Полицијски гласник

ВРОЈ 5.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 37

ним наређењима и у случајевима неодољиве потребе, као на пр. приликом јурења за зликовцима. д) Пољски, шумски и приватни чувари Пољски су чувари агенти , чија је поглавита дужност да чувају пољске усеве, плодове и сопственост сеоску сваке врсте, али су они у исто доба дужни и да припомажу одржању јавног мира. То је, с обзиром на ове њихове двогубе атрибуције, што је за њихов пријем у службу, који зависи од општинског председника, нотребно одобрење среског начелника (у срезовима са окружним местима ово одобрење дају окружни начелници). Чл. 9. кривич. суд, поступка увршћује пољске чуваре у органе судске полиције. Шхјмски чувари агенти су за надзор над шумама и за репресију шумских преступа и ис-тупа. 0 свему што интересује јавно спокијство дужни су извештавати комесаре који их, на случај изванредне потребе, могу употребити за полицијску службу. Приватног чувара може држати сваки појединац за заштиту своје домене, само што је за ступање у службу потребно одобрење среског начелника (или окружног ако је у срезу окружно место). Чувари ови полажу заклетву и сгоје под надзором прокуратора републике и главног прокуратора, а имају, у принципу, иста права и дужности као и пољски чувари, у границама територије која је поверена њиховом надзору. (НАСТАЕИЋЕ СЕ) ПСИХОЛОГИЈАЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ (одељак из дела (( 11сихологија злочинца }} ) од д-ра Ериха Вулфена државнога тулшоца у Дрезди ,

■(НАСТАВАк) Типично се јавЈј^Г интернационално организовани злочин у облику трговачке делатности. На првом месту поменућемо трговину с девојкама, чије су далеко распрострањене, ма да прилично локализоване везе изазвале да се први пут пришло интернационалним мерама 'за искорењив М"^огазла; тако је 18. маја 1904. годште између важнијих културних држава постигнут заједнички споразум за рад на заштити од трговине са девојкама. Живу рану на националном добру свију народа сачињавају недела тако званих »црних чета к , које умеју увек под новим, ојајним Фирмама да узму на кредит читаве дућане робе, па да је одмах испошаљу за иностранство. У највећем се цвету налази интернационална трговина са аалсиФикатима сваке врсте. Прављење лажнога новца . узело је маха као Фабрика продукција. За слрављање матрица и штемплова позивају се у најразноврснија места на земљиној кугли најискуснији гравери, и они бесвесно раде као помоћници ФалсиФикатора; они имају обично да израде' поједине делове, који не изгледају подозриви, па то после тех-

ничари из дружине састављају и довршују. Трговина са ФалсиФикатима уепева због многобројних саучесника и помоћника на најразноврснијим положајима у светскоме саобраћају. У истој мери, као што солидна трговина ирилази томе, да, државна ередства за исплату замени чеком и меницом, интернационално злочинство следује томе раду, да би га црпло у своју корист. Од нре неколико година као из земље је изникла множина подрумских меничних Фабрика. Читава војска агената и подагената бави се тиме да продаје неке лажне хартије за 25 до 50 Фенига под видом »хартија од вредности«. На трговце који потребују кредита у земљи и иностранству, навалило је силно нуђење »Финансијских меница", и то путем свију средстава модерне рекламе, помоћу путника, писмених и штампаних ОФерата и т. д. За тим долазе преваре са серијским лозовима и ншанске варалице за копање блага, које се сада служе интернационалном трговачком књигом адреса. Не мање су позната писма несрећних апсеника, који за цигло неколико хиљада марака стављају у изглед половину закоиана блага у вредности милиона. Чак и зеленаши, швиндлери са зајмовима и кауцијама, раде у добро састављеним интернационалним организацијама. У новије време постала је бзбиљна опасност, не само у привредном већ и у здравственом ногледу, Фушерај у врло великом обиму са електричним крстовима и плакатама, хипнотичким и сугестијоним упутствима, тејовима и елексирима. До саме сржи свију народа дотиче се најзад далеко распрострањена трговина са порнографском литературом, чији одвратни плодови прете опасношћу од интернационалног систематског тровања младежи свију културних нација«. II. Крадљивац, крадљивац дивљачи, разбојник. Крадљивац чини најпримитивније преступе противу својине. Дете готово редовно најпре прилази«срађи. Битна злочиначка радња саотоји се у пружању и хватању ру^м, у узимању, склањању и одношењу — све чисто телесне радње. Код тежих крађа долази још ускакање, разбијање, обијање, насилно отварање и увлачење_, такође чисто телесне радње. Са крађом иде готово увек упоредо и тајанственост ; крадљивац односи објекат крађе у моменту кад га нико не види. Наравно, да неки пут бива посматран и без знања и без своје воље; али он жели да вради® неопажен. У ретким случајевима узима крадљивац објекат крађе на очиглед некога трећега и одмах се надаје у бегство. Ту се налази прелаз ка разбојништву, кад крадљивац узме од покраденога предмет крађе отворено, јавно силом; у томе је различна ознака од крађе. Крадљивац ради само руком и телом, насупрот варалици," која приликом предста^љања лажних и одстрањења истинитих чињеница предузима извесну злочиначку, духовну операцију. Али прнпрема за крађу, обавештавање о прилици за

