Полицијски гласник

БРОЈ 8.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 61

подозрења била је навела у тужби и то: »што оптужени није хтео ићи у клетву, кад су сељани по старом обичају ишли да се куну!« Аутентичност овога правног обичаја несумњива је, јер је црпен из акта истраге и сазнања од поротника који су с нама судили ово дело и на наше питање у поменутом приказу овога обичаја: да ли је исти остатак из системе доказа у старом српском праву г. А. Јовановић у својим »Приносцима«, то потврдили. Несумњиво је дакле да је осим оних доказних средстава у старом српском праву, које набраја г. Марковић, и аравдање клетвом или идење у нлетвц такође оило једно од доказних средстава у системи доказа у старом нашем праву које се одржало и за време Турака и требало га је такође уврстити поред оних које је поменуо г. Марковић. (наставиће се) Милош М. Станојеви-ћ

ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ Општи појшови о полицији — Органиеација полициј 6 у Француској — Административна полиција — Полиција у Париву.

(наставак) Да би странац потпао под одредбе закона од 8. августа 1893 год., довољно је да у Француској обавља извесну про I есију, трговину или индустрију; без икаквог је утицаја на закон ако је он у иностранству сачувао свој домицил или своју резиденцију. Према овоме, обвези пријављивања подлеже (једном за свагда) страни радници, који живе^у пограничним местима суседних држава и прелазе преко дана у Француску -у циљу рада у Фабрикама пограничних департмана, а у вече враћају се у своју земљу, као год и страни агенти мћђународног друштва »уа^опа Шв«, које служба приморавадасекрећу по Француским железницама. Странци, који долазе на нашу територију за извесно време у години, у^циљу обављања трговине или ради вршења каквих других послова, морају сваки пут по доласку поднети нову пријаву. Ово и онда ако би долазили у исту општину, у којој су већ пријављени. И они странци, који су већ поднели пријаву о резиденцији, дужни су накнадно поднети и проФесијоналну пријаву, ако би доцније отпочели да обављају какву проФесију, трговину или индустрију у Француској. Пријаве, које се подносе према закону од 1893 год. уводе се у регистар .странаца, према обрасцу који је прописало министарство унутрашњих послова под 23. августом 1893 год. И ове пријаве садрже исте рубрике, као и оне о резиденцији, и морају такође бити поткрепљене доказима. Листови регистра удешени су на Форму талона и купона. Одсечени купон предаје се подносиоцу пријаве по наплати 2 - 10 до 2-30 дин. таксе. Ове таксе не ослобођавају се ни посве сиромашни радницн, већ им се оставља један рок у

коме је морају платити, ако неће да буду кажњени. Ако странац промени општину у којој је становао, дужан је у року од два дана по доласку у ново место визирати реверс о ранијој пријави код надлежног општинског председника или полицијског комесара. Виза се ставља на полеђини реверса, и мора бити поткрепљена званичним печатом надлештва које ју је ставило. Поменули смо већ, да је закон од 1893 год. у погледу казне много строжи од декрета од 1888 год. И доиста, он кажњава: 1. новчаном казном од 50 до 200 динара странца, који се није пријавио у прописаном року, или који одриче да покаже свој реверс о пријави на први захтев власти; 2. новчаном казном од 100 до 300 динара, а ако има место и привременом или неодређеном забраном бављења на француској територпји, странца који намерно поднесе лажну или нетачну пријаву. Поред овога, он кажњава полицијском казном сваку личност, која прими на рад странца за кога зна да нема реверса о пријави. Дужност је општинских председника да достављају прокуратору републике странце, који у прописаном року не испуне обвезе закона. Резултати закона од 8. августа 1893 год. централисани су у окружном или среском начелству на исти начин као и код пријава за резиденцију, али само у различним регистрима. Поменимо на завршетку, да су странци у Француској потчињени још и свима законима полиције и сигурности, који су према чл. 3 грађан. закона обвезни за сва лица која живе на француској територији. в) Фабрикација лаиеног новца. Фабрикација лажног новца интересује, на првом месту, државу, која има монопол на ковање и издавање новаца, и чији би кредит брзо и озбиљно био ноколебан, ако строга репресија не би зауставила циркулацију лажног новца. Да би се што више отежала израда лажног новца, под 30. мартом 1904. год. донет је закон ове садржине. Чл. 1. Забрањено је употребљавати и набављати, без претходног одобрења, машине, апарате или инструменте, који су способни за Фабрикацију лажног новца. Одобрења издају : у Паризу и општинама које припадају под париску полицију, управник полиције } у окрузима: окружни начелник за срез у коме је окружно место, а срески начелници за остале срезове. Без овог одобрења не смеју се апсолутно никоме датипоменуте машине, апарати или инструменти. Чл. 2. Јавном административном уредбом прописаће се на које се машине, апарате и инструменте односи чл. 1., регулисати Форма и услови одобрења које овај члан предвиђа и прописати све потребне мере за извршење овог закона. Чл. 3. Свака повреда одредаба овог закона или јавне административне наредбе, издате у циљу његовог извршења, казниће се новчаном казном од 16 до 1000 динара и кон^искацијом без дозволе упо- I

