Полицијски гласник

БРОЈ 22.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 173

болници за душевне болести, него за. боловање у другим државним болницама, то се не може дати одговор докле се тачно не каже: за коју је болницу тражена наплата трошка. Нека, дакле, то суд накмадно објасни. III. У чл. 83. закона о општинама стоји: »да би одбор могао донети пуноважну одлуку, треба да у седницн буду две трећине одборника; а узпма се даје оно решено, на шта пристане половииа и један внше од дошавших одборника, а ако су гласови подједнако подељенп узима се да је оно решено, иа којој је страни предсодннк.« Ова општина има 10 одборникл. На једну седницу дошло је 7 одборника, дакле довољан број. Од овога броја, за предлог су гласала 4, а против предлога 3 одборника. Овој тројици придружио се и председник општине, као председник одбора. Моли се уредништво за објашњење: да ли је ова одлука пуноважна, и која је страна јача у праву, да ли 4 одборника, или ова три са којима је и председник одбора, или је предмет одбачен, и по ком законом пропису. — На ово питање одговарамо: Кад год у одбороку седницу дође довољан број одборника — две трећине па се при гласању за какав предлог поделе гласовн на две равне половине, онда се узима да је одбор решио оно, зашто је гласао и председник збора, пошто по чл. 79. и 83. закона о општинама и он улази у састав одбора по своме положају. Према овоме, има се узети да је одбачен предлог о коме говори суд у своме предњем питању. IV. Суд ошитине вучићске, актом својнм Бр. 868, пита: »Да ли су дужни општинскп судови, и по коме законском пропнсу, да по званичној дужности шаљу срсској власти, као надзорној, преписе својпх административних одлука, нарочито оних, које се одиосе на отпуштање и ностављање општинских деловођа? Ако нису дужни да шаљу по званичној дужности, анадзорна власт, међутпм, ипак тражи да јој се ове одлуке пошл.у, може ли суд да откаже пошиљај, нарочито кад нема жалбе иптересованих. И, у опште, мора ли суд да пзвршује и оне наредбе среске власти, за које нађе да су произвољне ?' с — На ово питање одговарамо: Сама појава овога питања, оваквог какво је, казује, да суд општинскн ни приближно не схвата свој ноложај, своје дужности и своја права. Не схвата, велимо. јер је право надзора среске власти над општинама несумњиво, и она има и право и дужност да се стара, да општина правилно иримењује законе. Ио чл. 143., 144., 146. и 147. она прати сваки корак општинских власти и сузбија сваку незаконитост, коју би ове ниже власти учнниле.

У то име, она има права да тражи, кад хоће, потребне податке и акте од општине. и ова је дужна да се томе позиву одмах одазове. Општински судови нити смеју нити имају права оцењивати : да ли су те наредбе и захтеви, који потичу из права надзора, одиста потребни или произвољни. Специјално за случајеве отпуштања и постављања општинских деловођа власти имају нарочнту дужност да мотре, да у тај ноложај не улазе онн, који немају услова из чл. 114. закона о општинама, и судови су дужни да нм даду сва тражена обавештења. Саветно је, да општински судови никад не гледају на надзор државних власти као на неку неправду, јер се то у опште не чини зато, да би се смањио значај општинских власти, него да се баш одржи њихов углед нравилном применом закопа за нослове, које им је држава доделила као својим првим јединицама, и које они у име њено раде. V. Благајник и рачунополагач опшгине рушањске нита: „Намолбу закупца механе села Рушња, суд и одбор, решењем својим од 29. јануара ове године Бр. 129, смањили оу овоме мехапску кирију од 225'68 динара месечно па I 85 - 68 динара, мање дакле месечно по 40 динара, рачунсћи од 1. јануара, што годишње износи 480 динара. Ово решење суд и одбор наслонили су на чл. 86. т. 3. и 12. закона о општинама, па га јо н начелник срески примио к знању — акт Бр. 3642. Како сам ја рачунополагач општине рушањске, то молим уредништво да пзволи објаснитн: да ли је ово решење законито и меродавно за мене у погледу одговорности пред Главном Контролом, ако ја будем наплаћивао кирију према овоме решењу, кад она по протоколу лицитације, који иде уз рачуне, треба да буде по 225.68 динара месечно?« —• На ово пнтање одговарамо : Истина по тачци 3. чл. 86. закона о ошптинама, општински одбор »коначно одобрава давање под закуп општинских добара,« а по тачци 12. овога члана он може решавати о отуђивању онштинске иокретне имовине у вредности до 200 дннара. Али ни једна од ових двеју одредаба, на које се одбор позвао у својој одлуцн, не пружају му право, да он аоклања општинску имовину. А оно, што је одбор учинио одлуком Бр. 129, то је просто поклањање. Јер, ако је одбор већ нашао, да излицитирана сума месечне кирије 225 68. дин. задовољава опгнтинске интересе, па одобрио лицнтацпју, онда је таква кирнја морала и остати. Тако се има разумети значај тачке 3. чл. 86, а не друкчије. Отуђивања о којнма говорн тачка 12. претпостављају одмах и какву накнаду за отуђено добро, а овде тога нема. За овај специјалан случај одлука одборска не одговара закону ни по томе, што поклоњена сума знатно премаша суму од 200 динара, те тако у опште није мо-

гла бити иредмет одборске него зборске одлуке, све п кад бн се тачци 12. чл. 86. дао онај значај, који јој одбор даје. Али кад ова одлука већ постоји, и кад начелник срески није поступио по чл. 152. зак. о општинама, онда пе остаје ништа друго, него да рачунополагач писмено скрене пажњу председнику општине на незаконитост ове одлуке. и затражи да је овај задржи од извршења у смнслу чл. 91. овог закона, па ако бп му он и преко тога издао писмену наредбу, да наплату кирије врши по одборској одлуци, онда ои нека тако и ради, јер ће одговорност прец Контролом понети тада председник и одбор. VI Деловођа општнне богдановачке ппта: »Кад пореско одељење нареди општинском суду, да оиштински суд, односно деловођа његов, изврши препис распореда од прошле годнне и разрвз пореза по распореду бр. 6. и 4. за ову годину, па у остављеном року, не буде могао овај разрез норезе извршити, које онда овде одговоран и мора битн кажњен — да ли председник или деловођа ? Да ли је дужан овај посао вршити општински суд и његов деловођа ; и да ли се зато ови морају казнити, када суд оиштински и деловођа већ имају доста других својих послова, за које по специјалннм законпма морају бити одговорни; и најзад, ностоји ли у ком закопском наређењу и закону о порезу, да разрез порезе мора извршити општински суд, без суделовања порезника и пореског оделења ? " — На ово питање одговарамо: По чл. 96. и 97. закона о порезу, раслоред нореза бр. 4. и 6. израђују пореске власти. За израду овнх распореда онн се могу помоћи и органима оиих општина, за које се распоред саставља, али никако се овај не може свршити без суделовања и контроле нореских власти (чл. 98 поменутог закона,. Дужност општинских органа, да помажу у изради ових послова, изводи се колико из прпроде саме ствари, јер је приеуство њихово потребно ради обавештавања о личностима, задрузи и т. д. толико н нз наређења чл. 99, 105, 107 и 115. закона о порезу. Ирема томе, ако се општински органи не одзову наређењима нореских власти, у границама ових дужности, могу бити кажњени, ако не докажу да су били спречени хитнпјим пословпма. У нрвом реду одговара председник, јер је он старешина суда и издаје наредбе своме особљу, а његови оргаии одговорни су њему.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

П 0 Т Е Р Е Живојин Николић, травар, који је кажњен затвором пресудом кварта дорћолског,