Полицијски гласник

ВРОЈ 18.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 141

њихов међусобни положај одређује и њихова права и њихове дужности. Заповест у којој се право командовања маниФестује у праву има то правно значење што истиче послушност оних према којима је управљена и личну одговорност онога који је био овлашћен да је изда. Она покрива одговорност ових нижих органа који су у угушивању отпора учествовали и употребу оружја од стране жадарма оправдава тако да јој поништава криминалитет, који по својој природи треба да има. Убиство које би се услед употребе оружја јавило за жандарме и официре који право командовања нису имали, остаје и даље прост материјални Факт у угашеном животу погинулих лица, а правне последице везане су за команданта који је заповест за употребу оружја издао, коме се убиство има урачунати као кривичио дело, ако се не буде признало да је примена законског овлашћења из чл. 33. закона о жандармерији за употребу оружја на своме месту била. Принцип личне одговорности као основа у кривичном праву и у овом случају остао је неповређен, јер се убиство јавило као последица заповести органа који је по праву командовања употребу оружја наредио, те се за то убиство као кривично дело има њему и уписати, а не жандармима, који су заповест морали да изврше. Мих. ТадиЋ.

БЕРЛИНСКА ПОЛИЦИЈА

(нАСТАВАк) Под државним надзором — управником берлинске полиције — заводом упрарља општина преко заводске дирекције. Смештен је на једном великом имању поред реко Спреве и састоји се из читавог комплекса зграда (зграда за канцеларије заводске управе и стан директора, станови чиновника и надзорника, зграде за становање осуђених, радионице, кујна, купатило, болиица, црква, дисциплински затвор, шупе, штале, магацини и т. д.), у којима се налази мањи део затворених, док је већи део расподељен по баракама на пољопривредним имањима берлинске општине на јужном и северном делу берлинске околине, где је општина закупила велике просторије, у које се вештачким путем избацује сва оадржина берлинских канала. На тај начин река Спрева, која протиче кроз Берлин, остаје незагађена каналском нечистоћом, а тиме су опет од тих неродних песковитих поља сталним зађубравањем постале плодне њиве и ливаде, на којима се згодно употребљује радна снага. У заводу у Румелсбургу затвореници раде разне занате, махом за рачун берлинске општине и самога завода, а они по станицама ван 1_,ерлина употребљени су на пољопривредне послове по поменутим општинским имањима. Како по локалима у главном делу завода тако и по баракама ван Берлина влада примеран ред и чистоћа. Свуда се огледа касарнска дисциплина, скопчана са одмереном бла-

гошћу чиновника и надзорника, и од најгорих скитница и лењиваца постају приљежни радници. Рад у заводу ночпње лети у 5, а зими у 6 часова изјутра и траје до 7 часова у вече са прекидима за време доручка (лети у 6, зимп у 7 час.) пола часа, за време и по ручку I час (12 до 1) и по вечери (у 5 час.) пола часа. Најмање неповиновање заводским прописима повлачи разне дисциплинске казне, које изриче директор. Један део зараде свакога затвореника припада заводу, а други њему самом. Од његова дела један се део опет задржава да му се изда кад буде из завода отпуштен, а други затвореник може употребити на побољшање хране, за марке на писма и друге ситнице. Један овакав завод постао је прека потреба и за наше прилике. У њ би се на првом месту имали да сместе наши коцкари, којих ће бити преко две стотине, а за тимједна маса проФесионалних скитница и просјака, који су се од рада одвикли и увек стоје на прагу злочина, кога врло често и прелазе. Међутим издржање једног таквог завода не би скупо стало, јер би се велики део трошкова подмирио зарадом заводских затвореника. Прогонство из царевине врши се према странцима у оним случајима, у којима се досуђује принудан рад или полицијски надзор. И ван ових случајева виша полицијска власт може протерати странца и у чисто полицијском интересу, кад је у питању јавна сигурност, ред и мир. Домородци се не могу протеривати како ван земље, тако ни у самој земљи, ну у границама царевине може припадник једне савезне државе бити протеран из друге савезне државе у своју, нир. Баварац може бити протеран из Пруске у Баварску ит д. Нрогонство се може извршити на три начина: а) трансаортом — спроводом изгнаника до границе. Овај начин се предузима ређе и онда, када се има уверења, да дотични сам не би напустио немачку тернторију, кад је у питању већи интерес, нпр. лица која су опасна за друштво и државу (анархисте) и онда када је осигуран пријем изгнаника од стране његове отаџбине. Приликом решавања о овом начину прогонства увек се и то наглашује, да ли ће се дотични задржати у притвору док не дође одговор од власти његове земље. б) Уручивањем аринудног иасоша , кад се на прогонство осуђеном лицу по саопштењу одлуке преда једно писмено принудни пасош ап^разз), у коме поред личног описа и узрока прогонства стоји и наредба, да у остављеном му року преко одређеног му пограничног места напусти немачку територију. Истим писменом протераница се опомиње, да ће бити силом —• путем транспорта — спроведен ако у остављеном му року не оде, а такође му се предочавају и законске последице од недозвољеног повратка (затвор до 7 недеља — § 361. кр. закона). Препис одлуке доставља се дотичној пограничној власти, којој протераница има да се јави и принудни пасош преда, кога

