Полицијски гласник

СТРАНА 172

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22.

отвена покретиа добра или њихове сопствене имобилије, које они пале. Ко своје мобилије на туђем земљишту пали, не узима на себе никакву одговорност за туђе имобилно добро, пошто је он оно осигурао. На проотирање ватре на туђе мобИлије већином се не рачуна, а да ли су и оне осигуране, на то се ни најмање не помишља. На тај начин никаквој сумњи не подлежи тврђење, да осигурање имања по народу има своју психолошки тамну страну у томе, што служи као подстрек за вршење паљевина. Приликом извршења паљевина из рачуна готово се никада не мисли тта већу опаоноот коју оне производе или чак и на уништење људских живота. И селипк, који потпаљује своју колнбу не нада се и заиста не жели да ветар разнесе варнице по селу од крова до крова, а то се инак при том дешава. Индустријска паљевина врши се ради иостигнућа најразноврснијих користољубивих циљева. Вијнгарт поставља читав низ категорија. Учинилац хоће да га јевтиније кошта зидање. По селима су тјлико и толико пута све сопотвеници кућа потпаљивали куће да би новцем од осигурања добили могућности да сазидају лепше и угодније зграде. Ту счада и случај са општинским председником Бартхелом, који је непрекидним вршењем паљевпна постигао циљ, да улепша целу варош. У једном напису о паљевинама воденица, од Херберса (МЈМеПип^еп Гиг бИепШеће Реиегуетсћегип§8ап81;а11;еп, 1891), износи се, да многи воденичари намерно пале своје старе воденице, које нису способне да издрже конкуренцију, не би лп осигуравајућом премијом подигли нове воденице најновијега система. Исто се говори и о другим зградама са нарочитим уре^ењима и конструкцијама, као што су н. пр. Фабрике. Многога је паликућу на злочин навело то, што се хтео да отресе каквога земљишта, које му је било врло тешко продати, па је до тога циља лакше дошао, кад је примио новац, којим је осигурао зграду са тога земљишта. Паљевине се врше и за то, да би се претвориле у новац мобилпје, које се тешко продају или су застареле или изашле из моде ; узме се осигурани новац, да би се обновила радња или отпутовало или другог позива латило. При том се још постиже неки пут и други циљ, да се иаљевином добије знатно већа сума новаца од вредности онога што је изгорело; то се радило на тај начин, што се још раније осигурало на много већу суму, но што представљају вредност ти објекти, или како слично томе. Са свим усамљен стоји случај, кад паликућа не прибавља користи добијањем осигуравајуће премије себи самоме или некоме сроднику или другу, већ неком са свим трећем лицу, с којима чак не стоји ни у каквим односима. Један човек средњих година био је самац-кирајџија једне старе куће на селу, склоне паду. Сопотвеник те куће чешће се пута жалио, да ће скорим морати имати већих издатака или губитака услед рушења или продајекуће. Кирајџија запали

