Полицијски гласник

СТРАНА 408

ПОЛИЦПЈСКИ ГЛЛСНИК

ВР0.1 51 и 52

Издаје их месна полнцијска власт бесплатео Занатлијски и трговачки ученици морају имати писмен уговор са послодавцем Под ово одељење долази даље надзор Над јавним саобраАајем и сигурношКу, старајући се да отклони све што томе смета и прети. Издаје за то иотребне наредбе и води надзор над Фијакеристима, велосипедистима, аутомобилима, носачима, вођења странаца, димничарима, чистачима и т. д. За сва ова лица прописани су услови под којима могу добити дозволу и о њима се води тачан картопски регистар и по азбучном реду имена и по редним бројевима. Над Фијакерима и аутомобилима поред сталног надзора од стране свију извршних полицијских органа и редовног месечног прегледа врпш се сваких шест месеци и комисијски преглед. У комиспју улази један за то одређен комесар, полицијски марвени лекар и један бољи Фијакериста. Одређенога дана на означено место долазе сви фијакеристи са свима својим колима и коњима. Ту се врши шкартирање коња н кола. За мање неисправности, које се дају отклонити, оставља се известан рок, обично месец дана, да се неисправност доведе у ред или коњи поправе, па се тада врши поновни преглед. По вароши су одређене станице на којима Фијакери и аутомобили могу стајати и те су станице означене таблом, на којој стоји написано : „Фијакерска станица за —■ кола". Фијакери нису везани за једну одређену станицу, већ могу ићи на коју хоће. Да опет на неким станицама не би било много, а на другим мачо или нимвло кола, предвиђено је да. празан Фијакер не сме проћи једну станицу, на којој у томе тренутку пема на станичној табли предвиђеп број Фијакера. Ово одељсње води још надзор иад празновањем недеље, Божића, Ускрса и још неколико празника према одредбама закона о радњама. У те дане само изузетно и за извесне преко потребне иозиве као: месарски, хлебарски, млекарски и т. д. даје се одобрење да до извесног доба дана могу радити. Иначе се повреда тога недељног и празничног мира строго и судски кажњава. IV Друго одељење. Старање о народном здрављу (»полиција здравствености®) је најважнији задатак овсга одљења. Здравље је први е најважнији услов свакога душевног и економског развића, па како је оно често пута зависно од узрока који не стоји у моћи појединаца, то је оно постало предмет државног старања. Тежиште тога старања није у лечењу болести, већ у побољшању услова за здравственост у опште, при чему је се у Немачкој, можемо слободно рећи, најдаље отишло. Делатност полиције у овом погледу испољава се у првом реду у отклањању опасности које здрављу прете или, за тим, у борби противу већ наступеле болести, отклањајући, што сепрвога чисто полицијскога задатка гиче, онасности које заразне болести, трговина с отровом,