крађу, и то често захтева сличну д^ховну делатност, каква се развија у варалице. Код оних крадљиваца на пример, који се уселе у извесан стан као кирајџије само зато да би нашли прилике за крађу, — код њих се сустичу уједно психолошке ознаке и крадљивца и варалице. Крађа се разликује од утаје, што крадл>ивац увек извршује покретне радње узимања и одношења, докутајивач нропугнта да изврши радњу која му је дужношћу наложена; он задржи касирани новац, не изда га, не преда га, прећути и пориче да га има или да га је примио. У овом последњем случају налази се прелаз од утаје ка превари. Тако видимо. да је карактеристична ознака радње при крађи узимање. Та је радња у извесној мери телесно својство, које код специјалиста доспева више или мање до потпуне изображености. Тако имамо кесароша, који ради са два прста, так,о званим »маказама«, или његовог друга(»\^апс1 <( ), који заварава жртвуда скрене пажњу на другу страну ит.д. Имамо даље крадљивце по хотелима и јувелирским радњама чија се вештина састоји баш у самом узимању и прикривању. Манолеску се извежбао да драго камење метне у куглице од хлеба; њих метне у уста, спопадне га кашаљ и тада испљује куглице у марамицу. Крадљнвцу по хотелима и јувелирским радњама потребна су извесна својства хохштаплера; мора да се појављује елегантно обучен и да је на изглед сигуран, смирен и сталожен. Крадљивац, који врши крађе обијањем, обично се служи више мање потпуио савршеним оруђима. Крадљивац махом уме добро да се пужа, и да скаче, а кад га појуре увек уме добро да бежи. Подобности за крадљивца леже нео-* спорно у његовим телесним способностима. Без њих не може имати никаквога успеха ни крадљивац од заната ни крадљивац из навикв. Тиме се и да објаснити, откуда међу крадљивццма толико много врло спретних и отреситих људи. Свако је чуо о крадљивачким вештинама које задивљују свет. За то је крадљивац тако окретан, брз и кочоперан, као што то са свим тачно учи криминална антропологија. Писац ових редова сам је имао прилике да види, са каквом је окретношћу умео да краде један тринаестогодигнњи руски кесарош; то је изводио на самом судском претресу који је држан за расправу његових крађа. Све је присутне задивила необична брзина и спретност у крађи разних ситница, коју је вршио тај дечко. На њему су се могли видети и дугачки прсти, и то необично јако испољени са своје дужине. Не може се порицати, да у развитку крадљивачког индивидуалитета не игра мало важну улогу иГ урођени физиолошки агилитет (окретност, спретност). Он олакшава извежбаност у крадљивачком занату, па чак може и да води њему. У физио-психолошком погледу има још ово да се помене. Зн.амо, по Вунту, да је одлука воље перцепција једне покретне радње. Ко је чешће крао или је у ми-