Полицијски гласник

ВРОЈ 22.

ПОЈ1ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 171

Ако постоји надзорна комисија, онда извлачење бива у њеном присуству. Пасоши. У смислу декрета. од 12 месидора год. VIII управник Париза издаје за цео ресор париске полиције пасоше и за иностранство и за унутрашњост Француске. Свако лице, гсоје тразки пасош, дужно је доказати свој идентитет, било старим пасошем било нарочитим уверењем полицијског комесара. Према једном споразуму са друштвима за експлоатисање железница, лица која добију бесплатан пасош од париске полиције, као сиромашна, могу се возити железницом у пола цене. Судска полиција. Одељење париске преФектуре, које обављају послове судске полиције, ова су: аолицијски комесаријати, одељење сигурности, бригаде за истраживања и одељење за судску идентификацију. Функције полицијских комесара, као помоћника прокуратора републике, опредељене су кривичним поступком. Одељење сигурности. Сагледишта судског, одељење ово занима се поглавито убиствима, крупнијим крађама, Фабрикацијом и растурањем лажног новца, хартија од вредности ит.д. Једна секција овог одељења нарочито се стара о извршењу налога генералног прокуратора и прокуратора републике, а друга осигурава репресију криваца по закону о лову. Покретна бригада, која зависи од одељења сигурности, занима се поглавито преступима и иступима против јавног морала. Прва бригада за истрао/сивање стара се о извршењу декрета од 2. октобра 1888 год. и закона од 8. августа 1893 год., који се односе на странце, настањене у Француској, као и о извршењу аакона од 3. децембра 1849 год., који се односи на прогнате странце. Она истражујеигони: закупце тајних коцкарница, организаторе недопуштених лутрија, експлоататоре кладионица на коњским тркама ит.д. Она даље истражује и оптужује судовима личности, које бесправно носе декорације и свештеничко или војничко одело, као и личности које бесправно обављају лекарске, апотекарске и зубнотехничке послове. Друга бригада стара се о извршењу законодавних одредаба ко;је се односе на посредничке биро-е и патронске и радничке синдикате, док трећа бригада поглавито води надзор над анархистима. Одељење за судску идентификацију створено је декретом од 11. августа 1893 год. Има трисекције: антропометријску, судско -ФотограФску и за сређивање ранијих осуда. Буџет париске иолиције у години 1901 износио је 41,294.308-28 дин. Ова сума утрошена је: а) на ошитинску полицију 35,653.611 - 28 динара. б) на полицију у сенском департману 3,770.907 дин. в) на полицију у париским предграђима 1,869.690 дин. ^ Пенсије иерсонала париске префектуре регулисане су уредбом од 12. априла!

1831 год. којаје модиФикована у корист агената и чиновника општинске полиције декретом од 28. новембра 1859 год. Број година за пенсију смањен је овим декретом од 30 на 25 год., под извесним условима, а у године за пенсију урачунате су и године војничке службе. Декретом од 7. априла 1880 год. максимум пенсије чиновника ограничен је на 6000 динара, а за њихове удове на трећину пенсијо коју су њихови мужеви имали или су могли имати. Независно од пенсије, која се добија по годинама службе, чиновници и агенти општинске полиције, на случај онеспособљења за службу или услед укидања звања, који су навршили 15 год. службе, могу, према одлуци општинског одбора од 26. марта 1904 год., добити годишњу ренту, сразмерно годинама њихове цивилне п војничке службе. Д. Ђ. АлимпиЂ ...«». .. ПСИХОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА и ЗЛОЧИНЦИ СПЕЦИЈАЛИСТЕ (НАСТАВАК) Оцеубице су махом иидивидуе, које се често неће да нађу у животу како треба, а, наравно, већином нису ни у стању да се нађу у животу. По њиховом мишљењу живот им је са свим несношљив ; они пате од претеране осетљивости. У тренутку у очи самог дела сустекну се све Фаталне околности, бар тако их осећа убица. На тај начин он подлеже и одлучује се на дело. У колико ово изгледа страшно, у толико је објашњиво. Убица породице ирожман је и извесним алтруизмом. Он припада својој породици. Породични је живот у опште срећан, срдачан. Кад би убици породице сама породица била равнодушна, он би требао само да постане самоубица, а да не узима насебетешки грех убиства целе породице. На самоубилачки начин свршава са животом само такав карактер, кога се породица не тиче, или који може да остави своју породицу у збринутим приликама. Породични убица неће да остави тако лако своје, који су без њега изгубљени или се с тешком муком имају да пробијају кроз живот. Он их неће да остави несрећи, за коју се и сам не осећа дорастао. Сем те наклоности ка породици, неки пут може бити од утицаја и одвратност, мржња и презирање осталога света. Човек се осећа тако, као да свет неправедно поступа нрема њему. Био је вредан и савесан, али то ништа нијо помогло, напредовати се није могло. Таквоме човеку изгледа, да су га сродници и пријатељи напустили и не помажу га; остао је сасвим усамљен и напуштен на овоме свету. Али превиђа се, да већина кривице пада на сопствени карактер. Тако човек осећапрема ближњимаи неће даимпружи то задовољство, да виде како му породица све више пропада; стара се да им покаже своје презирање и да им одузме сваку прилику да задају бола његовој породици.

