Полицијски гласник

СТРАНА 148

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19.

Из испитивања председавајуКег судије и целог поступка огледало се особито благо опхођење према тим малим неваљалцнма и очинскн прекори за учињене грешке, те су са сузама напуштали оудску дворницу. Један од тих дечака кажњен је укором, други је упућен у завод за поправку, пошто се видело да је до онда живео у неповољним приликама и рђавој моралној средини, а девојче је предато родитељима с налогом да се боље о њеном васпитању старају. Како су се пробе са овим судовима још у почетку показале као корисне и да повољно дејствују на сузбијање криминалитета малолетника, они су расписом Министра Правде од 1. јула пр. год. заведени при свима среским судовима у целој земљи. Издавање криваца врши се на основу закључених државно-лравних уговора са страним земљама, а по одобрењу министара иностраних дела и правде. Ако захтев о издавању иде редовним дипломатским путем, онда дотични сачекује решење о издавању у судском затвору, а ако је молба за издавање упућена непосредно односно полицијској власти, оида се странац задржава у сигурном полицијскомзатвору, извештавајући одмах о томе министарство и очекујући по том потребно решење. Трошкове око издавања сноси држава. Сопствени поданици се ни у ком случају не издају (§ 9. немачког кривич. зак.) Трансиорт криваца врши се махом нарочитим жељезничким колима, која по утврђеном реду вожње извесним линијама стално саобраћају. Транспортна жељезничка кола састоје се из 12 1>елија, у које се затварају обично по један, а, према потреби, и по два транспортата. Свака се ћелија засебно затвара, те цео транспорт од 12—24 лица прати један спроводник. Спроводник на одређеним станицама предаје транспортате органима дотичних местних полицијских власти, које се благовремено морају известити о времену доласка траиспортата, како би се сачекао на станици воз са транспортом. Спроводници који прате ова кола обично су чувари казнених завода, којисенату службу наизменично по месец дана одређују. Они су дужни да на свима станицама примају и предају транспортате свију категорија. То су т. зв. „општи транспорти" (8атте11;гап8рог1;е). У хитним случајима или кад каква лица имају да се спроведу у правцима где општа транспортна кола због мале потребе и не саобраћају, транспорт се врши обичним жељезничкнм колима са цивилним транспортерима, данас лицима из грађанства, с којима полиција закључује уговор на одређено време ради спровођења криваца. Они морају бити поуздани људи и бити увдк готови да кад се позову приме спровод. Кад врше службу они имају карактер званичних државних органа. Плаћају се за сваки случај по прошлогодишњем уговору за цео дан (12 часова) 4.75 марке поред карте III. класе, а где има и сувим да се путује, онда му

