Полицијски гласник

ВРОЈ 19.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 149

штава молиоца да ли је потребно да у поднетом плану учини какве измене. Подингнуто позориште не може се отворити пре него што га прегледа виша позоришна комисија, коју састављају : управник полиције као председнпк, техничари, дирсктори позоришта, општински одборници и извесан број чиновника. Полицијска наредба од I 898. год. прописује, да поједини делови позоришта морају бити конструисани од незапаљивих материја и изолисани од осталих делова дебелим зидовима; даље: да степенице буду широке најмање 1 '50 т. и да број излаза из позоришта и њихова ширина буде сразмерап броју места за публику. Загревање се може вршити само помоћу апарата, који су потпуно изолисани од појединих делова позоришта. а осветљење мора бити електрично. Постоји нарочита техничка комисија, која студира питања о осветљењу, и испитује да ли се пропнси и наредбе о њему тачно примењују. У краћим размацима времена, обично сваког месеца, нарочита комисија прегледа свако позориште, и овом прплпком уверавасе: 1. да ли се прописи полпцијски тачно извршују, а нарочито, да ли апарати против пожара Функционишу правилно, и 2. да ли какве модиФикације треба унети у уређење позоришта. Главни надзор над позориштима, за време представа, врше: по један полицијски комесар, улични позорници и републиканска гарда. Свакој позоришној представи мора присуствовати и по један лекар. Према декрету од 30. децембра 1852 год. сопственици позориглта дужни су подносити на преглед надлежним полицијским комесарима сваки нов комад, намењен јавном предс.тављању, а према чл. 8 декрета од 2. новембра 1892 год. у представама не могу употребљавати децу испод 13. год. без нарочитог одобрења министарства просвете и уметности. * * * Саобразно прописима полицијских наредаба: од 31 маја 1833, 17 новембра 1849 и 1 септембра 1898 год., личности које желе отворити и експлоатисати „са/е-сопсег{'-е морају за ово имати допуштење од полицијске преФектуре. Полицијске одредбе о улазима и излазима публике, грејању и осветлзењу, које се примењују на позоришта, важе у свему и за »еаГе-сопсегГ-е. * * * Према полицијској наредби од 31 маја 1833 год. за нриређивање јавпих балова потребно је допуштење надлежне полицијске власти. Ово се даје по учињеној истрази у поледу сигурносги зграде, и под погодбом: да се но бал не пушта нико са оружјем, батином, штапом, као ни деца испод 16 год. старости. 2. Продавнице пића. Личности, које намеравају да отворе кафану, крчму или ма какву продавницу лића, дужне су пријавити се полицијској

власти у смислу закона од 17 јуна 1880 год. Свака промена у личностн сопственика или деловође ових радњи мора такође бити пријављена власти. Прпјаве се подносе: у Паризу— префектурп; у сенском департмапу и општинама Сене и Оазе — месној општинској власги, а њихов пријем потвр^ује се реверсом. Преписи прнјава достављају се, у року од трн данапо пријему, прокуратору републпке, који има право протеста против отварања нових продавница пића. Време отварања и затварања. Према полицијским наредбама од 8 новембра 1870 и 28 јула 1879, продавнице пића у Иаризу не могу се отворити пре 4 часа изјутра у времену од 1 марта до 1 новембра, ни пре 5 часова нзјутра од 1 новембра до 1 марта, а морају битп затворене најдаље до 2 часа изјутра у свако доба. Изузетак се чини само према продавницама пића у близини пијаца, које могу бити отворене целе ноћи. Отварање и затварање продавннца пића у општинама које спадају у ресор иариске полиције, регулнсано је полпцијским наредбама од 31. октобра 1858 год. и 28 марта 1879 год. Према овим наредбама оне могу битн отворене: у 0 часова изјутра од 15 октобра до 15 марта н са изласком супца од 15 марта до 15 октобра. У свако доба год. морају се затворити до 2 часа изјутра. У смислу старнх обичаја, који су санкционисани и полицијским расписима. продавнице пића могу остати отворене целе ноћи извесних празничних дана, као н. пр. у очи Божића и Нове Године, о народним празницима ит.д. Поред овога, извесне зграде могу добити изузетна допуштења у погледу ранијег отваран.а или доцнијег затварања илинајзад, да могу остати отвореие иреко целе ноћи. Допуштења ова двојака су: стална и привремена. Прва издаје управник полиције после истраге којом бп се утврдила оправданост тражеиог допуштења, а друга — привремена — полицијски Комесари и општински председници при свадбама, банкетима и разним другим свечаностима. Према полицијској наредби од 20 јула 1894. год. свака игра на новац забрањена је у јавним етаблисманима и на јавним местима. 3. Станови с намештајем. Издавање под закун станова с намештајем р-егулисано је полицијском наредбом од 1 јула 1905 год., која поглавито обухвата ред и чистоћу у овим локалима. Према чл. 2, 3, 4 и 5 ове наредбе, ниједан од овнх станова не може се издавати под закуп, док се његов сопственик претходно не пријави префектурн и не добије потребно допуштење за ово. Допуштење се издаје само онда, ако молилац да довољно гарантије у погледу моралности, н ако стан, намењен издавању одговара свима игијенским погодбама. Ако се издавалац стана не придржава прописа поменуте наредбе, дато допуштење може му се одузеги. Чл. 9 поменуте наредбе ставља у дужност хотелијерима да воде нарочнте ре-

