Полицијски гласник

СТРАНА 140

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18.

венције (с!гоЈ1; с!е гедиЈзШоп) од стране власти којима је то право признато. Суштина његова састоји се у томе што се легалност таквог захтева, има да испитује од странекоманданта, комеје упућен. Законом или уредбом извршне власти тачно су обележени случаји у којима се ово право може да употреби; Форма у којој се захтев чини и начин на који се захтев војној власти доставља. Чим је захтев војној власти испослан, питање о томе да ли интервенцији оружане силе има места одлучује командант, коме је захтев упућен или онај командант који је по уредби овлашћен да легалност таквог захтева испитује. У том случају командант одлучујући о легалности захтева одлучује и о мерама које треба да предузме и према томе прима сву одговорност за извршење онога задатка, који му је у захтеву поверен и за оне мере, које је као командант ради испуњења задатка предузео, као и за последице које се услед предузетих мера појаве. Власт која је интервенцију тражила сматра се за разрешену, чим је захтев војној власти достављен и задатак сматра се даље као лично дело команданта коме је упућен био. Да ли би се сада могло примити да је правни положај Министра Унутрашњих Дела према команданту жандармерије одређенији и да су права и дужности Управника Београда, начелника окружних и других власти према командирима жандармских одреда јаснији. Вероватно је, да сада има више наде да се питање о њиховој одговорности може поставити на право место и да се може сасвим одбацити мишљење по коме је сваки полициски орган имао права да тражи интервенцију жандармерије или нмао чак и права да за употребу оружја непосредно заповести издаје. Права команданта и командира жандармериских одреда добили су одређену Форму и изнесени су принципи који разрешавају питање о праву командовања, а тиме и питање о одгорности органа и чувара јавне безбедности. 10. Разрешити питање о одговорности чувара јавне безбедности и њихових непосредних органа, као што је већ споменуто, значи испитати у чијој је власти било право командовања у даном случају. Овлашћењеда се Функција извршне власти којој је стављено у задатак да се брине о јавној безбедности може и принудом, путем оружане снаге да одржи. може се применити од стране онога коме је законом дано право да издаје заповести која се јавља као непосредна последица права командовања. За то се сматра да је у дужности онога органа који командује да испита оправданост оружане иптервенције јер тиме испитује илегалност њене иримене и прима одговорност како за начин извршења тако и за последице предузетих мера, пошто све то ради као командант оружане снаге, да вршење Функције дотичне власти одржи. Према овоме положај Минисгра Унутрашњих Дела његовом интервенцијом у угушивању нереда тачно је одредио по-

ложаје како шеФова полиције тако и команданта жандармерије и осталих официра. Право од кога Министар Унутрашњих Дела употребу чини то је право шеФа извршне власти у располагању оружаном снагом чији. је битНи елемеиат право командовања које се у заповести маниФестује. Да ли је командант жандармерије имао ираво да легалност заповести министрове испитује зависи од тога да ли је Мпнистар Унутрашњих Дела имао право диспозиције жандармеријом у чији састав и командант улази. Закључак није сумњив. Жандармерија је непосредни орган Министра Унутрашњих Дела за одржавање сигурности у земљи. Она долази иод министрову команду. То је изрично предвиђено у чл. 1., 5. н 10. закона о жандармерији и чл. I. и 3 закона о јавној безбедности. Министар Унутрашњих Дела врховни је чувар безбедности и сигурности у земљи и у случају нереда има права да издаје наредбе за угушивање отпора ради повраћаја реда и мира. То његово право припада му као делегату шеФа извршне власти, чија је прерогатнва у праву диспозиције жандармеријом као оружаном снагом призната и за то Министар вршећи то право врши једно уставно овлашћење из чл. 38 Устава без обзира на то што је такво право у чл. 1. зак. о јавној безбедности за МинИстра Унутрашњих Дела нарочито и ван Устава конституисано. 11. Позитивно се сада већ може тврдити да нема никаквих законских препрека да се Министру ираво диспозиције може оспорити. Његово право да издаје заповести (с!оппег <1е8 огс^гез) јесте несумњиво. Користећи се уставним атрибуцијама шеФа извршне власти и законским овлашћењем које садржи и његова права и износи његове дужности Министар Унутрашњих Дела има права да директно издаје заповести команданту жандармерије, официрима и командирима као органима сигурности без обзира на њихов ранг. Његова је дужност ако потреба изискује да узме активно учешће у угушивању нереда и отпора; да прими командовање жандармеријом и да учини све да се жандармерија стави у покрет и оружаном снагом савлада сваки отпор, услед кога су правни поредак и сигурност у опасности били. Министар Унутрашњих Дела ирема томе има у том моменту сва права која истичу из права командовања, које се јавља као есенсијелни елеменат суверености државе, а такво право иовлачи за собом дужност Министра као командаита оружане снаге да оправданост оружане интервенције из чл. 33. закона о жандармерији испита. Питање о дужности команданта жаидармерије и његов правни положај према Министру Унутрашњих Дела разрешено је чим је право командовања Министру признато. Да се одржи министрова заповест истиче се командантова потпуна покорност (оћејвеедсе разјуе). Његово право да легалност испитује отпало је, јер је његовом праву командовања Министрово исто такво право супституирано.