долазак у додир са лешевима и т. д. повећавају, и отстрањујући штетне последице, које изазивају недовољна и слаба храна, хрђав стан или занимање. Особита се пажња поклања контроли жнвотних намериица, које треба да се загптите од ФалсиФиковања, као и појединим предметима (дечије играчке, тапете, боје, посуђа, петролеум). Одељење ову коптролу врши преко нарочпто за то образованога извршног комесарпјата, чијп органи, подељепи па одсеке (за млеко, за путер, за месо и његове производе, за пића и т. д.), иду свакодневно н по продавиицама, па пијацама или у пресрету улицама, узимају пробу и предају нарочптој хемнској лабароторији, која потпада под ово одељење и само ове послове врши. Анализе, нарочито млеко, врше се врло брзо, скоро увек истог данакад суи предате и са оптужбом полицијске власти доставља се оуду, који врло строго кажњава. Одељење се даље стара о сузбијању заразних болести, о дезинфицирању, гро бљу и погребима, упућивању умоболних у душевну болницу, старање о здравствености станова, о чистоћи, надзор пад лекарима, бабицама лекарским помоћницима, надри-лекарима, болницама и кдиникама, апотекама, дрогеријама, нелцовању деце, старање о одојчадима и т. д. На овом здравственом пољу утркују се овде и држава, и општина, и приватна друштва. Отуда је здравственост у ФранКФурту врло добр I и процепат умирања с године на годину сво мањи (14.78 ирема 27 на хиљаду у Београду). Особита се пажња обраћа одојчадима и деци у првим годинама. За сву сиротну децу која немају родитЈљп, или а ако их имају толико су сироти да децу не могу неговатн, стара се општана. Предају их на негокање нарочитим женама, које морају имати потицијску дозволу да могу децу на исхрану и неговање нримати, а ове контролишу и децу надгледају нарочито за то постављене искусне жене. Надзор пак над децом до 6 година, која се дају другим пзродицама на исхрану о трошку родитеља или родбнне, који су службом или чиме другим спречени да их код себе држе, води полиција преко такође само за то постављених женских олужбепица, које их свакодневно обилазе и гледају да ли се чисто држе, добро негују и да у моралном погледу за децу нема никакве опасностп код дотичне породице. За заштиту деце постоје и шест приватних другатава. Ветеринарну иолицију врши друго одељење преко полицијског марвеног лекара, који се стара о здрављу стоке, води надзор на општинским кланицама и стара се о извршивању односних закона и прописа. Од интереса ће бити да на овом месту поменем нешто и о исим а. Сопственпци морају платити општини на имегодлшње порезе по 20 марака за сваког пса. На улици са морају или водити или морају имати корпу на њушци Чим се појави ма и један само случај бесна пса у вароши, онда полиција наређује и обзна-

њује т. зв. „псећи затвор", у коме се пси морају 12 недеља држати или затворени плн везати на ланцу с кориом на њушци. Извођење па улицу у том времепу допуштено је само на ланцу п са сигурном корпом. У времену за које је наређен »псећи затвор® не сме се пзвести ни једап пас без нарочите полпцијске дозволе, којој претходи марвено-лекарскп нреглед. Води јошинадзор над заштитом жпвотпња, нздаје V том смпслу погребнс наредбе и дела заједно са друштвом које има ту цил.. У Треће одељеље. Цело треће одељење испуњаза т. зв. иолитичка. иолициј а, која води надзор гтад анархистама, социјал-демократама. политпчким људима, зборовима и удружењима и страпцима. Ну пошто је ово одељење уређено по угледу на берлпнску политичку полицију, то његову организацију и рад нећемо овде излагати, већ кад будемо писат о берлинској полицији, те да тако избегнемо и излишна понављања. VI Четврто одељење. Ово одељење чинн кривична иолиција, која је такође у главноме и сходно месним приликама усгројена по прпмеру берлинског крив. одељења. Са тога ћемо се и овде ограничити на најкраће и на разлике од берлинске полиције. Цела кривична полиција централиоана је под управом једпога члана полиције („ иолицијског саветпика") у овом одељењу, које се према природи послова дели на шест комесаријата, од којих свакн има одређен круг послова. Н.пр. један комесаријат обрађује само опасне крађе, другп утаје и преваре, трећи опште опасна злочппства и т. д. На челу свакога комесаријата је по један криминални комесар, коме је додат још потребан број криминалних шуцмана (жандарма), преко којих комесар, у колико то но може сам да иостигне, врши истраживања како усмена тако и пнсмена. Они излазе на лице места, чине потрсбне извиђаје и подносе ппсмен извештај, на основу кога се даље трага и ради по комесаровом упутству. Свакомкварту прндодат је јошпоједан кримпнални шуцман, којиукварту обавља послове кривичне природе, али опет за рачун кога од оних шест комесаријата у президијуму, кој има доставља резултат трагања са актима. Сви криминални органи иосе цпвилно одело, а има их сем 8 комесара и 50 шуцмана. Последњи су узети из пајбољих униформисаних шуцмана и имају поред плате извесап додатак на одело и кривичиу службу. Они долазе изјутра на рапорт код својих комесара, примају нове предмете и налоге, сврше за 2—3 часа што имају писмено у канцаларији (саслушања окрив.љених и сведока, реФерати и извештајп и т. д.), па по том иду у варош и тамо предузимају или продужују трагања. Остаје само по један преко целога дана у свакоме комесаријату дежуран. Вршећи редовну службу у трагању по целој варопти они у исто време