се пла1>а 27 пФенига од сваког километра. Издатакна храну транспортата (0.50 марке дневно) надокнађује му се по извршеном спроводу. Транспортне трошконе сноси полиција која вргин транспорт, а после их наплаћује од дотичних транспортата или онпх по чијој се кривицн спровод врши. За транспорт заједничким колима рачуна се по 8 пфенига (0.10 дин.) од сваког транспортата на I км. (иначе сам нодвоз III. класом стаје 3 пФенига од километра). Транспортатима се даје на пола дана 375 грама хлеба и 125 грама кобасице или сланине. Полиција која почиње транспорт мс5ра транспортате снабдети с храном за један дан, а даље снабдевање врше друге спроводне полиције, бележећи издатке у спроводном листу, који с транснортатом иде у место опредељења. За обичне појединачне спроподе рачуна се карта 111. кл. за транспортата и транспортера, храна транспортата и дијурна транспортеру. По самим варошима спровод се врши колима. Конкцбинат — ванбрачан заједнички живот лица разнога пола законом је само у толико забрањен, у колико је осуђеиим лицима за браколомство украћено право поновног ступања у брак. И тамо полиција према неким старим министарским прописима има да интервенише и ванбрачан живот забрани, где се он у толикој мери испољава, да изазива јавну саблазан. Иначе се конкубинат не трпи још ни тамо, где би по закону и брачна веза била немогућна. Полиција сигурности се стара и о умоболнима. При појави душевног обољења полиција на основу мишљења Физикуса спроводи оболелог у душевиу болницу, а по том извештава о томе његове сроднике. Када судови неко лице ослободе кривичне одговорности због правне неурачунљивости услед душевног обољења, онда се дотични упућује полицији, која одлучује где ће се упутити: да ли у какву болницу за душевне болести или други какав окружни завод за смештај за јавну сигурност опасних лица, или ће се оставити у слободи, ако од њега не прети никаква опасност, но опет под контролом полиције. И при отпусту из завода душевно оболелих мора се претходно тражити мишљење полиције. При овом се одељку води и казнени регистар. т. ј. листе свију осуђених лица која припадају берлинској општини и оних који су у Берлину осуђени. У Пруској те су регистре обавезни да воде државни тужиоци при сваком првост. окр. суду. Ну поред тога за полицијске циљеве воде их и местне полиције. Чим се неко лице осуди онда суд попуњава нарочиту листу и доставља је поред државног тужитељства и полицији, где се по азбучним реду слажу. Из ових регистра кажњених лица дају се обавештења само властима, а не и приватним лицима. (НАСТАВИЋЕ СК) Жив. А. ЛазиЋ ♦)» •«»

ПОЛИЦИЈА У ФРАНЦУСКОЈ (НАСТАВАК) Поред четири компаније резерве, постоји још једна компанија позорника са специјалним задатком — бригад а за кола — која се стара о извршењу закона и прописа, који се односе на циркулацију кола у јавном саобраћају. Велосипедска бригада, чија је улога много важнија у погледу сигурностн јавног саобраћаја, расподељене је на све бригаде среских компанија. Агенти, којн је састављају, од огромне су користи у случајевима, у којима је потребна брза акција. Они, ноћу, донриносе веома много сигурности удаљених квартова својом покретљивошћу и брзином. с којом изненада прелазе с једттог краја на други. Републиканска гарда, која се састоји из трп батаљона и четири ескадрона, доприноси, такође, под управом и по наредбама префектовим, одржању реда приликом манифестација н свечаности. Иоред овога она, заједно са позорнпцима резервних компанија, врши службу на јавним баловима, у позориштима и осталим јавним локалима и при тркама. Једновремено са општинском полицијом, о уличпој сигурностн старају се и нека одељења дирекције за истраживање. Тако: Једна секција одељења сигурности има дужност да хвата и затвара коцкаре и крадљивце; да истражује јатаке и прогнанике, и да спречава сваку законску повреду на јавном месту. Покретиа бригада одељења сигурности, под директном влашћу једног полицијског комесара, подељена је у две секције, од којих прва води рачуна о скитнпцама и просјацима, а друга о моралу и проституцији на јавним местима. Бригада за спречавање коцке надзирава, поглавито, вашарске свечаности и трке у погледу коцке. Полиција јавиих етаблисмана. 1. Поаоришта, ионцерти, бадови. Према чл. 1. декрета од 6. јануара 1864. год. о слободи позоринтта, свако лице има право подићн и експлоатпсатп позориште, ну о томе мора известити министарство уметности и претектуру дотичног места. Члан 2. овог истог декрета ставља у дужност сопственицима позоришта, да се у погледу реда, сигурности и чистоће придржавају у свему полицијских наредаба и реглемана. Полицијска паредба од 1. септембра' 1898, год. регулисава Функционисања позоришта са разних тачака гледишта. Према прописима I главе ове наредбе, свако лице које би хтело конструисати и експлоатисати позориште, мора претходно о томе поднети пријаву министарству просвете и уметности, као и надлежној полицијској преФектури. Уз пријаву мора се поднети и план зграде у зегземплара, и означити број места за публику. Пренего што би ново позориште отпочело радитп, администрација изве-