Полицијски гласник

ОТРАНА 108

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 14.

Са шесторицом таквих лекара полиција је направила писмен уговор, по коме сваки од њих за предвиђену награду има наизменично да по недељу дана дежура при президијуму, т. ј. да се за целу недељу у којој је дежурни мора тако држати, да се у свако доба може лако наћи. Управо за време нашега рада при берлинској кривичној полицији десило је се једно веома сензационо убиство. које је откривено благодарећи највише тим судским лекарима. Леш убијенога, пошто су сви меки делови одрти, исечен је био на 64 парчета, ну ови су ипак успели да те делове тако саставе и ушију, да је се могао утврдити пол, доба старости, величина, народност, сталеж, а такође је омогућено и Фотографисање, док се напослетку није и идентитет утврдио. Али о том интересантном случају и ванредно вешто вођеној истрази биће говора доцније на засебном месту. И за хемијске експерте при кривичним предметима узимају еарочите судскв хемичаре, који се стално баве криминалистиком и проналасцима на томе пољу. Криминалт. службеници. ■ — Нижи криминални органи, криминални шуцмани и наредници, узимају се из реда униформисаних шуцмана, и то од најбољих. Отуд се они откомандују кривичном одељењу на једногодишњу пробу, за које се време и теориски и практично изображују. Практично криминално изображење добијају радом при разним инспекцијама, а теоријски их обучава један искусан криминални инспектор са четири часа недељно у предметима потребним за криминалну службу. На ту пробну службу позивају се обично према указаној потреби од времена на време у групама од 12—24, а не појединце, јер се на појединачно изображење не може обратити таква и толика пажња, као на једну групу. Само они службеници, који се за време ове пробне службе одликују ревношћу, способношћу и владањем, задржавају се у кривичном одељењу за криминалну службу. Неподесни се враћају опет у трупу. Криминални шуцмани могу бити унапређени за нареднике по с-вршетку једног петомесечног курса у школи за нареднике, која је заједничка и за полицијске и за крим. нареднике, а по реду према успеху на испиту. Наредници могу бити унапређени за крим. комесаре само изузетно при изванредним способностима и особигом дару, јер комесари, да би како треба могли одговарати свима захтевима своје тешке и пупе одговорностн службе, морају имати опсежно опште образовање и марљива специјална знања. Ну берлински крим. наредници чешће иду за комесаре при општинским полицијама по већим варошима у унутрашњости, где се конкурсом бирају. Криминални комесари се узимају из разних струка, али највише из правне, особито за инспекцију С. Кандидати који желе да компетују на ова места, морају имати потребне квалиФикације које се траже и за полицијске официре 1 ) и са по•) В. ((Варошка жандармерија у Пруској 8 у 34 броју ((Полиц. Гласника" од пр. год.