гистре за упнсивање путника. Регистре ове потврђује полицијски комесар, а прегледају их помепути органи одељења за пријаву становништва. Куће првог реда и извесни ноћнп азили прегледају се посведневно. ( паставиће се)

ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ (наставак) У првој свесци овога дела (»Рвусћо1о§ге с1еа Уегђгесћегб Вс1. I, 8. 89.) упознали смо у убици Шилпнгу једну индивидуу, која је падала у надражај, чим би јој се руке дотакле меког и топлог меса жртвиног. Њега је нешто Формално гонило на то, да своје руке меће о врат женским особама, да га притискује и најзад и задави. По познатим пснхолошкнм законнма јасно је, да онај човск, који је један пут са задовољством метнуо руке о врат некомс и задавио га, да тај осоћа нагон (чак и чисто физполошки осетљпв), да ту радњу понавља. Од дављења рукама до бодења н сечења ножем само је кратак пспхолошкп пут. Жртва виче и опире се, и одмах се страст и енергијн злочинца страховито појачава. Потреба и нагон да се изврши крвава повреда изненадно се породи у њега. Код таквих људн слабо су развијени разборитост и промишљање, те се они и сувпше доцкан јаве, да би му наложиле, да се од тога уздржп. Жртва је тада већ мртва. Као што је речено. и убица, који при убијању не осећа никакву полну драж, ипак са свим сигурно осећа страст, радост, задовољство при радњи убијања. За то што се страст изазива свирепошћу, рекли смо да у страсти за убиством лежи у опште једап оадистички моменат ; у том се смпслу има ово разумети. Има даље убица, које гте дражн на убиство хватап.е за врат, већ поглед на голо, топло човечје тело. За то неки тиранпн није никада могао да гледа са свим го врат у човека, а да не помисли на то, како бп ту лепо могао да удари мачем. И овде нам пзгледа, да нма нечег скривено сексуалног, што при том има утицаја. Гледање голога дражи иа сладострашће и на убиство. Додир и осећање топлога меса може изазвати жељу, да се пусти топла крв, која тсче у жилама под том топлом кожом, и да се гледа како она тече. По нашем мишљењу убиство из сладострашћа даје нам кључ за страст за убнјањем. Сетимо се само Золипога романа: »Животиња у човеку.« Задовољство у свнрепости, у мукама жртве, не мора бити баш и гледано у стварности; неким људима, којн пмају страст за убпјањем, довољно је да виде узрок, а мучење жртве продставе онн сами себи. На тај се начин највећма задовољавају тровачице, жене које имају страст за убијањем. Многострука тровачица ГотФрида, по свом сопственом признању, осећала је н. нр. стварно задовољство у тровању.