Полицијски гласник

СТРАНА 106

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 14.

као органи • судске власти. Изричући пак полпцискн надзор као превентивну меру у случајевима §. 391. в казн. законика и §. 4 а став пети полициске уредбе, раде као управпе, или тачније, чисто полициска власт. Отуда и то што сс у наведеном §. 391 в каже »окружна полициска лласт може административно решити ®... и што се у наведеном §. 4 а пети став, каже : »....општински суд са одбором стављаће под полициски надзор"... доследно томе решење о полициском надзору као превентивној мери, као решење административне природе, имала би , по жалби, да расматра старија административна, а не судска, власт. За. то је и речено у поменутом ставу § 4 а полиц. уредбе, да против таквог стављања под полициски надзор » има места жалби на неаосредну државну власт." Законом од 17. јануара 1904. год. о изменама и донунама у закону о полициској уредби није учињена у овоме никаква измена овог петог става § 4. а. Нрема томе против одлуке општинскога суда са одбором о полициском надзору, као превентивној мери и сада »има места жалби на непосредну државну власт на начин и за време оно, као што је у овој уредби прописано, 1 '... како се то изречно каже при крају тога законског прописа. Овај законски пропис није у томе промењен ни последњом изменом § 15 и 16., пети став, којом се изменом изречно наређује, да ће првостепени судови , осим осуда по иступним кривицама, расматрати још и решења из §. 391 в казненог законика, а то је у случајевима изреченог полицнског надзора као превентивне мере, од стране окружног начелства , дакле не и од стране општинског суда са одбором, зашта остаје надлежност »непосредне државне" (старије административне) власти за расматрање. Са разлогом се може приметити, да је недоследност, да одлуке окружног начелства о стављању под полициски надзор у циљу превентивном, расматра првостепени суд, а такве исте одлуке од стране општинског суда са одбором изречене, да расматра непосредна државна власт; али се на то може одговорити да, ако у том заиста има недоследности, која се не би дала оправдати, кривица је до законодавства, које иначе у законима често пута не иоказује довољно доследности. Пре свега наређењу § 391. в и нјије место у казненом законику, али, кад се нашло ту међу иступима из III части тога законика, могло је, већ зато што је ту, навести законодавца, да при редиговању последње измене петога става § 15 и 16. полициске уредбе, како за друге ту побројане иступне кривице тако и за расматрање одлука по § 391. в огласи првостепени суд као надлежан за расматрање. Према свему овоме одговор на питање напред постављено има да гласи овнко: За разматрање одлуна, донесених ио основи иетога става § 4. а иолициске уредбе, надлежна је неиосредна државна власт, као што је и у том законском ироиису речено, а то је она административна власт, иод којом та оиштина неиосредно стоји у иогледу ирава државнога надзора, дакле,

само надзорна иолициска. власт, а не ирвостеи. суд ио § 15 и 10. иолиц. уредбе, који законски ироииси не дају ирвостеиеном суду ираво на расматрање ових одлука оиштинског суда и одбора. Извештавајући о овоме тумачењу Касационог Суда полициске и општинске власти препоручујем им, да се по истом У будуће управљају. ПБр. 5559. 17. марта 1909. год. у Бео1раду. Минис I ар унутрагињих дела, Св. МилосављевиЋ с. р.

Р А С П И С снииа окружним иачелствина и Управи града Београда По члану 15. тачке б. и в. правила о Антропометријско-Полицијском Одељењу, „Полицијски Гласник® доноси све службене објаве кривичне природе како полицијских тако и судских власти, као и потернице за разним кривцима. У ред тих кривичних објава и потерница првенствено, несумњиво, долазе и оно, које се издају на основу чл. 9. п 10. закона о јавној безбедности. Како многа начелства пису досада ове објаве слала уредништву »Полицнјског Гласника" упоредо са шиљањем за »Српске Новине«, те се због тога нису ни могле штампати на време, јер их је уредништво само морало тражити по »Српским Новинама«, ја наређујем: да се одсада једновремено ове објаве шаљу и „Српским Новинама" и »Полицијском Гласнику®. На тај начин успеће се, да свет буде брже обавештеп о лицима, која су се одметнула од власти или оглашена за хајдуке, а корист отуда за успех власти биће несумњива. АБр. 586. 23. марта 1909. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Св. МилосављевиЂ с. р.

Р А С П И С свима полициским властима Ранијим расписом забрањено је протеривање скитница у Врање, па ипак ми се жали начелство округа врањског, да многе власти стално прогоне у Врање скитнице и беспос.личаре. Врање је пограиична варош, коју иначе посећују приликом прелаза преко границе многе скитнице, коцкари и друга разна проблематична лица, за која је потребан сталан полпциски надзор. То стално нагомилавање скитница у Врању не само да угрожава јавну безбедност, но омета месну полнцијску власт у вршењу њених осталих дужности. С тога препоручујем свима полициским властима: да од сада скитнице не

осуђују на прогонство у Врање, нити их у тај округ протерују, већ поступају по § 342 тачке 1. кривичног закона. ПБр. 5921. 24. марта 1909. год. у Веограду. Министар унутрашњих дела, Св. МилосављевиЋ с. р.

КАЖБЕНИ ЧИН0ВНИЦИ

СТРУЧНИ ДЕО СУДСКА МЕДИЦИНА И ЊЕН ЗНАНАЈ ЗА ПРАВНИКЕ 1. Вештачење. — Предмети полицијског и судског ислеђења и спорна питања пред судом могу бити и таке природе, да их сам правник по својој стручној спреми не би могао зналачки испитати и правилно оценити. Тако би се и спреман полицијски или судски иследник нашао у великој неприлици, кад би сам, без ичије помоћи, морао проучавати н решавати спорна пнтања о томе: је ли на пр. на некој сумњивој меници потпис лажан ; да ли је на извесној јавној исправи употребљено двојако мастило; из које су штампарије слова, којима је штампана нека бунтовничка прокламација; од које је биљке комадић листа, који се нашао у коси премлаћена сељака; каквом је халатљпком учињено неко сумњиво удубљење на обијеннм вратима; је ли оптужена особа била при свести, кад је дело извршила; из којега је краја камење, што се нашло на место робе у сандуку, који је лажно као поштански аманет од велике вредности декларисан и на извесну адресу упућен; је ли нађени костур од мушке или женске, од старе или младе особе; колико је утопљеник лежао у води; је ли сумњиви чвор везан по начину као што чворове везују ткачи, гомбари, плетачи, преље и т. д., или као што то чине рибари, лађари, месари и т. д., да ли је дете пре рока рођено, и је ли било за живот способно; нма ли у подметутом накиту и лажног драгог камења, и колико га има; је ли на убијеног пуцано из близине или из даљине, и из које даљпне ; колико је времена потребно вештом а стручном раднику, да проврти извесну гвоздену плочу од 5 мм. дебљине на 10 места, или да преструже 4 гвоздене шипке од 8 мм. у пречнику; је ли извесна повреда за живота учињсна и т. д. и т. д. ? Таких и сличних питања има веома много, и сва би морала остати нерешена ако би иравник ироиустио да тражи савета и обавештења са друге стране. А још горв би учинио, ако би се на

Г. Марко НоваковиИ, комесар железничке полиције у Београду, кажњен је губитком плате за 15 дана, решењем Господина Министра Унутрагнњих Дела, од 24. марта тек. године П№ 5590, а за кривицу из § 43. тач. 6. и 10. а. закона о чиновницима грађанског реда.