Полицијски гласник

БРОЈ 14.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 107

своје знање и искуство ослонио, иа их сам расирављао и решавао. Да у томе што не пропусти иди не погреши, него да што пре дође до коначног, а у исти мах и поузданог решења таких спорова, принуђен је правник, да у извесним случајевима потражи обавештен.а и савета и код других грана људскога знања и умења. У приликама где за потпуно ислеђење каквог полицијског или судског предмета или којнх важнијих по.јединости око тога предмета није довољно знање, искуство и вештина самога иследника или правника у опште, него се иште спрема друге које врсте — знање, искуртво и вештина друге које струке, другог ког људског позива и занимања —- служе се иследне власти, судови и приватне странке знањем, искуством и вештином особа, које су стручњаци, зналци и вештаци друге које врсте, Преглед, налаз и мишљење таких стручних особа служе онда иследнику и правнику као поуздана основа. по којој могу даље ислеђење водити или одмах и опорно питање решити — све ако оно по својој природи и не буде спадало у област њихове етруке. Сасвим је јаоно, да се преке потребе таке полицијске и судске праксе морале јавити већ одмах у самом зачетку уотанова за јавну безбедност и гГравосуђе. Тако су се у даним приликама испомагали још Израиљћани Ј ) и Инди 2 ), а трагова сличних полицијских и судских поступака налазимо и у јелинским и римоким установама. Временом се та потреба истицала све јаче и јаче — тако, да једанас већ употреба нарочитих стручних лицапри полицијским и судским ислеђењима (а и при самом суђењу) не само допуштена и уобичајена, него и нарочитим законским одредбама предвиђена. Стручно лице или зналац ма које врсте, коме иследна власт, суд или (према извесним законским одредбама) приватне страике повере задаћу, да неко спорно питање особите природе стручно и зналачки испита и иследнику (или правнику у опште) тако објасни, да после може о њему и по њему судити и решавати, зове се обично стручњак или вештак, а у правничкој терминологији вештан или енсиерта. Посао око таког испитивања отручне природе и објашњавање резултата тих испитивања заједно са мишљењем стручног лица пред властима или судовима зове се вештачење или ексиертиза. По себи се разуме, да и наш законодавац није могао и смео превидети ту преку и неодољиву потребу у полицијској и судској пракси, него је и он парочитим одредбама предвиђа. Читав један одељак кривичног поступка од 10. априла 1865. год. (Гл. VII.) говори искључиво »0 вештачком прегледу« и наређује одмах с почетка овако: » Где се иредмет исле-

1 ) По одредбама Талмуда, које говоре о полној неспособности, о полној зрелости, о живом плоду (Гое1из лшта1ир) и т. д., изгледа, да су спорове те врсте решавали нарочити вехДтаци. 2 ) Ману-ов законик тражи, да се брамин пре ступања у брак има прегледати, је ли за брачне дужности способан. А и на његовој невести морало се стручно констатовати, постоји ли девичанство, и је ли потпуно здрава?

ђења само особитим знањем и вештином докучити може, уаотребипе се вештаци« (§ 55. крив. пост.). 11сто тако има и у грађанском постулку неколико одредаба, које се односе на вештачсње пред властима и судовима. Нарочито говоре о томе § § 246. 248.—-259. тога поступка. Најпосле има и правилника који за извесне прилике предвиђају нарочита стручна лица — вештаке. 2. Врсте вештака; њихова важноет за ислеђзве и оцену спора. — Предмети полицијских и судских ислеђења, спо])ови и питања, који се у току самога ислеђења или суђења могу јавити, веома су разноврсни. Према томе већ по својој природи припадају веома различним областпма и гранама људскога знања и умења. С тога се и вештаци рекрутују из најрамичнијих области и грана људскога занимања. Тако ће се н. пр. понекад указати потреба, да иследна власт, суд или приватна странка потражи вештачкомишљење од каквог занатлије, на пример: кројача, обућара, бравара, пушкара, кујунџије, златара, стругара, столара, ножара, касапина, рибара, бојаџије, механичаре и т. д. — или од каквог привредника и прометника, н. пр. од земљорадника, сточара, пиљара, бакалина, Фабриканта и т. д. — или од вештака и уметника (у обичном смиолу те речи), н. пр. од цртача, сликара, калигра>а, вајара, музичара, литограФа и т. д. — или од каквог стручњака изобласти појединих наука и днсциплина, н. пр. хемичара, апотекара, Физичара, ботаничара, зоолога, минералога, лингвисте, астронома и т. д. — или од особа са занимањем особите врсте, н. пр. ловаца, телала, носача, Фотографа, агената за осигурање, поштара и т. д. Сви они могу бити веома важне чињенице у ислеђењу и проналажењу материјалне истине, и својим исказима и мишљењима дати иследнику, судијиили приватној странци поуздане и драгоцене податке за деФИзитивно решење каквог спорног питања. С тога се иследници и иравници новије школе веома често и веома вешто и усиешно служе тим средствима , те тако брже, лакше и поузданије долазе до правилног решења каквог спора, који би иначе остао нерасветљен и нерешен. Шта више : добро уређени и већи судова имају своје сталне, заклете и систематскп награђене вештаке —- нарочито за неке струке, којима ое чешће морају олужити н. пр. за вештаке у рукописима. Шта може вредити иследнику, суду или приватној странци у извесним приликама образложено мишљење, а по некада баш и какав привидно незнатан исказ или оамо каква кратка наговест стручнога лица као вештака, показује нам читав низ веома занимљивих а често и врло заплетених полицијских и судских ислеђења о опоровима из врло разних области. Примера ради да наведемо само неколико. Приликом неког кривнчног ислеђења доказао је вештак — стручан ботаничар — по траговима на неком сумњивом ножу, да је њиме иоткресивана врежа од хмеља, и по том исказу расветљен је онда одмах цео тај (иначе веома таман) судски

случај. — Један ножар исказао је пред иоледником као вештак, да је онај нож, који је на1)вн на лицу места где је злочин учињен, ироизвод, који се само у Северној Чешкој израђује, 1 ) и на основу тога исказа пронађен је и сам учинилац дела. — Неки стругар тврдио је као вештак при ислећењу за један предмет, који је нађен на лицу места, да га је могао израдити само стругарски радник, који је левак (шуваклија). Оптужени био је из неког удадаљеног места, и на основу тога исказа суд покуша, не би ли тамо нашао траг томе леваку — стругару, који би — може бити — цео тај случај расветлио. Власт га тамо доиота нађе, и он позна у оптуженоме оно лице, које је пре извесног времена од њега онај сумњиви предмет купило. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Д-р М. ЈовановиЋ — Батут

БЕРЛИНСКА ПОЈШЦШ

(НАСТАВАК) Кад се какво убиство деси онда дежурни комесар из президијума телегра1>ским путсм извештава преко дотичних квартова све чланове комисије о извршеном делу и месту, а ови најближим путем иду на лице меота и под руковођењем првог комесара предузимају потребне мере. У исто време кад чланови комисије извештавају се на тај начин још и: шеФ кривичнога одељења, коме се одмах и аутомобил или кола шаљу, за тим његов заступник, па шеФ одељења за идентиФикацију, један стари криминални инспектор као добар практичан саветодавац, државни тужилац и један од шесторице судских лекара, који је те недеље дежурни. Као што смо поменули истрагом на лицу места руководи први комесар из комисије, други комесар, помоћник првога, предузима спољне мере за хватање кривца, а остали виши Функционери који долазе такође на лице места више су саветодавни органи. Док комисија ради на лицу меота раније поменуте патроле искупљају се у президијуму по позиву дежурног комесара, па се одатле по налогу растурају по целој вароши ради трагања, а телеграфски ое о нзвршеном делу и ооумњиченом лицу извештавају сви квартови у Берлину и полицијске власти у околини. Доцнијс већ иследник у споразуму са шеФом одел>ења предузима шта је даље за истрагу потребно. Ири кривичним истрагама, специјално при убиствима, судски лекари врше веома ваашу улогу. Без њихова садејства и помоћи усиех истраге би у много случајева био под пптањем. У истрагама као судскомедецински стручњак не може се употребити обичан лекар, већ само онај који се специјално спремао за судског лекара при једном медицинско-криминалистичком институту (РогепзЈзсће Ашз1;а11;) и по том положио из тога Фаха нарочити државни испит. х ) Производа, сасвим карактеристичних за извесне крајеве и области, има нарочито у Србијп (н. ир. ношње, ножева, опанака и т. д,)