Полицијски гласник

СТРАНА 62

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8.

је на се одговорност за овај свој иоступак. Ако је тражио да се уиотреби оружје, а намеравани диљ може се постићи и другим, блажим средствима, војни старешина, пре него што почне да ради, дужан је да му на ово скрене пажњу, и да му ова средства нарочито означи. Одређене трупе употребљују оружје у овим олучајевима: 1. ако буду нападнуте или се ма каква насилна средства против љих употребе, и 2. ако на други начин не могу да одбране терен који заузимају, или м:еста која чувају. У осталим случајевима могу радити само по захтеву цивилне власти. У случајевима метежа на јавном месту, командант трупе известиће одмах најближег цивилног ОФицира (ако овај није присутан) и даље ће поступити по чл. 3. закона од 7. јуна 1848 год. 1 ) Ако се трупа пред гомилом налази у једном од горе поменута два случаја (т. ј. ако је нападнута), она ће употребити оружје и без обзира на пропис чл. 3. закона од 1848 год. Прп свем овом, командант трупе, ако није спречен изненадним нападом, треба да извести нападаче лупуњем добоша, једном или више пута, или гласном опоменом, да ће се наредити употреба оружја. Пре него што ватру дефинитивно нареди, треба да сачека да протече извесно време, ну с тим да ово не буде опасно за сигурност трупе или места повереног њеном чувању. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ (одељак из дела « Психологија злочинца") од д-ра Ериха Вудфена државнога тужиоца у Дрезди

(нАСТАВАк) Фебруара 1886. године приспела су два члана поменуте интернационалне банде ■— Јунино и Роландо — у Штрасбург и одсели код гостионичара Цимерлина. Још су првога дана, на згодан начин показали да имају код себе много новаца. Један је од њих, као, добио велике новце у Монаку и показивао је (свакако лажан) чек од преко 57.000 Франака. Други је био наследник од неколико милиона, али је због своје наклоности ка расипању био под нарочитим надзором. Једног се дана један од злочинаца вратио из вароши са једном касетом, којује купио ради тога, да у њој чува хартије од вредности и новац свој и свога иријатеља. Замолио

') Овај законски пропис гласи: (( Ако би се оружана или ненаоружана гомила скупила на јавном месту, председник општине или један од његових помоћника, а у одсуству њиховом полицијски комесар или сваки орган јавне силе или извршне власти, који носи тробојну ешарпу, изаћи ће на лице места. Долазак представника власти означиће се добошом. Ако је гомила оружана, предотавник власти позваће је да се повуче и растури. Ако овај први позив остане без последица, следоваће му други, коме ће претходити лупаље у добош. На случај отпора, гомила ће се силом растерати. Ако је гомила ненаоружана, представнпк власти, после првог лупања добоша, посаветоваће грађане да се разиђу. Ако се не разиђу, позваће их трипут да то учине. На случај отнора, гомила ће се силом растерати."

је Цимерлина, да овај доносе своје папире од вредности, да би извршио пробу, могу ли њихови папири стати у касету. Цимерлии метну унутра једну рпу папира од вредности, новчаница и новца; змочинац закључа касету и замоли гостионичара да узме к себи касету до сутра, када ће он доћи са својим пријатељем, да му покаже шта је купио. Идућег дана дођоше оба злочинца и изјавише, да морају отпутовати у Рим да подигну неких 60.000 Франака. За то време требало је Цимерлин да причува и њихове папире од вредности, које су они међутим метнули у касету. За тим су хтели да пробају, да ли би касета могла да стане у њихов путнички коФер. који су донели собом, да би је доцније могли и приликом путовања имати крај себе. У коФеру су имали другу касету, са свим једнаку са оном у којој су били новци и папирн од вредности, те је при изношењу из кофера врло брзо и спретно промене. На исти је начин Јунино 1887. годиие у Луксембургу однео једноме човеку двадесет и две хиљаде франака. У оваквим случајевима прнближује се крадљивац варалици и показује и његову психологију. О специјалитету крадљиваца јувела износи лепе податке Каг1 8т<Јег (ВегНпег БокаЈ-АпгецЈег 1908). Крадљивац јувела никако није »обичан« злочинац, чија би сама нојава уливала подозрење и неповерење. Напротив, мора увек да је одевен по најновијој моди, мора да се појављује под звучним именом и да је врло умешан хохштаплер, како се неповерење његове жртве нс би и сувише рано пробудило и разбило брижљиво смишљени план. Кад »ради® у јувелирској радњи, његове су руке обучене у најшније рукавице, а у рупици од капута, који је из атељеа првога енглескога кројача, кокетно је заденут цвет дотичне сезоне. Егзотична пантљичица од ордена избачена је већ одавна из гардеробе злочинаца као ствар отрцана, која сувише пада у очи. Частољубље вичнога крадљивца јувела несравњиво је и можда га нревазилази само издржљивост, са којом изводи он свој дуго принремани план. Та га околност и чини тако опасним. Великоварошки јувелири, разуме се, чувају се по могућности од крађа, пошто су се, услед многих штета, добро опаметили. Од неколико година, на пример, уобичајено је код јувелира, да муштеријама показују прстење само у кутијама, по којима је прстење поређано у правилне редове; чим би који прстен био продат, одмах би јувелир попунио његово место новим, те је тако само један поглед на кутију довољан да примети крађу, пре но што би крадљивац још и иа врата изашао. Но и та мера није се показала као са свим успешна; пре годину дана оштећено је много берлинских јувелира на тај начин, што је злочинац улазио у радње као купац и крао скупоцено брпљантско прстење, умећући на њихово место опет право бриљантско прстење, само знатно мање вредности. Крадљивац