ту кућу за љубав своме газди, с којим није стајао ни у каквим нарочитим везама. Никако није могло бити утврђено, да је и оопственпк био умегиан у дело; паликућа га ни на какав начин није теретио. Овај је тврдио, да је паљевину извршио за љубав своме газди, а и истрагом ое није могао утврдити никакав други мотив за извршење дела. Могуће је, да је ту био у питању лажаи или претеран алтруизам, једна будаласта жудња, да се другоме испуни наглашена или изражена жеља. Други опет врше паљевине ни из каквих других разлога, већ оамо да би дошли до бесплатног пића. У Француској је један ватрогасац изврпшо безброј паљевина, да би за време њиховог трајања и после њих.могао пијанчити, пошто је у дотичном крају био обичај, да ватрогасци приликом пожара имају бесплатно пиће. Други је опет један паликућа извршио читав нпз паљевпна, па за тим трчао и први достављао пожар властп, да би добио за то новчану награду, која се таквим достављачима давала. А има их и таквих, који рачунају да ће приликом паљевине илп после ње, при поновном грађсњу добити рада или прилике за посреднпчке послове, н. пр. за лиферовање кућне грађе и т. д. (ПА.СТАВИЋВ Ск)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова нитања: I Г. Стеван Пангић, писар ср. жичког, пита : »По § 294. кривичног закона, свако повређење и оштећење ту^их ствари, казнпће се на тужбу оног, чије су ствари, ако предмет повређени није јавпо добро. По чл. 1. зак о накнади штете, сваку штету учињену злонамерним противзаконим поништајем необезбеђених ствари, дужна је општина оштећеном дп. надокнади, ако се кривац не ухвати у року од 30 дана, од кад је иследна државна власт извештена о извршењу. Ови законски прописи, неједнако се примењују и то: Неке полицијске власти траже од оштећеног, и ако се кривац не зна, да по § 294. кр. закона поднесе уредну тужбу снабдевену прописном таксом; врше истрагу и за кривцем трагају, па ако кривца пронађу спроводе га суду, у противном доносе о томе решење и траже од општинског суда дијурну за вештаке, па пошто изврше процену и друго што се тражи по чл. 1. зак. о накнади штете, оптужују одговорну општину првостепеном суду за накнаду штете. Неке, пак, полицијске власти, не траже тужбу од оштећеног, нити врше истрагу по кривичиом закону, већ чам приме доставу оштећеног да му је поништај злонамерно учињен на имању, изврше увиђај, наплате од општ. суда дијурну за вештаке, изврше процену и одговорну

општину оптужују првост. суду за. накнаду штете по чл. 1. закона о накнади штете, без да траже од опттећеног тужбу и истрагу воде по кривнчном закону, па тек после ураде оно што се тражи по закону о накнади штете, за оптужење одговорне општине. У оба случаја, првостепени судови не стављају примедбе на рад нследне полицијске власти. Да би се овај рад свуда подједнако примењивао , молим уредииштво, да у своме листу да своје мишљење: који је рад полицијске власти од ово двоје правилан ? с( — На ово питањс одговарамо: Истина, у § 294. кр. закона изречно стоји, да се повређење и оштећење туђих ствари казни само на тужбу оног, чије су стварн. Према овоме, а с обзиром на начело постављено у § 4. кривичног судског поступка, власт не би могла да покреће истрагу, за кривице ове врсте, пре него гпто оштећени подигне тужбу и илати таксу по тачци 227 под в. закона о таксама у напред. Овако би, велимо, било с обзиром на поменуте законске одредбе. Али, како је после свију ових поменутих законских одредаба дошао нов закон о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем туђих ствари, који је у чл. I. и21.поставио правило, да општине плаћају оштећеном накнаду штете у свима случајевима кад се кривац не пронађе, или се пронађе али је сиромах па се од њега наплата не може извршити, на прост његов захтев (чл. 13), не везујући то за ормалну тужбу, и плаћену таксу (чл. 18. и 23), онда је он заменио наређења § 294. кр. зак. и тач. 227. закона о таксама, и власти су дужне даводе истрагу напросту доставу оштећеног. Ова дужност њихова ве престаје ни онда, кад првостепенп суд решн питање о накнади штете, пошто општина, која је платила накнаду штете, има право на повраћај те суме од кривца, који би се доцније ухватио — пронашао (чл. 25. поменутога закона). С обзиром на ово, све иследне власти, пре него што пошљу иредмет првостененом суду да реши нитање о штети, дужне су да за себе задрже препис доставе, увиђаја чињеног на лицу места, процене и осталих акта, како би могле и даље водити истрагу за проналазак кривца. Такса за извиђај и осуду, увек се може ставити на терет одговорној опшгини за штету (чл. 18. и 23.). II Суд општине мијајловачке, актом својим Бр. 976, пита: »Кад задружни син учини болнички трошак, мора ли отац то да плати или не, пошто син нема свога имања, да би га суд могао узети у попис« ? — На ово питање одговарамо: Како су друкчији законски прописи кад је болнички трошак за боловање у