Полицијски гласник

ВРОЈ 36.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНАЛ283

— Извршите своју дужност, господине комесару. И сваки је могао видети да је човек, коме се маркиз обратио, имао око појаса тробојну ешарпу. ГроФ постаде још блеђи. И, пригаав I комесару, рече: — Зашто то ? Шта ви тражите овде? — Ја сам вам веН казао, рече маркиз оштрим и грубим гласом, да сам дошао, да спречим сахрану чоје јадне сестре. — А зашто ? — Зато, што се она није сама убила, већ је убијена. — Па ко је убио ? — Ви! Ово одлучно и грубо тврђење поразило је грофа тако, да је услед овога посрнуо и покрио очи рукама. Али се одмах поврати и узвикну: — То је страшно! Кајаћете се, господине, што сте проузроковали овај скандал п што сте ме теретили тако ужасно. — Примам целу одговорност. одговори маркиз и пошто се окренуо комесару полиције, рече: — Извршите своју дужност, господине. II затим маркиз продужи : — Бојао сам се да не стигнем касно. Кад сам сазнао за смрт моје сестре био сам у Русији. Одмах сам се кренуо првим возом. — И срећом, ево ме. Осветићу моју јадну сестру ! Цео је свет нагрнуо да приоуствује овој препирци и сви су изгледали услед овог догађаја ужаспо запрепашћени. И ма да се гроф трудио да својим лицем изрази бол своје душе и ма да се напрезао свим силама да узме индиФерентно држање, ипак се у његовим очима могла видети ужасна душевна борба и гроФ најпосле слегну раменима и речс : — Ничему се више не противим. Радите, господине, штахоћете. И у моме је интересу да се цела ствар потпуно расветли. На тај ћу се начин опрати ваше гнусне клевете и разуверити присутне, који пре вашег доласка на тако гато никада не би ни помислили. — Па то је појмљиво, одговори маркиз, пошто присутни нису имали исте разлоге као ја. — Али овде није место за расправљање, рече маркиз. Препирка је и сувише дуго трајала — Повлачимсе, рече гроФ, а ви радите гата хоћете. А ти јаднице опрости увреду, коју су ти мртвој нанели. — Молите је пре за опрогатај, што сте је убили, рече маркиз. — Господине! Они јурнуше један на другог д.ч се потуку пред мртвим телом. Комесар полиције и присутни морали су се најпосле умешати да их разваде. Узбуђење је било тако велико, да је комесар полиције са својим жандармима имао огромних тешкоћа да задржи узрујану масу светине, која је хтела пошто пото да уђе у хотел. ГроФ се повукао у своју собу и кад се у соби закључао, маска, која му је дотле покривала лице, нагло је пала.

Један ужасан и неописан страх показивао се тада на његовом лицу. ГроФ се сроза на једну Фотељу и прошапта: — Изгубљен сам! Али одмах потом устаде, иодиже главу и рече : — Не, не, ништа се не зна. Ништа се не може сазнати. Ништа се не може доказати. — Треба бити хладнокрван и одважан! Он је изгледао готов да баци рукавицу својим иепријатељима и спремљен за нову борбу. Гроф је био човек пун енергије и цинизма и способан да изврши најгора дела, као и најбоља. Пошто је маркиз де Ксименео пренео на клинику тело његове јадне сестре, ради секције, ускочио је у један аутомобил и наредио шоФеру да га одвезе одмах код Марк Шордана. ШеФ детектива био је одсутан. Маркиз га је морао сачекати, пошто му је Леонек рекао, да ће се његов гаеФ одмах вратити. Маркиз га је очекивао у његовом кабинету, чији прозори беху са булевара, и био је ужасно узбуђен, грозничав и потпуно утучен. И кад се врата отворигае, он јурну као без душе и узвикну: — Ви сте господин Марк Жордан? — Да, господине, одговори детектив. —■ Ја сам маркиз де Ксименес, брат оне јадне жене, гроФице де Сексто, о којој су већ све новине толико говориле.... —Самоубиство? доврши Марк Шордан. На ово Маркиз климну главом и гледајући детектива у очи рече: — Самоубиство ? Да ли сте ви веровали, господине, у самоубиство? Ви сте веома интелигентаи човек. Позната ми је ваша јединствсна полицијска способност иваше психолошке опаоке. Зар сте ви могли и једнога моментапомислити насамоубиство? (»АСТАВНКЕ СЕ) С Француског Милутин Т. Маркови"ћ

