Полицијски гласник
ВРОЈ 14.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 109
ницима да се старају о пољској полицији под надзором више администрације, а закон од 28 јуна 1898 год. ут-врђује овај принцип и поверава им издавање наредаба у погледу одржања реда, еигурности и здравља у пољима, изузев случајева у којима ове атрибудије припају окружним начелницима. Овај исти закон ставља им у дужност, да извршују акте више власти који се односе на пољску полицију. Сигурност. Одредбе закона од 1898 год., које се једновремено односе и на заштиту личности и на заштиту имовине, садрже у исто доба и одредбе које се односе и на сигурност. То је, у главноме, општински председник, који има да се стара о свему што интерееује и осигуравајавну сигурност ; да сходним мерама предупређује несреКне случајеве; да у озбиљним и хитним случајевима, као н.пр. приликом поплаве, провале насипа, пожара у шумама, одроњивања земље и песка и т. д. предузима, према приликама, потребне мере сигурности, да указује помоћ ида, ако је потребно, изазове интервенцију више администрације. 0 сваком од побројаних случајева он је дужан извеотити окружног начелника и упознати га са мерама које је предузео. Општински председник може наредити оправку или рушење зидова, приватних и јавних зграда, које се налазе на јавном путу или месту, а склоне су паду и, као такве, опаснепо јавнусигурност. Довољно је, до зграда, склона паду, додирује јавни пут, без обзира на циљ коме је намењена. Још је чл. 97 закона од 5 априла 1884 год. уврстио у објекте општинске полиције оправку или рушења зграда склоних паду, а закон од 1898 год. прецизирајући услове под којима ово може бити, регулиеао је и Саму процедуру у овој етвари, и пружио сопственицима зграда све могућне гарантије, које се могу измирити са јавном сигурношћу. Тако овај закон наређује: 1. да се одлука о оправци или рушењу зграде, •' склоне паду, достави сопственику с тим, да у одређеном року приступи раду; 2. ако се сопственик не сложи са целисходношћу ове одлуке, има право да од своје стране одреди једног вештака кој и ће конетатовати стање зграде са вештаком кога влает одреди; 3. ако сонственик не изврши потребне оиравке или не одреди вештака, зграду ће прегледати вештак кога администрација одреди; 4. у другом и трећем случају окружни савет, ако се вештаци не сложе, може наредити потребне оправке у одређеном року, а ако сопствеаик ове не изврши овластити општинског председника да, их изврши по званичној дужности и о трошку сопственика; 5. одлу&а окружног савета мора ее административним путем доставити сопственику, који против ње може изјавпти жалбу Државном Савету. Ако је зграда толико склону цаду, да би било опасно чекати да прођу сви рокови предвиђени овом процедуром, председник оп.штине дужан је да се обрати за помоћ суду. Иошто претходно опомене сопстоеника зграде, он се обраћа полицијском судији и тражи да се одреди,
вештак, који ће у року од 24 сата прегледати спорну зграду. Ако овај вештак нађе да је опасност велика и хитна, председник општине наређује провизорне мере за заштиту сигурности. На случај да ове мере не буду извршене у остављеном року, он има права да их изврши по званичној дужности и о трошку сопственика. Употреба пољопривредних справа, која се из дана у дан све више и више шири, изазвала је многобројне несрећне случајеве, који еу резултат невешгине пли нехата земљорадника који ове справе употребљују. Да би се ови несрећпи случајеви свели на најнижу меру, закон рд 1898 год. прописује, да употреба пољопривредних машина и справа буде окружена предстрожностима, које утврди административна власт. Али, да се овим не би спречавао развитак земљорадничке пндустрије, овлашћен је једино окружни начелник, да на основу мишљења окружиог одбора и саветодавних земљорадничких комора, прописује потребне мере у циљу отклањања специјалиих опасности од ових справа. Прописи окружног начелника у овој материји могу се односити само на начин инсталације апарата, али не и на начин њихове конструкције, који се утврђује одлукама министарским, које важе за целу Француску. Одредбе ове важе подједнако и за сталне и за покретне машине. Што