Полицијски гласник

СТРАНА 404

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСШ1К

В1 Ј 0 Ј 51 и 5 2

Да ли је зачоном забрањена присуство полицијских органа на јавнам збору. (СВРШКТАК) Као што смо напоменули, пот])ебно је изнети и мишљење Народног Представништва у дебати. која је била поводом претреса одборског предлога. Важно је прво истаћи, да је било рочи о пријави за држање зборова: којој се власти има збор пријавити ради веће гарантије за могуКност одржања збора и реда на њему. Љ. Јоксимовић нредлагао је, да се код чл. 7. каже, да се збор мора пријавпти месно.ј оаштинској или полицијској власти. Против тога је био Милош Богдановић, који је говорио : »да је нужно, да на збор дође полицијока власт«. Министар Унутр. Дела Ђаја, држи : в да је баш у интересу слободе зборова, да је баш у интересу самога реда много боље, да пријава зборова буде државној, а не општинској власти. Државна ће власт далеко боље штитпти слободу збора него кметови из простог разлога, што су општинске власти више уплетене у политичке страсти и што се више интересују за многа политичка питања него државне власти 0 . Рпста ПоповиК боји се, да се ово право да кметовима, које ће власти евентуално наименовати, па ће вршити своје ћеФове. Тако мисли и Арса Прокопијевић, а Ранко Тајсић вели: »да ли ће умети кметови да овако нежан закон добро очувају и да ли ће бити способни да га правилно примене на поједине случајеве, а подједнако за сваког?... Да ли може један кмет дати суду правилан реФераг и оптужбу, ако ко учини кривицу на збору ? — Не ће моћи". Он је зато да је надлежна државна власт, »јер чиновници имају већу одговорност за свој рад". Колико се пак у Народпом Представништву полагал ) на присуство државне власти и њену радњу иа збору, довољан је доказ пројектованп одборски чл. 12. зак. о зборовима који даје право представнику власти, да збор расиусти, кад год нађе да је неред узео толико маха »да прелази у правц иеред®. Ту је министар био слободоумнији својим пројектом па се у окупштини морао старати да се одборска редакција одбаци, за што је имао довољпо присталица. Минпстар није хтео да распуштање пбора буде непосредно пј^еко државне власти. Он налази, да је довољно <3а арсдставник наиише акт за расауштањс збора и да га иреда иредседнику. од којега зависи расиуштање збора, и који носи одговорност, ако га не расиусти. С овим се саглас.ио и известилац и за то је ради поновног редиговања овај члан враћен у одбор. На другом иретресу закопског пројекта посланик Д. Илицановић поднео је нову редакцпју, но којој представник власти има да се појави, кад се позове од иредседништва да укаже иомоИ ради стишавања нереда. Ту су редакцију бранили П. Срећковић и Т>. Анђелковић. Ст. Рибарац у дебати код пројектованог чл. 12.

