Полицијски гласник

СТРАНА 226

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 29.

дерна полиција има да савлађује, чине, те се полиција дели на две велике гране: на адмннистративну и судску. Каква је то административна, а каква судска полиција ? Административној иолицији дужност је да се стара о одржавању реда у) месту, у коме дела и да извршује законе наредбе о уредбе, које се односе на јавни мир. Судска аолиција , међутим, стара се о нечем сасвим другом. Њена је дужност да истражује зло.чине, преступе и иступе, чије извршење није могла административна полиција да снречи, н да о томе, што уради на томе пољу, прикупља доказе и ставља их на расположење компентентним судовима. Но, да би се сви ти послови отправљали с успехом, нијо свима полицијским органима додељено да врше све послове, чију многобројност не би могли савлађивати ни поред њихове најбоље воље, већ јеизвршена подела послова. На тај начин створена су разна полицијска одељења, чији су послови специјализирани, а чији рад тежи принципијелном задатку полиције: одржању реда, безбедности и здравствености грађана. Број тих разних одељења зависи у главноме од броја становника у местима, у којима полиција дела. Тако, у женевској полицији имамо дирекцију централне полиције, полицијске комесаријате, који одговарају нашим квартовима, жандармеријске станице, полицију сигурности, којој је додељена и политичка полиција и полиција наравствености, полицију странаца и санитетску полицију. После овога кратког'увода вратимо се на говор о полицнји сигурностп. Делокруг рада полиције сигурности. Данас су од полиције сигурности одузети многи послови, које је она све до скора вршила, и њој је остављено само да истражује злочине и преступе ч њихове учиниоце. Ну ипак, и ако је полиције сигурности принципијелан задатак да истражује злочине и преступе и њихове учиниоце, дају јој се и даи-дањи у рад и други послови, што је случај и са женевском полицијом сигурности. Тако, женевској полицији сигурности придодата је и политичка полиција и полиција наравствености. Неће бити на одмет ако овом приликом проговоримо и реч-две о овим двема полицијама, а уједно расправимо и питање о томе: да ли је умесно доделити полицији сигурностп старање и о овим пословима. а) Полиције наравствености дужност је да ради на репресији законом забрањене проституције и да врши надзор над локалима, у којима се врше радње противне наравствености. Послови ове врсте, које врше полицијски органи, врло су незахвалне природе, јер је познато и из искуства, да људи, који се баве овом врстом послова, необично лако и брзо надају у искушења н компромитују се. За доказ овога тврђења, држимо, да ће довољно бити, ако само поменемо дело ЈХ- ра Луја Фнјо-а »Полиција Наравствености«, у коме је д-р Фијо, на основп аутентичних података, изнео масу гадости, којечгу починили агенти париске полиције сигурности вршећи дужности ор-

