Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 5.

сдима изводио крадљивачке радње може по закону о извежбаности (под утицајем слабости воље у својим рукама, која се увек налази код крадљиваца). да осећа у својим прстима извесан телесни нагон, који га наводи да пружа руке и прсте и да се маша свакога предмета за крађу, који год му се појави пред очима. Тада објашњава крадљивац: »Нешто ме је вукло право томе предмету; ја сам то осећао у својим прстима, нисам могао никако друкчије, морао сам га се латити и однети га. с( У тако шта ми нећемо онда да верујемо. Али то ипак може да буде баш права нстина. Ослабљени нервни систем може да има баш таквих осећања, те се на тај начин може да дође и до крађе. Крадљивачка радња може се тим путем извршити са свим аутоматски. Манолеску прича о таквим стањима и она нису баш за неверовање; наравно да код њега долази у обзир још и патолошки моменат. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Д. В. Баки-ћ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине велућске, актом својим Бр. 109, пита: »По тачци 2. § 397. кр. закона, иступљење престаје и свака казна ишчезава ако би онај, кога се ствар тиче, кривцу опростио. Моли се уредништво за обавештење: Да ли приватни тужилац може опростити изречену казну и онда, кад је неко осуђен за дело из тач. 2., 3. и 4. § 357. кр. закона, па пресуда постала извршном?® — На ово питање одговарамо: Одредбе § 17. и 33. кр. суд. поступка и § 397. тачке 2. крив. закона, разно су схватане и тумачене до сада. Тако, било је првостенених судова који су налазили, да у свима случајевима увреда, лажног оптужења и клевете, могу приватни тужиоци задржати чак и извршну пресуду од извршења, а било их је, опет, који су налазили, да приватни тужиоци могу само одложити њено извршење али не и сасвим спречити, него да се мора тражити највиша милост. Управне власти, које су извршивале судске или своје пресуде по оваквим кривицама, такође су различито тумачиле поменуте одредбе. И поједини писци, који су се бавили оценом овога питања, нису сагласни у закључцима. Све ово наравно, долази отуда, што су поменуте законске одредбе непотпуне. Али ми налазимо, да између § 17. и 33. кр. суд. поступка и § 397. кр. закона има знатне разлике, јер док се у првим одредбама све везује за одустанак од тужбе, дотле се у овом последњем све везује за оароштај што га приватни тужилиц чини кривцу.

По тој разлици ми налазимо, да кадго.д стоји кривица, која се казни само на тужбу приватног лица, па приватни тужилац опрости кривцу, онда се казна неће изрицати ако није изречена, а ако је изречена па пресуда постала извртпном, неће се извршивати. Како се по последњем ставу § 375. кр. закона, и кривце из ове законске одредбе казне само на тужбу нриватних, то се, наравно, неће извиђати, нити пресуде извршивати, кадгод тужилац кривцу опрости. II Суд општине мокрањске, актом својим Бр. 2140, пита: Извесно лице из ове општине, ухваћено је од стране заклетог пољског чувара, чији се исказ по чл. 15. закона о чувању пољског имања сматра као потпун доказ, да је украло из винограда приватног лица 36 комада гроздова. За ово дело, суд ово општински, пресудом својом од 7. октобра ове године Бр. 1.646. осудио је крадљивца на основу чл. 1, 2, 3. 4 и 5. истог закона да плати, поред штете приватном тужиоцу, и каси општинској за сваки грозд по 5 динара, на основу одлуке суда и одбора ове општине, донете априла ове год. по чл. 5 зак. о чувању пољског имања, која је одлука у препису прикована на угледном месту, и противу које није било жалбе. По незадовољству осуђеног, начелник среза неготинског примедбама својим од 19. ов. месеца Бр. 10.844. поништио је ову пресуду са разлога тога, што се, вели, кривице оваковог рода кажњавају по чл. 8. закона о унапређењу воћарства до 20. дин. новчане казне; даље, што би осуђени, према поменутој пресуди, имао да плати за 36. комада гроздова по 5. свега 180 динара, и на случај да не буде у стању платити суму на коју је осуђен, морала би му се ова новчзна казна заменити затвором, рачунајући сумудо пет дин. у дан затвора, и онда би имао да издржи 36. дана затвора а за толику казну овај би суд био ненадлежан. Решење суда и одбора донето на основу чл. 5. зак. о чувању пољског имања о казни у пољском имању извршно је, с тога се уредништво у понизности моли — пита, да изволи у наредном броју одговорити, да ли је рад начелника среза неготинског по овоме правилан или не, нарочито кад је осуђени доброг стања и може казну да плати. (< — На ово питање одговарамо: Закон о чувању пољског имања прописује двојаке казне. Једне су предвиђене чл. 28, 29, 34. и 35. за повреду законских прописа, а друге су за учињену иотрицу — штету — на имањима појединаца. За ове последње кривице, закон није одредио казну него је овластио чланом 5. општинске одборе, да они то чине према месним приликама, везујући све за круг надлежности (чл. 22. и 25.) општинских судова. Како ће се казнити крађе, учињене на пољском имању, ова,ј закон у опште не

говори, јер је оставио да се оне казне по крнвичном закону, као што је било и до појаве његове. Према томе, они општински одбори, који су и за крађе одредили казну у смислу чл. 5. закона, учинили су погрешку, јер ова законска одредба даје њима овлашћење да иропишу казне само за штету — потрицу —• и ништа више. Потврде за ово налазимо баш у чл, 5. који веди: „утврдиће се за сваку врсту штета, које су иобројане у чл. ит.д. Кад овако стоји ова ствар, онда је начелник срески добро урадио што је пресуду у опште поништио, само што је ово требао урадити по томе основу, што крађа није суђена по прописима кривичног закона, с обзиром на вредност ове и на надлежност власти. Позивању на чл. 8. закона о воћарству нема места, јер он говори о самовлашћу, а не и о намерној крађи. Овај одговор важи и за деловођу општине гложанске у срезу ресавском. ТП Суд општине жлнске, актом својим Бр. 2531, пита: »Један грађанин ове општине кажњен је за просту крађу сена са 15 дана затвора, и пресуда је постала извршном. Процена покрађеног сена износи 10 динара. Моли се уредништво за обавештење: да ли застарелост ове пресуде долази под тач. 1. § 396. до три месеца или под тачку 2. до године дана? (< — На ово питање одговарамо: Пресуде за иступне крађе у вредности преко десет гроша чаршијских, застаревају за годину дана, као што јасно гласи став други § 396. кр. закона. IV Суд општине чепурске, актом својијји Бр. 52. пита: »У атару ове општине има неколико забрана, који су својина грађана других суседних општина. Пре извесног времена, непознати крадљивци посекли су знатан део ових забрана и начинили грдну штету, јер је шума већ била дебела у пречнику од 20—30 см. Оштећени су тужили ову општину по закону о накнади штете, учињене паљевином и злонамерним поништајем, налазећи да је она одговорна по томе, што су забрани на њеном атару а кривци се нису пронашли. Моли се уредништао за објашњење: да ли општина ова мора платити ову штету или не? <( — На ово питање одговарамо: Закон о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противааконим поништајем ствари, предвиђа одговорност дотичних општина за накнаду штете само онда, кад је злонамерна. паљевина; намеран иоништај ееобезбеђених ствари и извесне крађе.