Полицијски гласник

БРОЈ 36.

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 281

ним принципом. То се види нарочито из израза »све основе подозрења", у које по смислу нашег законика не долази признање окривљеног, које се сматра као потпун доказ против њега (§ 225.) против кога нема он шта да се бори; он је тај доказ против себе навео и нема шта да се од истог правда. Овај оптужни принцип, постављен у §§5. 141. и 144. кр. суд. пост., добио је своју санкцију у наређењима § § 144. 145. и 147. кр. суд. пост. који изближе одређују методу, којом се има иследнпк да руководи при истрази, проводеКи акузаторски поступак против окривљеног. На име § 145. став I. наређује, да иследник мора окривљеном питања тако постављати да иста буду јасна, разговетна и опредељена, да би их окривљени могао добро разумети и на њих одговорити. Оваква наредба законодавчева јасно испољава његову тенденцију оваквог саслушања, којим се хоће да створи окривљеном могућност да се брани од основа нодозрења, који су против њега изнети. Ово се види и из тога, што § 145. доноси ово наређење после опште, генералне наредбе у § 144., да иследник пусти окривљеног да сам »целу ствар у свези и потпуно исприча«, па тек по том да му ставља питања, чију природу одређује § 145. За тим долази још и § 147. који говори непосредно о прибављању признања од окривљеног, и ставља општу забрану изнуде признања. Тај § вели, да није слободно т. ј. забрањено је окривљеног на признање наводити обећањем, претњом или другим принудним средствима. Поред тога ово законско наређење забрањује и одуговлачење истраге у том циљу, да би се само у току дуже истраге окривљени Цринудно на признање. Као допуна овог наређења служи и § 156. а кр. суд. пост., који одређује рокове, у којима се кривично ислеђење има свршити. Ова законска забрана, која се тиче поступка при саслушању, нашла је и своју казнену санкцију у § 122. казн. зак., који кажњава новчано или лишењем звања оног чиновника, који незаконито принуди кога, да што гс : трпи или учини, дакле онога, који принуди окривљеног да призна кривицу, или који дужим истражним притвором, простим трпљењем овога, изнуди окривљеном признање. Употребљени изрази у § 147.: »обећањем«, „претњом с( , »другим принудним средствима«, и »одуговлачити испит", потребују ближег објашњења. Обећање претпоставља уверавање окривљеног од стране иследника, да ће за њ бити корисније да призна кривицу. То је минимум. А ли обећање може садржавати у себи и зајемчавање других материјалних или нематеријалних користи на пр. обећање извесне суме новаца, да прими кривицу на себе, да би спасао другог од кривичне одговорности или обећавање каквих личних бенеФиција. Ствар иследникова није, да испитује шта је за окривљеног боље, да ли да призна или не кривицу; он има само да испита и утврди све оно што стоји против окривљеног и