гана наравствене полиције. Стога држимо, да би понајкорисније било одвојити оД полиције сигурности наравствену полицију. Но поред овога разлога за одвајање ових двеју полиција једне од друге, има још јчдан. Често се пута и од врло малог броја агената полиције сигурности, мора одвојити по неколико људи, који ће или радити на репресији законом забрањене проституције, или уређивати акта проститутки, илн присуствовати прегледима проститутака у диспанзерима. б) Политичка иолиција има да води рачуна о одржању државног пофетка. Она се брине за монархе и њихове породице; она ради за рачун дипломације па и војске. Органи ове полчције не морадабуду многобројни, 1$ећ интелигентни, добро ситуираии, најзад л>уди, који могу имати присгупа у свима дЈ^уштвеним круговнма. Услови, који се траже за једног доброг агента полнтичкс полиције обично манкирају агентима полиције сигурности, те стога они те послове п не могу вршити с успехом. Са тих разлога у многим бољим полицијама политнчка полиција засебно дела, или је.придодата полицији странаца, као што је то случај убриселској полицији. Организација женевске полиције оигурности. Има ваздан услова од којих зависи, да ли ће једна полпција сигурности моћи да отправља с успехом дужности, које су јој поверене. Није довољно извршити паметну организацију полиције сигурностп на хартиј I и озаконити је — дакле имати само добру закоиску организацију — већ је потребно имати што тготпунију унутрашњу организацију. Законском организацијом обележава се делокруг рада полиције сигурпости с једне стране, а с друге, одређу.је се број агената, начин љиховог наименовања, величина плате и пенсије. Док, на против, унутрашњом организацијом има да се одреди начин рада и подела агената у разие секције, према врсти послова и њиховим подобностима. И законску и унутрашњу организацију женевске полиције сигурности извршио је, с пуно успеха г. Рено, шеф полиције сигурности, о коме, узгред буди речено г. Горон, б. шеф полиције сигурности у Паризу у својим „Мемоарима", с нуно хвале говори. Да видимо ко ради у женевској полицији сигурности а уједно и начин рада. 1. Шеф подиције сигурности. На челу полиције сигурности стоји један инспектор полиције с титулом шеФа (члан 2 зак. о организацији женевске полиције). Одмах на овоме месту имали бисмо да учинимо једну примедбу. Рекли смо, на челу полиције сигурности стоји једа и јце [» урангу инспектора полиције. Тим, штВЈјкеФу полиције сигурности није дат ранЈ^шмесара полиције, нанете су јој велике шт јер је делагност њенога шефа у врло често прилика скучена. Један комесар полиције може вршити претресе станова и ханшења и изван случајева ФлагранТних преступа, а на основу делегације генералног прокурора и истражног судије, док, мођутим шеф полиције сигурности не монсе бити делегиран за вршење претреса станова,

јер није комесар полиције. Ну, последњим пројектом о организацији женевске полиције сигурности исправљена је ова грешка и шефу полиције сигурности дат је ранг комесара полиције. Иста оваква грешка постајала је и у париској и у бриселској полицији, али је она давно иоправљена. Да видимо какве су дужности шеФа полиције сигурности. ( ласгавиће св) Стеван Д. Тодорић

СЛОБОДНА ВОЈБА И КАЗНЕНО ПРАВО Бг Ни^о Меуег ПРОФВСОР 11РАВА У ТИВИПГЕНУ Нијо без основа речено за Густава фон Римелипа да се он, ирнзнајући слободу воље, ставно насупротно гледиште ономе које заузимају већина новијих писаца. Све је вигае мода, п то но у обичном животу, где се л>удп узајамно сматрају без уетезања слободним н одговорним, већ у филозофским и популарним списима, да се човек представи као продукат природе, а његове одлуке као неслободне. Па и у правним расправама, у колико се ове у опште упуштају у ове опште ствари, узима ово схватање све више и више маха. Пошто је већ Фајербар у почетку прошлога века поставио читаву теорију казненог права на порицању слободне воље, расге сада све више броЈ гласова, који оспоравају казни карактер одмазде и сматрају је више или мање као једну меру васпитања или сигурности. Од особите је важности у овом ногледу нарочито т. зв. социолошка школа, која сматра злочинство као неизбежну последицу друштвених прилика, и с друге стране т. зв. антрополошка школа, која сматра злочинство као неизбежну последицу личних својстава и особина злочинца. Ово друго схватање јесте оно, које се у току прошлога столећа из Италије све више и одушевљеније ширило, и чији је најважнији заступник Ломброзо, чија је књига Гиото (1е1тчиеп1;е много пута превођена, и чије су присталице делом поправиле науку свога учитеља. На супрот томе не оскудева ни у заступницима старог схватања, и на овоме, старомодном становиптту оснива се ова расправица. — По себи се разуме при томе, да ми не смемо тврдити постојање неограничене олободне воље т. ј. могућност одлучивања без мотива, без основа за рад. Тако ако би се десио случај, да на обе стране — за и против —- имамо мотиве исте јачине, то се не бп могло доћи до одлуке. Буриданов магарац, који стоји између два једнака навиљка сена и не налази разлога да приће једном или другом, морао би ло нашем мишљењу, теоријски узето, несумњиво липсати од глади. Овде је вшне стало до тога, да ли се човек без своје воље одлучује под утицајем мотива, који на њ дејствују, или је он у стању, да изврши избор између њих; тиче се ствар дакле само т. зв. ограниченог индетерминизма или, што на исто излази, ограниченог детерминизма .