Полицијски гласник

ВРОЈ 18.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 139

О К Р У 3 II

Округ београлеки « ваљевски « врањски • • « крагујевачки (( крајински • « крушевачкп « моравски « нишки • • д пиротски « иодрински • ( ( поЈкаревачки (( руднички смед ревски тимочки • • топлички улшчки (( чачански • • • Управа града Београда

«

«

Свега:

42

33 12

сЗ •аВ

к 2 а с

17 44 230 22 15

о

Из канцедарије Антропометријско Унутрашњих Дела, 21. априла 1909. године

■ Полицијског Одељења Министаротва АБр. 788. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ЖАНДАРМЕРИЈА У ПОКРЕТУ (Примена еаконског овлашћења ив чл. 33. вакона о жандармерији еа употребу орузвја)

(СВРШЕТАК) 7. Као прва атрибуција шеФа извршне власти јавља се право диспозиције оружане силе чија је маниФестација у примени право командовања оружаном снагом државе. То је право изнесено у нашем Уставу (чл. 46), а та власт командовања у колико се односи на сигурност у земљи у свом вршењу делегирана је Мииистру Унутрашњих Дела. У томе правцу постоји изрична одредба у чл. 1 закона о јавној безбедности од 1905. год. 1 ). Вршење ове атрибуције није неограничено. Имајући искључиву дужност да штити индивидуална права свију грађана ида их ограничава у вршењу у колико је то у интересу правног поретка потребно у корист свију гра^ана, извршна власт има да се креће у погледу употребе оружане снаге, ради остварења свог права принуде

') Чл. 1. ( ,Врховни надзор и старање о безбедности води Министар Унутрашњих Дела у смислу устројства Централне Управе и по томе он има права да у случајевима нереда, појављене хајдучије, разбојништва, учестаних убистава, крађе и паљевине, у извесним меетима, предузима мере и издаје наредбе и упуте за повраћај реда и мира, хватање хајдука и разбојника и других лица оиасних за личну и имовну безбедност и сузбијање злочиних дела."

у граннцама, коЈе су унапред законом одређене. Да се дакле учини употреба овога овлагићења потребно је да су унапред одређени случајеви, у којима може да се једном лицу једна акција или уздржавање од једне акције у име државе силом наметне. За то се упоредо са овом влашћу принуде признаје, да се само законом могу одредити случајеви, како у погледу употребе оружаие снаге тако и у погледу лица, којима се ово право увршењупризнаје и да према томе свако удаљавање од закона и законских граница истиче повреду закона и представља злоупотребу власти (аћиз <1е рзиуо1г) која истиче одговорност органа. Постављајући задатак извршне власти у законским гарантијама за чување индивидуалних права грађана и констатујући дајеправо командовања оружаном снагом увек ограничено у погледу акта принудо (ршввепсе <1е соп!гат^е) корисно је да се нарочито истакне, да је употреба оружане снаге саставни елеменат државне управе (е1етеи1; сопвШиИГ <1и §-оиуегпетеп1;), и да према томе има непосредног утицаја на постојање суверености, која је оличена у Држави, што значи, да држава само онда постоји ако има снаге (Гогсе рићНдие) да своју сувереност одржи и своју вољу импозира. 8. Истичући опште погледе државног права на задатак и природу извршне власти сада се истиче главно нитање у којој се Форми јавља употреба оружне снаге

и какве су карактерне црте права командоваЕБа које се признаје ше 1>у изврише власти ради одржања принудне спаге закона. Употреба оружане снаге јавља се у два облика. Први је представљен у праву располагања (с1го11; с1е (ШроаШоп), а други је оличен у праву тражења њене интервенције (сГгоИ; с1еге^шзШоп). Овадваоблика нису само рзлична по Форми већ се битно разликују у суштини. Право располагања значи право непосредног командовања и стављања у покрет оружне снаге и садржи право непосредног издавања заповести и личног учешћа као врховног команданта. То је право признато шеФу извршне власти и у чл. 46. нашег Устава. Главна карактерна црта тога права састоји се у томе, што се употребом његовом издаје непосредна заповест оружаној јединици (с1оппег с1е8 опс1ге8), а то значи да право располагања оружаном снагом искључује испитивање сваке легалности, а за своју непосредну последицу има нотпуну послушност издатој заповести. Команданти војни и шеФови полиције којима је заповест издана морају је извршити и не могу извршење одбити са разлога да је заповест противна закону, јер се у тој пасивној послушности и састоји моћ располагања, које се шеФу извршне власти као шеФу државне управе признаје. У погледу самога права командовања, од велике је важности истаћи, да је то право битни елеменат принципа суверености оличеног у држави као правне личности. Тај је принцип (воиуегате1;е т1;егпе) обележен у унутрашњим односима државе (ршззепсе роШ1^ие) према личностима на одређеној територији, којима држава има права да своју вољу наметне, услед чега маниФестације њене воље и имају увек императивни карактер у облику заповести (с1ез огЉеб), које се у границама закона украјњемслучају одржавају снагом (Љгсе рићНдие). Та карактерна црта заповести, у којој се огледа маниФестација воље државе као правне личности показује, да поред своје правне воље (уо1оп1;е јиисН^ие) ради остварењасвојихсубјективниховлашћења признатих објективним правом држава има и другу вољу, која је воља црта њене суверености (уо1оп1;е соттапс1ап1е) и као таква изнад свију индивидуалних и колективних воља у држави. Према овоме свуда, где се држава јавља као иерсонификација суверености (ршззепсе рићП^ие), она располаже саправом командовања које се огледа у издавању заповести (с!ез оМгез), чија је гарантија у снази државе (Гогсе рићП^ие), а које заповести као маниФестација њене суверености (уо1ои1;е сотташ!ап1;е) у том случају у границама закона представљају карактерну црту њене иравне моћи (ршззеисе јипсћдие) које се огледа у њеној принудној снази (рш88епсе с1е соп1гат1;е) и истиче послушност (оћетззеисе ра81уе) свију оних према којима је заиовест управљена. 9. Други облик употребе оружане снаге, јавља се у праву тражења њене интер-