се тиче бунара и јама за воду, који представљају сталну опасност за јавну сигурност, општински председник овлашћен је да нареди сопственицима или закупцима, да ове ограде потребним оградама. Излази из тога, што закон прецизира да опасноот мора нретити општој сигурности, да није потребно ограђиватн бунаре и јаме у заграђеиим просторима. Једна од оталних опасности селајесте пожар, који у овима има нарочити карактер с обзиром на несавршеност и природу зграду, нагомиланост запаљивих материја у близини зграда за становање и тешкоће око указивања брзе и успешне помоћи. Са ових разлога закон о пољској полицији садржи нарочите одредбе о димњацима и пећима у опшге. Општински председник наређује, да се димњаци и пећи у кућама, Фабрикама и т. д. чисте бар једаниут годишње, а ако је потребно и да се руше или оправљају. Један други, исто тако важан узрок пожара у пољима, јесте природа материјалаупотребљсног за конструкцију зграда, а нарочито за кровове. Кровина, која се још и данас употребљује у извесним деиартманима, парочито је оиасна у овом погледу. Јавно мњење и земљорадничка удружења внгие пута до сада указивали су на ову опаспост и тражили да се употреба заиаљивог материјала законом забрани. Најзад је закон од 1898 год. овластио окружног начелника да, на случај иотребе, изрече ову забрану, по пристанку окружног одбора. На основу повољног мишљења овог тела, окружни начелннк може у границама округа забранити употребу извесних материја за консгрукцију зграда или покривање кровова, или се ограничити на прописивање мера предострожности за конструкцију зграда. Потребно
је, међутим, знати, да ово може бити само путем реглемана који би важио за цео округ, а никако путем појединачних наредаба, које би могле бити изговор за злоупотребу власти. Окружни начелник исто тако овлашћен је, да на основу мишљења окружног одбора н землторадничке коморе забрани ложењс ватра блнзу туђих зграда, винограда, ограда, житница и т. д. Забрана ова може се привремено опозвати, по мишљењу општинског председника, да би се олакшали извесни послови у пољима. Општински председници од своје стране наређују да житнице, сењаци. и т. д. буду постављенина одређеној даљиниод зграда за обитавање и јавних путева. Од овога се изузимају житнице и сењаци у ограђеном дворишту. Несрећа за личности и штета за имовину може произићи и од опасних и штетних животиња. С тога је закон од 21 јуна 1898 год. развио дпспозиције закона од 5 априла 1884 год., који ставља у дужност општинској власти да отклања све опасне и штетно догађаје, који би моглн бити гроузроковани тумарањем ових животиња. Општинска власт наређује, да ове животиње буду везане или затворене или чуване тако, да не могу наудити ни људима ни домаћим жпвотињама. Пси су, у овом погледу, предмет нарочитих одредаба, и општински председници дужни су предузети све потребне мере у циљу спречавања њиховог тумарања. У овом цнљу они могу паредити, да се пси воде на узици или да стално носе корпу на њушци. Шго се гиче паса који бп тумарали по јавннм местима и пољима, за њих општпнски председник наређује да се хватају и воде у стрводерницу, где се убијају ако их сопственици не траже: а) у року од 48 сати ако им је сопственик непознат, и б) у року од 8 дана ако је псето снабдевено оковратником на коме је исписано име, нрезиме и домицил његовог господара. Соиственици или закупци пољских добара имају право од своје стране, да преко пољског чувара или сваког другог органа јавне силе хватају псе, који би без господара тумарали по шумама, виноградима и засејаним пољима. II ови пси воде се у стрводерницу, где се убијају под условима горе пзложеним. (нАСТАВИЋЕ св) УПОРЕЂЕЊЕ РУКОПИСА ПОМОЋУ ФОТОГРАФИЈЕ ФотограФија у садашњости пружа графолошком вештаку такве лакоће, које пређе није имао његов колега. Она не само да допушта да се оригинал репродукује у маси и то са највећом тачношћу, већ служи и за испитивање рукописа помоћу суперпозиције 1 ) црта и речи. Г. Бортилон, који се сматра као ауторитет у томе погледу, у своме одељењу
') Значи метнути ФотограФију оригинала на рукопис, који хоћемо да уиореднмо и то тако да се све речи и црте тачно поклаиају.