ИЗ ОТРАНОГ ОВЕТА

Најновије злочиначке мајсторије. (Наставак). — Циганке имају обичај да продавачице по трговинама заварају врачањем по цртама иа длану; у то време помагачица Циганка краде по радњи или на брзу руку размењује крупаи новац. при чему такође ма на који начин оштети наивне девојке. * Крадљивци, којима је специјалитет да краду биљарске лопте, најрадије извршују заменулопта; понесусобом лоптенаправњене од обично смесе, њих оставе на биљару, узимају лопте од слонове кости и нестаје их. * У једном случају утаје, чиновник је руковао новцем савијеним у Фишеке; да би утају оставио за дуже времена неприметном, заменио је Фишекз са новцем са нарочито направљеним и у хартију

увијеним ваљцима од олова. Штета је износила на десет хиљада марака.

По налогу, једног чувеног бироа за рекламе, добиле су једном многе личности проспекте банкарске куће Мисков и комп. у Штетшту, у којима су биле позиване на куповину срећака „Лутрије Црвенога Крста«. На основу тога многи лаковерни људи, не сумњајући ни у шта, послали су на означену адресу по 3*60 марке за лоз и за листу згодитака. На четрнаест дана после пошиљке новаца, заинтересовани људи добили су писмо од банкарске куће Мисков и комп. у Коаенхгиенц, којим им се саопштава, да су лозови Црвенога Крста разграбљени, и да им се на место њих гааљу неки дански колонијални лозови, код којих су изгледи за срећу и добит петнаест пута већи но код оних лозова Црвепога Крста. Послата \/ 8 когатала је само 1*65 марку. »Онај мали преостатак употребиће се добро кроз неко време« писало је јога у писму, а сем тога загарантована је и »најстрожа диокреција«. * Један осамнаестогодишњи трговачки помоћникГ. хвалио се пред својим новим познаницима, како стоји у врло добрим односима са вегатацима и уметницима берлинске опере; на тај им је начин објаснио, како долази до најбољих места у опери за јевтине паре, и да ће их врло радо уступити и својим новим пријатељима, такође трговачким помоћницима. Кад су му ови положили по 4 до 6 марака, Г. им је предао неке карте на којима је био означен извосан дан; те су карте имали ови у означени дан да размене на каси опериној са правим улазницама. За дане кад је који од њих нмао да иде у оперу, оставио је Г. прилично дуг рок, те је на тај начин успео да распрода гаго више таквих карата. На неки дан пред први рок кад је неко од другова имао да иде у оперу Г-а је нестало из Берлина, а овима је објашњен швиндлерај тек кад су долазили на касу оперину да размене улазнице. 6. Преваре и фадсификовање исправа. Једног дана дође код сопственика куће П. један млад деран и предаде му једно писмо, за које рече, да је од пиљара А., који станује у истој кући. У писму је А. саопштавао своме газди, како се налази на централној пијаци и да на једној распродаји може по врло јевтину цену да дође до веће количине јабука и поморанџи. Како му недостаје новаца, то он моли да му газда пошаље по доносиоцу десет марака. И газда заиста, не слутећи нигата, да новац дечаку. Кад је А. дошао кући показа се, да је писмо било лажно. Варалици је пошло за руком, да у четири случаја на такав начин извара новаца од наивних људи, док је у десет осталих случајева остао само покушај. — Осуда је гласила годину и месец дана затвора. * Осамнаестогодишњи дрогиста X. ступао је у службу као спољни момак или