На тај начин убице својих породица цредстављају са свим особиту врсту злочинаца. И опи не осећају готово никаквог кајања због свога дела, већ сматрају да су за то извршење бпли у праву. Кад намеравано самоубиство не испадне за руком, што махом зависи од случаја, они и доцније жудно желе, да иду ка својима. У пркос брижљивој припреми свога плана, ипак они увек раде под притиском јаког, депримираног аФекта. ПаликуКа (злочинац који врши паљевине). Најбољи састав (написан на основу практичног искуства и знања и најопсежније литературе) о томе, који све мотиви доводе човека да постане паликућом, јесте » Ручна књига за истраживање иаљевина « од д-ра Алберта Вајнгарта, као и у,Криминална Тактика 8 Ј ) од истога писца. Као главни мотив, код кога је претежна радња разума и размишљања, јесте тако звана индустријска или шпекулациона или осигуравајућа паљевина; у овим случајевима учинилац врпш паљевине у намери, да прибави премију осигурања за себе или за неког другог. У највише случајева учинилац ће бити човек, који се не би иначе решио на извршење других казнимих дела, која се извршују ради прибављања извесне добити, као што су крађа, утаја и ФалсиФиковање исправа, или највише превара; то су махом људи, који су готови да изврше дело, за које није потребно никакве нарочите прилике, никакве умешности, а пре свега никакве храбрости. И овде се, дакле, показују три главне полазне тачке, са којих већина паликућа полази. Паљевина, нарочито у сопственим одајама ипросторијама, већином захтеваврло мало личне храбрости. Место за потпаљивање може да се припреми у највећем миру и спокојству, а тако исто и да се ватра подстакне. У стог сена или у колибу, ту је најлакше сопственику да баци упаљену цигару или жижицу. С друге стране припремне радње могу да буду извршене на такав начин, да их други нису у стању да оазнаду; међу најређе случајеве спада то, да неко буде ухваћен или изненађен приликом извршења саме паљевино. И треће, та сигурност од тога, да неће бити ухваћенн на делу, нити да су они извршили дело, појачава се тиме, што у случајевимакад ватра добро захвати место где је потпаљена, никада не оставља за собом таквихтрагова, којиби моглииследнику послужити за полазну тачку у томе, да стоји дело злонамерне паљевине ; то је нарочито онда случај, кад је злочинац јако предострожан и пази да на њему не остану никакви трагови или Флеке од ватре и чађи, или кад паметно рукује са материјалом којим потпаљује ватру, н. пр. петролеумом. За оцењивање таквих паликућа ваља имати дал^е у виду, да су то њихова соп-

1 ) Види српски превод «Криминална Тактика» — ручиа књига за истраживање злочина, у преводу Д. И. Банића. — Београд 1У05.