12. Други случај употребе оружане снаге чешћа је и редовна појава. Да Министар Унутрашњих Дела узме активног личног учешћа у угушивању отпора, треба да су се појавпли са свим озбиљни догађаји који правни поредак у питање доводе. Интервенција Мииистрова поред правне стране у његовој кривичној одговорности има тада увек политичкн карактер и тиче се опште унутрашње политике целога кабинета, јер представља вршење уставне прерогативе шеФа извршне власти у погледу прача командовања чију примену има да очува цела влада као делегат целокупне извршне власти радп одржавања правног поретка, чије овлашћење тада Министар Унутрашњих Дела има само у принудној акцијн да изведе. Та политичка страна интервенције Министрове увек се јаче истиче, јор се принудна снага државе дотиче увек индивндуалиих права грађана и за то одлучивање на употребу оружане интервенције која на вршење тих права утиче и давање мандата Минисгру Унутрашњих Дела да личном интервенцијом као члан кабинета покаже одлучност и вољу владину у питању која се тичу уставних гарантија грађана увек истиче чисто политички положај који је влада у једном коикретном случају у погледу вршења права и гарантија заузела. Стање је дакле редовно да се угушивање отпора врши без учешћа Министра Унутрашњих Дела. У том сдучају јавља се право тражења интервенције оружане снаге (с1гоИ; с1е ге^шгШоп). Овакав облик интервенције оставља некрњена права грађанских и војних власти. Право командовања остаје команданту оружане јединице чија је интервенција тражена и тиме стављено му је у дужност да легалност заповестп за оружану интервенцију испитује. Положај његов ни мало није завидан. Његово право истина постоји да интервенцију одбије али његова одговорност тиме није умањена од одговорности ако интервенцију допусти па се онда нашло буде у првом случају да ју је требало дати а у другом да ју је требало одбити. Овај други облик употребе оружане снаге предвиђен је за команданте и остале старешине жандармер. одреда у чл. 26. уредбе о жандармерији : »При угушивању нереда старешина жандармериски ако је официр добија од државне полициске власти само задатак а начин извршења удешава сам и одговоран је за њега. Ну ако је ту у месту дивизиски командант или командант пуковског округа или ОФицир раван или већи положајем од команданта пуковског округа, онда упуте за извршење добија од овога.® * * * Да резимирамо. Проматрања изложена у овим реФлексијама, воде једноме закључку. Правни положај жаидарма и официра према кривичноме делу, које се јавило као последица унотребе оружја, одређује се по њиховом правном положају према команданту, који је у конкретном случају право командовања имао. Тај