што иде њему у одбрану; окрипљени пак има сам да оцени, шта је за њ корисније: признање или порицање кривице. Иследник често пута може бити заведен погрешном оценом, и несумњиво оттетити окривљеног, ако би га обећањем навео на признање. С тога законодавац с пуним правом забрањује употребу обећања. То се већ противи оном општем достојанству државе, у чије име законодавац вели у § 142, да иследник треба окривљеног »са пристојношћу и трпљивошћу дасаслуша®, а обећавање каквих користи од стране државног иследника окривљеном не би се пристојало државном аукторитету. Што се тиче иретње као средства изнуде признања ваља напоменути, да она мора садржавати у себи угрожавање окривљеног каквим душевним или телесним злом, ако кривицу не призна, на име и поглавито прећење окривљеном да ће бити стављен на муке, да ће га тући жилом или џачићима с песком, да ће му метути лисице на руке^ везати га у кврге и т. п. Претња претпоставља дакле извесно зло, извесну непријатност за окривљеног, која му непосредно у будућности предстоји, да је поднесе, ако не призна кривицу. Она не сме бити извршена, јер чим је тај случај онда имамо већ принуду, која је обухваћена у појму израза »другим принудним средствима®. Под »принудним средствима (< ваља разумети сва средства, којима се окривљени присиљава да призна кривицу. Овде долазе сва напред поменута средства, којима иследник »претп« окривљеном да призна кривицу, ако се она примене, поглавито дакле сва телесна и душевна мучења у циљу изнуде признања. На овом месту ваља нарочито расправити питање о употреби хианозе у крив. суд. поступку, као средства прибављања истинитог признања. Питање је дакле о томе: је ли хипноза принудно срелство или не, да ли је она дакле допуштена или не. У нашем законику нема изречног помена о томе. Писци, који су третирали питање о саслушању окривљеног, нису се овога питања дотицали. Пракса једног преког суда из недавне прошлости упознала "нас је с једним случајем, где је учињен покушај, да се помоћу хипнозе сазна материјална истина, не да се изнуди неистинито, лажно признање. За нас је равнодушно питање, какво се признање хтело : лажно или истинито; тежиште је питања у допуштености или недопуштености хипнозе. И ако је ово питање од велике важности њега до данас није теоријски нико код нас расправљао. Једини, који је ово питање научио код нас покренуо јесте Бг мед. психијатра Војислав М. Суботић, који је 1907 на конгресу у Амстердаму истакао питање о томе: да ли је лекарима, по наредби истражне власти, допуштено применити хипнотисање, у циљу добијања истинитог признања од окривљеног; да ли је дакле хипнотисање допуштено као истражно доказно средство ? У дискусији по том предмету, која је оштампана на стр. 872 књиге ); 1 ег соп§г6з ш!;егпа1;шпа1 с1е раусМаМе, <1е пеи-

1 го1о§1е, с!е р8усћо1о§1е е1; с1е Г а88181;апсе с1ез аНепез. Атв1;егс1ат, 2 — 7 8ер1;етћег 1907.; Атз1;егс1ат 1908., учествовала су 4 лица, од којих су V. На^еп и V. Кеи^ег^ћет истакли мишљење, даје недопуштено употребити хипнозу као доказно средство у истрази. Ипак је г. На^еп навео, да је у Холандији, пре више година, примењена хипноза једном као доказно средство. ДеФинетивно решење и одлука није донета по овом питању. Од примене хипнозе у поменутом случају (1899) прошло је неколико година, док је Министар Унутрашњих Дела (г. Стојан М. Протић) ово питање решио у смислу недопуштености употребе хипнозе као истражног средства ради сазнања учиниоца кривичног дела. Прописујући правила о притвореницима и осуђеницнма код полицијских и општинских власти, од 15. маја 1906. г. ПВр. 10639. (Зборник 61 стр. 218. сл.) т. ј. блажи поступак о поступању са овима издан на основу § 20. и 312. казн. зак. и § 136. крив. суд. пост., министар је у чл. 19. издао и следеће наређење, које се непосредно тиче саслушања окривљеног. Он вели: »Према притвореницима не смеју се предузимати никакве мере, па ма у коме облику било, којима би се ишло на то, да се они силом нагнају на признање". За тим у 2-ом ставу истог члана вели: »Физички насртаји, хианотисање, намерна кињења и мучења, која би иследници и слунштељи предузимали према притвореницима, строго ће се казнпти административно дисциплински, а према величини кривице и по кривичиом законику", чиме је несумњиво утврђено напред истакнуто гледиште, да хипнотисање, као принуда у циљу признања може бити кажњиво по казненом законику. Интересна је ствар овде та, што је реч „хипнотмсање" штампана у службеним новинама курзивом. Свакојако с тога, да би се истакла ова новина, о којој закон о кривичном поступку ништа изреком не говори, и што у опште овом наређењу које се тиче чисто ислеђења није било места у овим правилима. Али ни после ових правила нико од позваних у науци није ово питање научно третирао. Ја га овде наравно само овлаш додирујем у општем излагању ове расправе. ( иаставиће се) Д-р Д. М. Суботи-ћ.

ИСТРАГА ЗЛОЧИНА Млс11е1 ВоЛеих (сВРШЕТАк) Секција деФинише смрт и утврђује јој време нрема стању стомака, бешике итд. Да би секција у истини била од користи, потребно је да се врши пажљиво, скруполозно и детаљно. Врло често, међутим, она се врши површно. Нису ли лекари једном приликом тврдили, да је излишно вршити секцију једног убијеног детета само зато што дете, по обичају, стално једе, те због тога стање његовог