Полицијски гласник

ВРОЈ 29.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 225

»најлогичније да суд сам вериФикује рад »иследников или да га попуни. — Са »истог разлога не може суд на иретресу »одлучити, да сс увиђај изврши иреко »иследног судије. Ово не може да буде „још и с тога, што тада иследног судије »у опште и нема, јер се он нретворио у »државног тужиоца, који но може више »понова на себе узимати улогу ислед»ника«, Зар, ово није категорично тврђење : да иследни судија не може да изврши увиђај о коме је реч и оспоравање права суду, да на претресу одлучи извршење истог преко иследног судије, веК да то може учинити „једино" преко судије који је био при извиђању на претресу ? Или је г. др. Марковић заборавио на горње своје речи на стр. 166. своје књиге, или просто ухваћен у једној својој погрешци нећо то да призна, већ забашурава како он »није ни спорио да иследни судија може да изврши увиђај о коме је реч. <( »Пракса би требала — наставља даље »г. др. Марковић, у своме одговору »да избаци потпуно увиђај од стране »иследног судије. просто с тога, што је »он већ по тој ствари био у улози странке, »био је државни тужилац«. Ама није реч о томе шта би требало да буде г. др. Марковићу, п да ли је ова пракса добра или рђава. 0 томе ми нисмо ни говорили. Реч је о томе: како је ио закону, а да је по закону онако као што смо ми тврдили, увиђате и сами. При третирању питањао доказној вредности увиђаја, о чему је реч у »§ 1 4. увиђај као доказ « на стр. 167. књиге г. др. Марковића, ми смо у нашем приказу у овоме лпсту, приметили писцу што прави разлику у погледу на доказну вредност увиђаја у случају кад је увиђај извршио цео суд и увиђаја, који је извршио иследник или један судија. Рекли смо да наш законодавац у § 223. кр. пост. у аогледу на доказну вредност увиђаја ие прави ту разлику. Било да је увиђај вршно цео„суд или само један судија, само ако је он учињен »по начину који је законом пронисан«, — § 223. кр. пост. у оба ова случаја увиђај има исту доказну вредност. Те разлике у погледу на доказну вредност ова два увиђаја, т. ј. увиђаја који изврши цео суд и увиђаја који изврши један судија, »само ако је учињен по начину који је законом прописан% нема, тврдимо ми и опет, по нашем закону и чикамо да нам г. др. Марковић пружи ма и један пример из јуриспруденције касационог суда у к^ме је овај § 223. кр. пост. другчије схваћен него овако као што ми схватамо. »Судски је увиђај", рекли смо ми, »и један и други »т. ј. и онај који је вршио цео суд, као »и онај који врши само један судија са »писаром, и кад се у овом §-у принци»пијелно каже: » судски увиђај «, — по »чему се онда може извести да законодавац ту прави неку разлику у погледу »на доказну вредност увиђаја уједном и »У другом случају о коме је реч, т. ј. да »увиђају у првом случају придаје већу »доказну вредност а у другом случају мању ?".