после са потврдом о прелазу границе враћа натраг истој власти. в) Саоаштењем наредбе о ирогонствц, што представља најблажи начнн протеривања и употребљује се према бољим лицима, за која се верује да ће по наредби поступитп. Протеранику се оставља известан рок у коме има да напусти пруску, односно немачку територију, па ако то овај пе учини, онда се нротерује принудно, ну такви су случајеви врло ретки, јер ћс сваки радије ићп сам. Сва се изгнанства објављују у полицијским листовима, а одатле се имена свију протераника нотирају код свију полицијских власти у земљи, те ма где да се настани он ће бити нрнмећен и по том предат суду на осуду због повратка. Принудно васиитање (Ригзог^ееггаећип§-). Пошто се увидело, да криминалптет малолетника све више расте, и да се код њих, склоност ка злочину повећава са сваком осудом, то се у Немачкој одавно дошло на мисао, да се зло напуштене младежи не може отклонити казненим и принудним мерама, већ старањем и васпитањем. да казну, дакле, треба да замени васпитање или бар да поред казне дође п васпитање. У том циљу удружило се све што је најбоље из свију народних слојева, почев од престола па до сеоских учитеља, занатлија и земљорадника, све под девизом: помоћ напуштеној и у опасност доведеној децн. Резултат тога покрета, поред многих приватних удружења, био је закон о старању и васпитању напуштене деце од 1900. године. Циљ је овога закона да отклони напуштеност младежи и спречи њено срљање к злочину, или да већ напуштену, покварену и злочиначку младел^ сачува од потпуне моралне пропасти у интересу не само њиховом личном, већ и друштвеном и државном, јер ће друштво само тако имати користи од својих члаиова, ако они имадну моралне квалиФикације, које живот од њих изискује. По томе закону, а имено § 1.. малолетници који нису навршили осамнаесту годину живота могу бити подвргнути принудном васпитању : а) када постоје услови из § § 1066. и 1838. грађ. зак., т. ј. кад родитељи злоупотребе право старања над својом децом. напусте их или их својим нечеститим и неморалним животом изложе моралној опасности; б) када малолетник чини неку казпиму радњу, за коју не може кривично одговарати због свога доба старости, а с погледом на природу извршеног дела, личност родитеља или других васпитача и осталих животних односа, принудно сс васпитање покаже као потребно ради отклањања и спречавања даље моралне напуштености малолетника; в) када је ово принудно васпитање потребно ван наведених случајева због недовољног васнитног дејства родитеља старатеља или школе, те да се малолетник сачува од потпуне моралне пропасти. Кад наступи који од наведених случајева, онда местна полиција или где ове нема општински суд, врши малу истрагу