требљеиих, набављених или издатих машина, апарата или инструмената. На случај поврата, казна ћс бити од 500 до 2000 динара, независно од конфискације речених објеката. 1 ' г) Употреба оруиеане сиде. Да би се одржао јаван ред п осигурало извршење закона, понекад је потребно обратити се за помоћ оружаној сили. Помоћ ова може се добити само по нарочитом захтеву, који се опет врши у нарочито прописаној Форми. Грађанске власти, које могу захтевати употребу оружане силе, ове су: окружни и срески начелници, председници општина и њихови помоћницп, генерални прокуратори код апелационих судова, прокуратори републике код првостепених судова и њихови помоћници, предеедници апелационих и првостепених судова, истражне и кантоналне судије, полицијски комесари, војно-судске власти, председседник ратног савета, владини комесари и оФицири судске полиције, а у хптним случајевима и жандармеријски ОФицири и ПОДОФИЦИрИ. Грађанске власти дужне су — кадгод је то могућно — споразумети се са војном влашћу пре поднетог захтева за употребу оружане силе. Одобрење за употребу оружане силе може се дати и ова употребити само уграницама територијалне надлежности и онога који одобрење даје и онога који силу извршује. Захтев за употребу жандармерије треба, у принципу, упутити њеном команданту у срезу, у коме ће се жандарми употребити, а у хитним случајевима директно команданту бригаде. Сваки захтев за употребу оружане силе мора бити писмен, датиран и потписан; они који се односе на употребу жандармерије, морају бити редр1говани у смислу чл. 75. декрета од 20. маја 1903 год. о њеној организацији и служби. Захтеви за употребу редовних трупа морају бити написани у Форми, која је прописана чл. 7. зак. од 3. августа 1871 године. Ни у ком случају, у захтеву за употребу оружане силе не могу се употребљавати императивни изрази: »наређујемо (( , »препоручујемо«, »хоћемо« и т. д. У хитним случајевима, оружана сила може се захтевати телеграфом или телефоном , али не сме ступити у акцију без писменог захтева. У својим захтевима за употребу оружане силе представници власти дужни су јасно објаснити идетаљисати повод својих захтева и циљ који се употребом оружане силе има постићи. После овога они се не могу, ни под којим видом, мешати у војничке операције, за које су искључиво надлежне војне власти, п зачије су извршење једино оне одговорне. Целисходно је, при том, да се представник грађанске власти и војни старешина још у почетку, приликом решавања о употреби оружане силе, претходно споразуму о свакој важнијој мери и одлуци. Представник грађанске власти самим тим што је захтевао употребу оружане силе, пошто је констатовао. своју сопствену немоћ, примио