Г. др. Марковића је толико разљутпла ова наша примедба да нам са висине уображеног ауторитета овако добацује: »Овакву је замерку могао истаћи само »човек који ннје разумео одељак у коме »се говори о увиђају као доказу. Јер ап»солутно нпгде ја нисам казао, да наш »законодавац ирави разлику у ио?леду на „доказну снагу увиђаја арема томе да ли »је увиђај вршио цео суд или један судија". Подвлачимо горње речи г. др. Марковића у његовом одговору, а сад ћемо цитирати од речи до речи саме његове речи из његове књиге о овој ствари, па ће се видети: да овај човок или сад не зна шта говори, или ако зна, иритешњен у једном апсурду који је пре^е тврдио, очајнички бега од својих речи. Ево дакле шта је рекао г. др. Марковић на стр. 167 у § 14. увиђај као доказ о овом питању: »Колику ће доказну вредност имати »увиђај, зависи од тога: да ли је увиђај »извршио цео суд или га је извршио »иследнпк или један судија. »У првом случају, т. ј. кад је увиђај »вршио цео суд па било то на главном »претресу или на лицу места, несумњиво »је да ће увиђај имати највећу доказну л вредност. ) Највишо вере поклониће се »таквом увиђају иросто с тога, што су »се све судије, које имају да реше кри»вичну ствар, саме својим чулима непо»средпо увериле о постојању или непо»стајању једне важне чињенице. То и јесте »увиђај у правом смислу »У другом случају т. ј. кад је увиђај »вршпо иследник или један судија, и кад »се протоко таквог увиђаја има само да »прочита на главном претресу, — увиђај Ђ несумњиво има мању доказну вредност' 1 ) »од увиђаја у првом случају. Ово је са »свим објашњиво, јер овде се не може »говорити о непосредномчулном опажању »судија, који имају да суде : судије овде »и не виде »предмет увиђаја.. . . Овакав »увиђај, који суд има да улотреби као »доказ, није дакле прави увиђај, т. ј. не»посредно чулно опажање свих судија, »већ је он сведоџб а". Из горњих излагања г. др. Марковића о овој ствари јасно се* види да се овде прави разлика у доказној вредности увиђаја у једном и другом случају, о коме је реч, ну, које разлике међу тим нема ао нашем закону. Узалуд се г. др. Марковић копрца да ту »има нешто« што ја нисам разумео и »што ме је збунило«. Јасно се види да г. др. Марковић овде придаје увиђају у првом случају »највећу доказну вредност«, у другом »мању доказну вредност". А да ово разликовање није само теоријско, види се по томе што у самом почетку третирања » увиђај као доказ", излаже § 223. кр. пост. па одмах за тим прелази на само питање: колику ће доказну вредност имати увиђај, и погрешно га расправља. (НАСТАВИЋЕ ск) Милош М. СтанојевиЂ судија.

*) Курзив је наш. 2 ) Курзив је наш.

ЖЕНЕВСКА ПОЛИЦИЈА СИГУРНОСТИ И код нас се осећа у последње доба мало већа заинтересованост за питања чисто полицијска. С једне стране јављају се у доста великом обиму радови на полицијској литератури, а с друге стране опажа севоља појединих шефова, даучине неке измене у досадашњој организацији наше полиције. Радови, који се периодично појављују у нашој полицијској литератури, могу се у главноме поделити на две врсте : а. преводе појединих важнијих ствари из научне полиције и б. оригиналне радове неких полицијских чиновника. Први радови, радови из научне полиције, беоумње су од велике важности за већину наших полицијских чиновника, од којих један врло мали део може да се служи страном литературом; а други, оригинални радови, указују, ма да у врло слабим контурама, правац, којим треба приликом нове организације наше полиције да се кренемо. Баш тај покрет, који се јавља код иас у последње доба на овоме пољу, а нарочито жрља, да се најзад приступи што бољој организацији паше полиције, рекосмо што бољој органИзацији, јер од садашње организације полиције у Београду и у унутрашњости ие може се много очекивати, натерао нас је да проговорпмо мало опширније о Женевској полицвји сигурности. Београд, који бр»оји око 90 хиљада становника, Београд, кро«з кој и пролази свакодневно маса непознатих странаца, треба једаред да има полицију, која би могла са успехом да дела. Разуме се, да оно што чини те београдска полиција не одговара потпуно своме задатку, не долази од иемарности полицијских органа, који се труде, на све могуће начине, да раде и ураде што боље, савесније, него отуда, што су београдској полицији додељени многобројни послови, које данас модерна полиција не треба да вршп, ако неће свој прави и најглавнији задатак да потисне у назад, и, отуда што чисто полицијски послови нису сепарирани, већ их вршс једни иоти органи. Ево два принципијелна узрока са којих београдска полиција рамље, и са којих ће увек рамати, ако јој се што пре не притекне у помоћ коренитим реФормама. Мало час поменусмо, да су београдској полицији додељени многобројни послови, које једна модерна полиција не би требала да врши и да ти послови нису сепарирани, т. ј. дати разним органима у рад, те с тога нека нам буде за часак дозвољено, да пређемо на питање о томе: шта је полиција, и, које су њене дужности, како бисмо могли што боље настабити даље излагање. Под аолицијом разумеју се мере, које аредузима државна администрација ради одржања реда, безбедности и здравствености грађана. Ову смо дефиницију полиције позајмили од г. Буржо-а, дугогодишњег директора бриселске полиције. Све, што је изван ових задатака полиције, треба одстранити од ње, ако се хоће, да она, своју напред обележену дужност, с успехом врши. Ови задаци, које мо-