорадникове, по моме мигаљењу ствар стоји овако. Ради њенога издржавања даје јој се на уживање један део мужевљег имања, који је различан ирема томе, је ли муж тестаментом и која лица себи за наследнике поставио (решење од 2 марта 1855 ВЈ\« 210 Збор. VII. стр. 57) или на заоставштину долазе мужевљи сродници по закону (§§ 414 и 415 грађ. зак.). Тај зак г ном одређени део мужевљег имања ради издржавања има удовица и у задрузи (решење од 6 јуна 1853 Бр. 539 збор. VII. стр. 54.). Али како се тај део може одредити тек по исплати свију дугова покојнога мужа (§ 490 грађ. зак.), то би се, у случају веКе пасиве од активе, могло десити, да удовнца, кад би се из имања покојниковог сви дугови исплатили, (као и наследницима) вишта не остане од мужевљег имања ради уживања. Тако то и бива са удовицама, чији мужеви нису земљорадници. Питаље је хоће ли тако бити и код земљорадничких удовица ? Кад земљорадник умре, најчешћи је случај у животу, да га наслеђују његова деца мушка, а ако ове нема женска. Видели смо горе, да овим наследницима закон шгити по пет дана земље, који се за дугове покојникове не могу продати. Та количина. дакле, остаје у својини наследника. Али тим се благодејањем користи и удовица, јер она по §§ 412, 413, 414 и 415 грађ. зак. има права да ужива мужевље имање ради свога удовичког издржавања. Сваки, дакле, син односно кћи као наследници морају од оних пет дана земље, што им је § 471 тач. 4 а заштићено. уступити извесан део на ужизање удовици, пошто она на то по § 414 грађ. зак. има права. То исто важи и за друге, у том §-у побројане наследнике (отац и мати, браћа и сестре покојникове). Ако је, дакле, земљорадник оставио после себе у животу три сина земљоделца као наследнике, онда им је законом од наслеђеног имања изузето од пописа 15 дана земље, под претпоставком, да они немају неког другог свог имања у вредности ових 1Г дана земље. Удовица има право на раван део с овим наследницима на томе имању ради уживања. Имање ће се, дакле, остављено, ради уживања, иоделити на четири једнака дела, од којих ће један прииасти удовици 44 ).

43 ) Из овога се јасно види да је за повериоца боље тражити нанлагу за живота дужникова, јер се онда благодејање од пет дана земље односи само на њега — дужника, а све што преко тога дужник има, може се узети у попис, осим ако живи у задрузи са својим пунолетним синовима. У овом последњем случају има се издвојити по пет дана и за сваког пунолетног сина без обзира на то, што су му сипови у времс задужења били малолетни. (Противпо гледиште заступа Ст. Максимоввћ у <( Браничу» за 1901 год. стр. 725.). За малолетну мушку децу дужникову као и за девојке ништа се не издваја јер она нису пореске главе. 41 ) Она је пак дужна од свога дела прилагати сразмерно за издржавање женске деце покојникове — решеше од 6. јуна 1853 ВБр. 539. Збор_ VII. стр. 54, као што су то и браћа дужна чинити по § 397 грађ. зак. Напротив Касац. Суд у једној одлуци својој од 15. III 1903. Бр. 584. (Пол. Гл. год. 1904. стр 186, сматра да удова и њена два сина добијају сваки по пет дана земље као законско благодејање.

Доћу ли на наслеђе земљорадниково даљи сродници његови (§ 415 грађ. зак.) земљоделци, онда се и они. као такви, могу позивати на благодејање нз тач. 4 а § 47 1 45 ). То од пописа изузето имање покојниково, служи у целини својој за удовичко издржаван.е, а наследницима остаје голо право својине (§ 415 грађ. зак.). Најзад, акопокојник нема сродника, који би га по закону могли наследити или их има, али неће да се наслеђа приме, онда по § 408 грађ. зак. прелази наследство на заоставшу удовицу. Може ли она као наоледник свога мужа земљорадника тражити, да јој се од наслеђеног имања оставе пет дана земље ради удовичког издржавања, или ће се и то продати за дугове покојникове ? Ја мислим да може под условом да она нема сопственога имања (пет дана земље). Јер и она је тада пореска глава и земљорадник и као таква ужива благодејање тач. 4 а § 471. даровано земљоделцима 46 ). Г. Последњи став првог одељка тач. 4 а гласи: „исто тако и кућа са зградама и плацем до једног дана орања к (не може се земљоделцу узети у попис). У тач. 8 правила министра правде објашњено је »да се под именом зграде разуме све оно, што земљоделство чини потребним, да један газда, који се бави земљоделсгвом, треба да има, тако на пр. разне стаје за чување алата или других ствари, амбаре, кошеве, шгале за стоку и т. д." Понајчешће се ове зграде налазе уз кућу за становање, на кућном плацу. Али ако се која од ових зграда налази ван кућњег плаца, али на оном земљишту, које је земљоделцу заштићено тач. 4 а § 471 грађ. суд. пост., онда се ни она не може узети у попис 41 ), иошто је земљораднику и тада потребна. Међу тим, ако на земљишту, изузетом од пописа, има друга каква зграда, онда настаје питање, може ли се она продати, и ако би, услед те продаје, остало дужнику у погледу земљишта мање од онога, што му је законом заштићено ? На пр. дужник има у винограду кућу за становање, поред оне на кућњем плацу, где редовно обитава. Ова зграда, сама за с бе, није од пописа изузета, јер није земљораднику неопходно потребна. У овом случају ја миолим, да би се она са зе.мљиштем на коме је, могла продати, па по процени да се повериоцу изда врелност зграде, а дужнику вредност земљишта, али кад донесе власти доказ. да је за тај новац купио друго одговарајуће земљиште (аналого ал. 2 тач. 4-а). (наотавиће се) Д-р Драг. АранђеловиЋ

45 ) Противно гледиште застуџа уредништво овога листа у бр. 48 од ове год. стр. 383. Баш да ти даљи сродниди покојникови и не живе у задрузи међу собом нити су живели са покојником, кога наслеђују, ипак ће се сваки од њих као наследник земљорадник моћи позвати на речено благодејање. Јер ако се ово право призна деци земљорадниковој, кад га она наслеђују, у циљу одржања земљорадничког сталежа, онда зашто би другачије било кад други сродници земљорадници иостану наследници? 46 ) Ако наследници земљорадникови — било деца или даљи сродници нису и сами земљорадници, онда наравно не могу се позивати на благодејање тач. 4 а§ 471. Тада ћс се цела заоставштина, моћи продати за дугове покојникове. Али тада се и удовица покојникова лишава уживања удовичког, које би имала са имања покојниковог, да су га наследили земљорадници, којима је признато благодејање из тач. 4 а § 471. Исто је тако незгодан положај удовице земљорадникове и онда, кад наследници њенога пок. мужа као земљорадници имају довољно земље., те се не могу позивати на благодејање из тач. 4 а § 471. Тада ће се наслеђено имање моћи продати за дугове покојникове, и удовици не остаје ништа ради удовичког уживања. 41 ) Овако и Пол. Гл. од 1907 г. стр. 30.