Полицијски гласник

НРОЈ 51 и 52

дела. Његовом је иницијативом из разних "с.мачких новина покупљеп материјад о меричким еудовпма за малолетнике којп е на разпим местима публпковао Запгие1 Ј. Вагголџз, гепералпи застушшк сједињених америчких држава код „Интернациопалногћ друштваза казнене заводе«. Отуда смо и ми црплн податке које сада износимо својим читаоцима, и којима је циљ да ука;ку иутеве, којима се у Америци усиело, да се хиљадама деце спасу од моралне иропасти. * * * Од десет година на овамо избио је свом снагом покрет за за штитом деце. Стављајући се на становиште, да ће заштита деце бнтп кориснија у борби противу злочипа пего ли притисак п кажн.аван.е младежи, поред устапова васиитних, поправпих, иринудиих н казнених завода за малолетппке приступило се и установи засебннх суд г ва за децу. Успосп Савезних Држава ободрнли су све културне државе, да томе америчкоме примеру следују. Дугогодпшње искуство довело је до позитивнога закључка у свима Савезпим Државама, да се ни са јсдним дететол1 не сме аостуаати као са злочинцсм. Судска истрага, окривљење, саслушавање. осуда, издржање казне — ништа од тога пе сме пмати заједничкога са иоступањем према одраслпм злочинцима. Крајњи циљ судске истраге и ноступка не смеју бити никако кажњавање дегета , веЈ1 спасавање његово од покварепости и греха. У овим Савезним Државама постоје судови за децу: Со1огас1о, 1псИапа, МЈсћ1§-аи. М1ппезо1;а, МЈ8оиг1, Не\у Јегаеу, Не\у Оогк, Ок1аћота, Реппзу1уап1а и ЛУ1зсопзт Све остале државе имају закоиитим иутем на разне начине регулпсано заштитништво деце. Свуда пак влада убеђење, да је оно што се чннн према деци да би се спасла од грешака у животу, а ако су већ погрешила, онда што се чини да се сачувају од разпих последица које би им само могле штетити у моралном погледу, — да је то најсаасоносније и најрадиналниЈс средство у борби иротиву злочина. Сравне ли се закони о с-удовима за децу у разним државама, оида се добнја оваква слика: Граница старости до које малолетник може бити изведен само пред суд за децу јеете, нросечно наиуњена шеснаеста година живота. Има врло мало п незнатних одступања. С малом разликом све су државе у томе сложне, који поводи треба да буду, те да се дете може пзвести пред суд. Сва деца, која се ухвате у мољењу, иримању н л и прикулљању милостиње, као и деца која нуде што за иродају на просјачки начин; деца, која без надзора тумарају, беже од школе, ноћу скитарају, простачке, неморалне и безобразне речи употребљавају ; која се крећу по злочиначким и ироститу исаним друштвима, иду по каФанама, механама и пивницама; деца која су без помоћи, без сталног пребивалишта, или чије је пребивалиште легло свирепости или покварености, и

