Полицијски гласник

СТРАНА 282

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36.

стомака не може пружити никаквих корисних података! — Свака судско-медицинска секција — вели УЈћег1; — треба да се изврши потпуно, т, ј. сви органи треба да буду испитани и описани у протоколу. Ово правило апсолутно је, и примењује се и на оне случајеве, у којима је смрт очигледно наступила услед повреде каквог засебног органа. Јер, може се доцније појавити извесно питање, које се не би могло решити без овог констатовања. Тако се, н. пр. у току истраге или на самом претресу ■—■ дакле погпто је секција већ извршена и леш погребен — могу лекару поставити ова питања: је ли жртва била пијана у моменту смрти; да ли је што јела пред смрт и на које време; да ли је било трагова од тог и тог хроничног запаљења: да ли су се на жени налазили трагови старијег порођаја? ит.л. ит.д. Један убица убио је једну младу девојку. На глави жртве налази се рана од куршума који је ушао с једне и изишао на другу страну. Утврђено је, међутим, несумњиво, да су се чула два пуцња, док се никаква друга рана не види. Да ли је жртва остала мртва само услед једног пуцња? Секција је све објаснила. Она је очигледно доказала, да је први куршум ударио с десне и изишао на леву страву, и да је други прошао кроз већ створени отвор и задржао се у мозгу, где је и нађен. Треба само замислити колику важност може имати слична констатација у случајевима, у којима су двојица нападача били снабдевени оружјем разног калибра. Леш је затворена књига, неми сведок. Циљ је секције да отвори књигу, и да изазове сведока да говори. Зашто претпостављати да се истина налази у почетку, а не у средини или на крају књиге? Преминуо је један човек и не зна се тачно узрок његове смрти. Зашто ограничити истрагу ? Непотпуна секција у овом случају била би више но смегана. Једног дана лекари су довршавали једну секцију, и то без резултата. У последњем моменту, међутим, приликом испитивања органа врата, откривено је једно парче цигаре, које је произвело асфиксију. Смрт, која је дуго времена изгледала тајанствена, и изазивала многе дискусије, објашњена је одједном на начин који није допуштао никакву сумњу. Ну, и поред свију тако очигледних користи од секције, ипак не треба са њом претеривати, па је вршити и тамо где је посве излишна, као н. пр. приликом ужасних катастроФа и т. д. * * * Сматрамо за потребно да овде Формулишемо један принцип. У кривичним истрагама треба контролисати и саму очигледност, јер ова очигледност може понекад бити лукавство, згодан маневар. Један пример: Жртва је на земљи, убијена ударцима ножа. Нападач јога држи у својој руци нож. Проверите добро целу ствар, па ћете се у извесним случајевима уверити, да су смртоносне ране биле задане сасвим другим оружјем, а не оним које има окривљени. Неко треће лице могло се умешати у борбу, или се сам

нападач намерно послужио другим оружјем. Другипример: Жртва јепропала услед револверског метка; оружје се налази у њеној непосредној близини. Будите пажљиви и уверите се добро: да ли је баш то оно оружје, које је смрт проузроковало ? Је ли куршум иетог калибра? Ове, и овима сличне макиавелистичне комбинације понекад су нарочито удешене да би само истрагу завеле и омеле. Веома је важно, по нашем мишљењу, да истрага утврди кретање кривца цре и после извршеног злочина ; да утврди часове и дистаницију и да начини детаљан план околине кроз коју је он прошао. Ова питања имају на претре.у велику вредност. Поред овога, неопходно је потребно, да истрага буде исто тако прецизна и марљива, као и одбрана. Још нешто. Нека рукопис буде читак и разумљив. Ова примедба важи засве писце, истражне чиновнике, полицајце, вештаке, лекаре итд. Постоји веровање, да поједини од ове господе и не пишу зато да би могли бити читани. Услед нечитких и неразумљивих рукописа губе много у времену сви они чиновници, који ове рукописе по дужности морају читати, сем тога понекад остане нејасан какав главнији Факт. СаШег , генерални прокуратор при апелационом суду у Гану, истакао је недавно жалосне последице кабалистичких рукописа овим изразима: — Не заборавимо никад —• вели овај односни истражни чиновник — да судије, за суђење на основу нисмених докумената, имају само своје очи и своју интелигенцију. Верује се, да су они много способнији но што су у ствари, или се бар претпоставља. Уображава се, да нема помрчине кроз коју не могу продрти, да нема проблема који они не могу регаити, и да нема рукописа који не могу лако читати. Ово је грдна заблуда, која највигае гатети онима који су у њој«. * * * Прикупити гато више материјалних података; не оставити ништа у сумњи ни за ни против окривљеног; контролисати методички и магематички све прикупљене податке ; користити се најсавргаенијим научним средствима ; радити брзо, згодно и смишљено, —- то су основна правила за истраживање злочина.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ТАЈНА ПЛАВЕ СОБЕ