требним документима пријављују се президијалном одељку, где се увршћују у списак кандидата. Према указатој потреби заједно са оним што компетују за полиц. официре одређени број кандидата позива се на приправну службу, која траје осамнаест месеци. За то се време кандидати и теоријским предавањима искусних старијих чиновника и практичним радом у разним одељењима президијума и по квартовима изображују, па по том испит полажу. По положеном испиту поставл-.ају се за привремене криминалне комесаре, а после извеснога времена, када у кривичном одељењу практичним и мање више самосталним радом документују своју способност за ову службу, утврђују се за сталне комесаре. Комесари у току времена могу битп према годинама службе способности и ревности унапређени за криминалне инспекторе или, ређе, за полицијске саветнике. Да би се код комесара одржала и новим проналасцимаи искуствима освежила теоријска знања, неопходно потребна за успешну борбу са такође све савршенијим злочиначким светом, њима се и даље од времена на време, обично сваке зиме, држе предавања из разних грана криминалистике. Предавања држе старији криминални чнновници, судски лекари и хемичари и та предавања су последњих година образовала један криминалистички курс, на који долазе и чиновници из унутрашњости, као и студенти из семинара чувенога берлинскога проФесора и криминалисте од Листа. Кад је већ реч о чиновницима да поменемо и како су они награђени. 1. Шеф кривичног одељења и његов помоћник као виши управни чиновници (вигаи владин саветник и владин саветник) имају од 5—8000 марака годишње, пењући се сваке три године по 500 марака, за тим по 1200 марака станарине и шеф на име додатка на положај 1200 марака. 2. Полицијски са ветници (РоНгека^е — чланови полнције) од 3—5000 марака на годину, пењући се сваке три године, и Т-О два пута по 400 и четири иута по 300 марака, а сем тога и 900 марака на име станарине. 3. Полицијски а сесори (одговарали би по положају нашим писарима) од 2000—3600 марака, пењући се сваке три године, и то први пут са 600, а два пута после по 500 марака и 540 марака додатка иа станарину. 4. Полицијски секретари (канцеларнјски чииовници, који раде на нооловима које наши практиканти обављају) 1800—4200 марака, пењућисетри пута трогодишње по 400 и четири пута по 300 марака, за тим 540 мар. станарине. 5. Канцелисте , канцеларијски почетници (махом бивши подофицири), који се спремају за секретарска звања, за која морају нарочити испит да полажу, имају од 1600—2700 марака годишње и 540 марака на име станарипе. 6. Криминални инсиектори имају 3600 до 5000 марака, пењућн се два пута трогодишње по 500 и једном са 400 марака, 900 марака додатка на стан и 300 ма-

рака на имс накнаде што у своме приватном стању морају имати једну собу резервисану за службене потребе. 7. Криминални комесари од 2700 до 4200, пењући ое сваке три године по 500 марака, 540 мар. додатка на стан и 300 марака за собу као и ииспектори. 8. Криминални наредници од 1600 до 2100 марака, пењући се трогодишње по 100 марака, 360 марака додатка на стан 120 марака на одело и 450 марака за ситне свакидање издатке који се чине при вршењу службе. 9. Криминални шуцмани 1400—1900 марака, пењући се трогоди : иње по 100 марака, 360 марака станарине, 120 марака за одело и 450 марака за ситне издатке. Последње четири категорије '"чиновника су прави криминални службеници, док су остали унутарњи управни или канцеларијски службеници. Поред наведених сталних додатака криминалним чиновницима (где се подразумевају и шуцмани) надокнађују се оделито., било одмах илп по месечном обрачуну, и сви повећи издаци учињени при вршењу службе. ( насгавиће се) Жив. А. Лазић

ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

(наставак) б). Пољска полиција. Пољска полиција данас је регулисана законом од 2! јуна 1898 год. у коме се продужује серија закона, намењених зборнику пољске полиције. Овај закон, којим почиње трећа књига зборника, испуњује прву главу ове књиге ггод насловом: »О иољској иолицији која се односи на личности, домаће животиње и усеве ®. Две идуће главе посвећене су агентима пољске полиције и казнама. С друге стране, извесне одредбе пољске полиције расуте су у шестој глави прве књиге зборника (закон од 4 априла 1889), и оне поглавито третирају цивилно право у погледу животиња, употребљених за експлоатисање пољских сопствености. Ми ћемО их приближити одредбама из књиге треће ; главе прве, које их допуњују. Закон од 21 јуна 1898 год. мање је нов закон но кодиФикација ранијих закона, чије одредбе врло често од речи до речи репродукује, а нарочито законе од 26 септембра и 6 октобра 1791 год. о добрима, сеоеким обичајима и пољској иолицији. као и закон од 23 термидора IV год. о пољским преступима и њиховом констатовању и т. д. и т. д. Ну, и поред свега рвога, нови закон водио је рачуна о незгодама ранијег законодавства о овој ствари, које су се у пракси иоказале, као и о жељама земљорадника, и, да би попунио констатоване празнине, користио се побољшањима која су била опробана у извесним окрузима, било наредбама општинских председника било праксом правосуђа. Чл. 91 закона од 5 априла 1884 год_ ставља у дужност општинским председ.