јувела је врло често у иото време варалица и хохиггаплер. Пре повише година извршена је у Бечу једна необично раФинирана превара са јувелама. У једној од првих јувелирских радњи у средини вароши појави се један млад, елегантан каваљер и изабра једну драгоцену бриљантску огрлицу с тим, да се ова заједно са његовом посетницом — на њој је поред адресе стајало име Бе Сот(;е с1е N... — однесе славној певачици Марији Ренард, која је тада била на бечкој дворској онери. Налог је требало да се одмах изврши, иошто је накит био случајан иоклон. Рачун је требало донети по подне у његов стан, где ће бити исплаћена цела сума. Јувелир је био један од најобазривијих трговаца и стао се предомишљати кад је гроФ отишао ; најзад се реши, да му ништа неће шкодити, што ће накит само послати госпођици Ренард. Ако му рачун не буде по подне плаћен, лако ће узети накит натраг. За то су му давали довољно гарантије позив и имање саме уметнице. Да би се избегла свака случајност приликом транспорта, трговац пошаље својадва помоћника, у затвореним колима, са накитом у стан уметнице ; они извршише испоруку, срећни, што се никакав малер нпје десио. Госпођица Ренард је помислила да је то нека забуна, кад јо прочитала гроФову карту, чудећи се, да јој је то име баш са свим непознато. Помоћници јувелиреви бнли су радосни што су накит донели на назначену адресу, те да не би имали исту непријатну дужност, да иакит враћају у радњу, замоле уметницу, да задржи накит код себе док се ствар не објасни, и уметница се сагласи са тим предлогом. Кад је јувелир по подне послао рачун за наплату, покаже се, да гроФ де Н.... никад није ни становао у назначеној кући, и да у опште и не постоји. Јувелир онда отрчи лично госпођици Ренард и, на своје велико запрепашћење, сазна од ње, да је одмах на пола сата по предаји накита дошао к њој један младић, представио се као помоћник јувелирев и накит однео. Млади је човек са највећим узбуђењем причао, како је он у брзини променио адресу и да ће за то изгубити место, ако што пре не исправи своју грешку. Уметница је, смејући се, умирила узбуђенога младића са речима: »Ја сам одмах рекла, да то мора бити нека забуна«. По том му је предала драгоцени накит, добивши, разуме се писмену потврду о пријему накита на штамианој карти са Фирмом јувелиревом. У пркос најживљем трагању полиције и њених органа, није се успело, да злочинац буде предат правди, нити пак да се накит пронађе. Јединствен у криминалној историји отоји чувени случај са преваром, која је седамдесетих година извршена код једнога од првих париских јувелира у Кие с1е 1а Ршх. Једнога дана дошла је к њему једна елегантно обучена, отмена дама и представила се као жена једног чувеног париског лекара за душевне болести, чија се кћи баш у то доба верила са једним аристократом из старог Француског племства. Тада се у париским другитвима врло живо коментарисало то верење носиоца