ПОЈШЦИЈ СКИ ГЛАСШ1К

најзад деца која су ма на који начин повредила закоп — 7 сва та деца треба са својих кривица да буду изведена пред нарочпти суд, који не сме имати ничег заједничког са другим редовним судовима, Та институција назвата је »суд за младеж«, има свога судију и потребан број персонала, засебну архиву и потпуно засебне просторпје за све своје потребе. За судије у тим судовима узимају се нарочито опробани људи, који се успешно умеју опходпти с децом. Они. пак, не смеју да покажу ни најмање моћи освете, већ морају бити израз родитељског старалаштва државе. Подожај судије према детету и његово опхођење мора бити само добро и такво да изазива поверење детињс. Он мора да има пред очима само поправку и исцељење детета, а пикако кажњавање његово. У неколико дршава прпдодат је суду за децу судпја из других одељења и вршп дужност по указапој потробн, као гато је то случај у Њујорку и Калифорнији. У Ипдијанијн једап судпја врши искл.учпво послове суда за децу. Ти судови морају нодносити редовни годншњи извештај по прописаним Формуларима, нарочито о броју, начину упућивања и моралном ступњу деце која пред суд излазе, као и о резултатима судских истрага и нретреса. При том се не смеју означивати имена деце и њихових роднтеља, а и објавл,ивање тих извештаја путем јавности забрањено је. У чврстој вези са установом судова за децу стоје и институције » РгођаНоп 0({1сет«-, које се састоје из брижљиво одабрапих, потпуно карактерних, поверљивих особа обојега иола, које свом својом радном снагом делују у корист судова за децу. Од њихове делатностн у сваком случају зависи и успех. Организација РгоћаИоп ОШсег слична је у разним државама. Судији је свуда дата власт, да у том циљу бира за то подобне особе, које ће бити дужне да буду на помоћи судовнма за децу. Они важе као чиновници суда и имају одговарајућа права и дужности. Број таквих чиновиика код свакога суда одре^ује се према величини судеких послова. Ако их код једнога суда има повише, онда се једап међу њима наименује за Сће? РгоћоИоп ОШсег и њему се повери надзор над осталим чиновницима, као и право да им даје упуства за рад у с-лужби. Они су разно плаћени по појединим државама. Иеке државе плаћају их пз државпе насе са 1500 долара годншње и 500 долара на пме трошкова; неко их плаћају уз припомоћ разних добротворних удружења, али већином се људн прммају те службе из почасти, у интересу општности. Свакн рад суда према деци, која по закону морају изаћи пред суд за децу, може започети само на основу доставе. Ту доставу може учинити сваки беспорочан грађанин у држави, а она мора бити наперена према детегу које је извршило какво казнимо дело или је у

СТ ГАНА 405 опасности да ће поћи рђавим путем. Свака таква достава мора оити поткрепљепа довољним доказима; у извесним случајевима морају сс доставе и заклетвом потврдити. Сам судија влаетан је такође да поведе пстрагу над извесним дететом и из сопствених побуда, ако сматра, да је потребно да учини такав корак у интересу општега доора. Тако исто и РгоћаИоп ОШсег има права да изведе пред суд дете у случајевима кад му закон даје на то права. Судском раду претходи позив, који се упућује оној особи , којој припада власт над дететом пли за чије је старање дотично лице одговорпо. Позпв оиредељује. да та особа заједно са дететом у одређени сат дође на одређено место. Предаја позива мора бити најмање 24 сата пре одређенога термина за нрестанак. Пропусти ли којо детс да дође нред суд, кажњавају се родитељи или за то одговорне лнчносш. Само у нарочнтим случајевима може се оправдати изостанак н одлол;ити термин престанка с.уду. У Колораду Јг1. ир. да бп се осигурао предстанак суду у одрс1)епо време, изриче се увек и наредба за дотеривање и притварање детета. Али та се наредба извршује само у случају кад дете пропусти доћи пред суд, или ако се особе, које су за дете одговорне, одупру да упуте дето на- означено мссто. У случају да се покуша избећи пријем саопштења позива, следује казна како за дете, тако и за лица која су за њ одговорна. Стоји ли дете под туђим надзором, те се за то позив не шаље родитељима илн стараоцима, онда се он саопштава оним личностима, под чијим је непосредним надзором дете. Суду стојо одрешепе руке, да ради постигнућа истнне у произвољном броју призпва све особе које су му тога ради иотребне. Ако је потребно да се дете и притвори, оно се пи у ком случају не сме затварати у апсане заједно са осталим злочинцима, већ мора са највећом брижљивошћу битп одвојено у просторе, који са одраслима немају никаква додира. Спровођење у општински затвор изриком је забрањено. У већини случајева постоје нарочите куће, којпма управљају нарочити, честпти чувари односно чуварке; те куће искључиво служе за пријем ухапшене деце. Појавили се иотреба, да извесно дете треба одмах притворити, о томе се извештава судија суда за децу и он предузима даље потребне мере. Чувању дечјих интереса поклоњена је пајвећа пджња. У том циљу још завремена суд стави у дужпост једноме РгођаИоп ОШсег-у, да се тачио распита о односима и приликама у којима дотично дете живи. Он је дужан да пружи суду све податке, који би ма у ком правцу могли бити од користи за заштиту и збринутост детета. Пред судом је ои главни који има да да мишљење о детету. По свршетку претреса, судија одлаже доношење одлуке за кратко време. До коначне одлуке о извеспом сдучају