први истиче, да полицијске власти немају права да присуствују зборовимајер би то било противно Уставу, и за то тражи да се избришу из пројекта речи : „дужан је представити збору представника власти. ако је дошао«. У даљем својем говору вели: „ Све моје тражење своди се на то, да се Уотав у потпуности изврши, дакле, да поЛицијске власти немају права присуствовати на јавним зб фовима, него једиио право које власти имају то је, да им се да пријава за збор под ведрим небом". Тако не мисли Алимпије Васиљевић. Он вели: „кад је збор у отвореном аростору, треба да дође власт". Потребу присуствовања власти на збору Министар Унутрашн.их Дела бранио је овим речима: „кад је Устав утврдио. да се јавни зборови пријављују власти, онда се не може извести закључак, који је предговорник извео —- да се услед тога забрањује власти, да она може доћи, јер кад би се усвојило то, онда би се десилаједна незгодеа појава, јер би председник збора могао да каже: ти представниче власти идинапоље! Ја мислим, да неће то бити добро, да се пред јавним збором и светом каже: немате право да дођете овде. Кад власт не може ништа утицати, кад не може расаустити збор, онда за што забрањивати да не дође? Више пута баш сами грађани желе, да је близу представник власти, а то не би било ни доследно са оним, што г. предговорник хоће да постигне о-војим предлогом, т. ј. да се слобода збора боље оствари. Ја сам тога уверења, да би овим отежали вршење слободе збора и изложили би овим предлогом ауторитет државне впасти омаловажавању", па моли, да се усвоји редакција, како је одбор предложио. За тим даље вели: „кад би уставне одредбе нешто наређивале, онда не би требало губити времена него треба казати: то је наредба Устава и свршена ствар. »При том Устав је сам предвидео за јавне зборове не само то ограничење, да се морају пријавити власти, него је прелвидео Устав баш овако, као што предлаже одбор, јер у Уставу се каже : за држање збора у затвореном простору није потребна пријава власти. За зборове под ведрим небом, који подлежи нарочитим законима и одредбама, мора се претходно власт известити. »Дакле, мора се и власт известити, и нарочпти закоп донети за држање збора. Дакле, ми овде доносимо нарочити закон да са јавног збора не ложе бити истеран предсаавник власти и ја држим да тте бпстс послужили аутеритету збора ако хоћете да представник власти може бити истеран са збора." Пссле изјаве известиочеве. да је „општа тежња, да слобода збора буде што више заштићена и да сваки члан закона буде што тачнији и јаснији, јер само тако закони могу да задовоље свакога кад су тачни, враћен је овај члан на поновну редакцију у одбор. одакло је враћен и примљен онако, како је озакоњен.

* Види в Народна Скупштина", службени лиот, стр. 1346, 106. саотанак. 26. марта 1891. год.

* * * То је била историја овога закона, којом се такође потврђује, да присуство полицијске влас-ти није законом забрањено, него шта више да је потребно ради јаче гарантије слободе збора. Представнику власти је од,зеђен законом круг кретања те не сме бити злоунотребе. То није противно Уставу. По чл. Устава од 1898. год. који сад онет важи, каже се: «Српски грађани имају право скупљати се мирно и без оружја у зборове, управљајући се при тоже ио закону". Ове подвучене речи оставиле су законодавцу право, да прописује све што је потребно, да се грађани могу слободно скупљати у зборове. Ту безбедност, ту гарантију мора да предвиди закон начином, којн би највише истакао тежњу слободе, али нигде за то није опасност за њу била од присуства власти. Јер, би било аисурдно, да сваки на збору има ириступа, а да га нема онај, који према Уставу по дужности о томе мора бити извештен, и чија се номаћ због евентуалног нереда очекује! Нед. А. КостиК

АМЕРИКАНСКИ ОУДОВИ ЗА ДЕЦУ У прошломе своме чланку »Американски систем поправке осуђеника® дотицали смо се установе судова за малолетнике. У још два чланка у току ове године истицао је »Полицијскц Гласник« добре стране и потребу увођења специјалних судова за децу и малолетнике. Па како се основна идеја о таквој врсти судова зачела у Америци, то сматрамо за потребно, да у кратким потезима изнесемо својим читаоцима установу американских судова за малолетнике: њихов постанак, развитак и успехе који су на тај начин постигнути. Од најблаготворнијих реФорама у правној науци последњих деценија било је увођење спецпјалних судова за децу. Њихови успеси у Америцп били су од свога почетка тако знатни, да су се све модерне државе одмах почеле носити мишљу за преношењем те корисне установе у Европу. У Француској, Немачкој и многима другим државама већ су установљени тн судови, и све модерне државе у Европи стављају себп за девизу, родитељско старалаштво над децом, која су на путу греха, а не кажњавањс њнхово. У Немачкој се у току ове године почело са увођењем судова за малолегну и злочпначку децу, а томе је претходпо чптав низ научних етудпја н раснрава опробаних стручњака. Пруси се нпсу задовољили простим преношењем те модерне устаиове у своју државу, али су се инак за то обилно користпли искуствима, која су на томе пољу постигли Америчани. Подсгрек установљењу судова за малолетнике у Пруској дао је чувени саветинк д-р Каг1 Кгоћпе врховни управник свију казненпх завода који стоје под Министарством унутрашњих