(ИАСТАВАК) II Трагична случајност Новост о самоубиству лепе грофице, К0 ЈУ С У донеле све јутарње новине, произвела је у Паризу, ужасну узнемиреност, нарочито у оним друштвеним круговима,

у којима се кретала гроФица Долорес де Сексто. Поред мртвог тела гроФичиног, које беше изложено у најлуксузнијем хотелу у Елисејским Пољима и које бегпе положено накревет претрпан најскупоценијим и најређим цвећем, могао је човек видети најотменије личности и уметнике париске, јер је цео свет жалио лепу Долорес, чија појава бегае тако нежна и мила, и која је тако брзо угасила свој живот, на начин овако неочекиван и трагичан. Тело беше изложено целога дана и сутра дан, пошто је сахрана била одређена у једанаест сати, почели су се скунљати још од десет сати сви они, који су имали да изјаве саучешће мужу ове несретне жене и да је испрате до вечите куће. ГроФ де Сексто у Фраку, са црним рукавицама и краватном, примаше свет врло предусретљиво и, по његовом обичају, достојанствено. На његовом лицу, које изгледаше препуно бола, бегае немогуће приметити прави осећај његове дугае. Пепрекидно примање овакве елегантне публике трајало је читав сат. Затим се појави шеф — организатор нратње и све би припремљено да се тело изнесе. Људи већ беху готови да подигну тело претрпано цвећем, да би га однели у мртвачка кола, која чекаху на улици и гроф се бегае већ кренуо да заузме место иза мртвачког сандука његове несретне жене, кад се догоди једна случајност, која бегае запрепастила и скаменила све присутне. Један омален човек, ужасно блед, у елегантном оделу и црнини, приђе телу, које бегае већ подигнуто и рече заповедајућим гласом: — Противим се сахрани. Услед овога сви се присутни беху ужасно узнемирили. И погато је гроФ познао овога господина, он му ипак приђе и рече: — Загато се противите, господине, да се сахрани тело моје жене ? Мали човек погледа презривим погледом грофичиног мужа и рече: — Ви сте ме познали, јел те ? — Да, ви сте маркиз де Ксименес. — Вага шурак, одговори му маркиз са подругљивим осмехом. Заиста мој шурак и не појмим, какав сте циљ имали, кад сте овамо дошли и направили овакав скандал ? Цео свет се нриближио да чује шта се говори. Радозналост је била тако велика, да су у собу нагрнули са свију страна и људи и жене, не водећи више рачуна о мртвом грофичином телу. По собама, ходницима и авлији хотела подигла се ужасна ларма и узрујаност, која се најпосле 11 проширила и на свет, који је стајао пред хотелом и очекивао тужан спровод. Међутим, гроф се још увек препирао са својим шураком и изгледало је, као да хоће да се поједу. Одједном гроФ се окрете и поново рече послузи заповедајућим гласом, да се тело изнесе. На ово се маркиз окрете и рече човеку који беше стајао иза њега: