Полицијски гласник

СТРАНА 290

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 37.

— Ви ми иак ту услугу нећете одбити, кад вао упознам са прошлошћу и натњама моје несретне сестре. — Хоћу, господине, да је осветим и да зликовац буде кажњен. Кад већ нисам могао да стигнем на време да јој живот спасем, онда нећу да дозволим да зликовац не буде кажњен, за овако ужасно и страховито дело. После оваког разговора, маркиз се мало умирио. Више није корачао нервозно по соби и често би пута прешао руком преко чела, као да хоће да отклони мисли, које су га мучиле. За све ово време посматраше га Марк Шордан љубопитљиво. Маркиз је био омален човек, веома одважан, нервозан и самовољан, проседих. танких бркова, мале лепе фризуре, веома отмен, као стари шпањолски џентлмени, чији се портрети могу видети по музејима. После кратког ћутања, маркиз продужи: — Да би ми веровали господине, да ме не би држали за неозбиљног и помишљали да уображавам којешта, казаћу вам, шта ми је дало повода да посумњам у убиотво, а не у самоубиство и испричаћу вам целу прошлост моје јадне сестре. — Био сам младић, кад се она родила и ја сам је обожавао и неизмерно волео; увек сам се са њом шалио и смејао у старом хотелу наших предака, чији тапетирани зидови беху покривени мрачним портретима. — Она је била тако нежна, мила и весела! Њено пријатно смејање увек је оживљавало нашу кућу и њене позлаћене косе осветљавале су собе као сунчани зраци. — Неописано сам је волео од њеног детињства и кад год сам се кући враћао, после свршене дипломатске мисије, пошто сам био аташиран при шпањолској амбасади, био сам веома задовољан и сретан да поново видим моју сироту сестру. — Моја је мајка одмах умрла, чим ју је донела на овет и тако је она живела поред мога оца, који је исто тако неизмерно љубио и који без ње није могао живети. —• Никада нисам помислио да ће се удати и био сам веома изненађен, кад сам сазнао једног дана, при ловратку из Њујорка, да је проси некакав џентлмен, гроФ Перез де Сексто. — Познавао га нисам. — Представили су ми га, али не знам зашто, његово ми је лице било одмах антипатично. — Да ли зато што ће постати муж моје сестре коју сам обожавао, као што вам рекох? — Можда је била код мене некаква тајна љубомора? Не бих вам знао казати. Али ми се баш није допадо и почео сам га очима Фиксирати. — Изгледао ми је егоистичан, амбициозан и способан да изврши најпрљавија дела, само да постигне циљ. ■— И карактер његовог рукописа који су ми показали, потврдио је у свему предњу дијагнозу.

— Одмах сам га одмерио и констатовао да није никакав човехс и да воли више новац но ма шта на овоме свету и заиста ускоро сам со уверио, да га је мојој сесгри привлачило само огромно богатство, јер је она била много богатија од мене, пошто је наследила своју тетку — милијонарку, — Одмах рекох оцу да се бојим за сестру, али се он насмеја и рече: — Фамилија Сексто је ваљана кућа. Познајем их већ одавно, а нарочито знам Переза још из детињства. —■ Он је, заиста, прави џентлмен. —• У осталом, рећи ће ми најпосле отац, твоја га сестра обожава! — И заиста, моја јадна Долорес изгледала је да живи само за свога вереника. — У истини, зликовац је био леп човек, веома отменог држања и ирирода му је дала све што је потребно, да би могао задобити младу и неискусну девојку, као што је била моја сестра. — Распитао сам се био и сазнао, да је Перез де Сексто милосник једне врло велике госиође из Мадрида, о којој се врло мпого причало, — Она је била танког и високог стаса, црних очију, бледог изгледа и уливала је некакав страх. ■— Она није била лепа, али је привлачила и заносила људе својом појавом. — Све сам био казао моме оцу, али узалудно, јер је Перез био увелико успео и свршио своју ствар, а ја сам затим отпутовао скрушен, сломљен и срца препуног бола. — Дошао сам био тек доциије да присуствујем венчању и за време општег весеља, које је било припремљено, утврдио сам онај исти осећај, који је на мене учинио гроФ де Сексто још првога дана, кад сам га упознао. — Био сам убеђен да се не варам и нисам могао да га гледам. док је моја сеотра изгледала тако блажена и сретна. — Она га је просто гутала очима, а и гроФ је тада изгледао као да је озбиљпо воли. —• Они су затим отпутовалп у Италију и изгледали су сретни и пресретни, а ја сам се кренуо на пут за Њујорк. Тамо сам пробавио пуне две године и одмах првих мссеца добио сам писма од Долорес у којима ми каже да је сретна и пресретна са њеним мужем и хвали његово оихођење и л.убав наспрам ње. — Али временом, ова кореспонденција бивала је све ређа и ређа и једног дана добвјем од моје сестре једно тужно писмо, где ми се жали да јој је муж неверан. — Она је била услед тога скрушена и као убијена. — Одмах сам допутовао у Мадрид и ту све сазнао. — ГроФ де Сексто вратио се на своју прву љубав и опет је постао милосник гроФице Жиане од Тора којом се већ цео Мадрид увелико занимао. •— Једног момента хтео сам да га изазовем и да му тражим изјашњење, зангго је унесрећио моју јадну сеотру, кад се био заклео да ће је усрећити и да ће јој бити вечито веран.

— Али Долорес на то не хтеде пристат I. — Да се не би, пак, замерио мојој сестри, изабрао сам други начин, а то је, да одвојим грофа де Сексто од његове милоснице. — ГроФ је био аташиран при амбасади, као и ја, и мојим утицајем успео сам, да гроФ буде премештен за Париз, али никад нисам могао ни сањати да ће га гроФица на томе нуту пратити. — И ево шта се догодило. — Несретница је са својим милосником допутовала овде. — Са службом сам у Петрограду и има већ неколико дана како сам тамо примио писмо од моје сироте сестре и исто ћу вам показати, па онда судите сами, господине, да ли грегним кад тврдим, да се моја сестра није сама убила, већ да је убијена. За овим маркиз извуче једно дугачко иисмо из свога портфсља, пружи га Марк Шордану и рече: — Читајте га, господипе; прочитајте га пажљиво ! Детектив узе писмо и поче га на брзу руку читати. (наставике се) С Фрапцуског Милутин Т. МарковиЋ

ИЗ 0ТРАН0Г ОВЕТА Најновије здочиначке мајсторије. (Наставак). — Има један добар број Фабрика, које справљају са свнм јевтине, али по спољашњости њиховој на изллед најскупоценије сатове, ланчеве, прстење, игле за кравате, медаљоне ит.д. Од љих купују те ствари за багателу они људи, који хоће олако да дођу до сигурне зараде и махом их носе у познате им приватне заложне заводе, који немају својих стручних проценилаца. На тај начин успевају, да заложе за 12 —15 марака сат коме ј<з највећа продајна цена 6—7 марака. Разуме се, да сатови имају рђаве машинерије и са свим слабе оквире и поклопце. Још је већа штета код драгог камења у боји, које се даје тако ФалсиФиковати, да се често могу преварити у њима и најбољи стручњаци. Кад већ »залагачи« заложе свој »накит« за толику и толику суму, и при том зараде двоструко уложени новац, они се тада потруде да нађу погодну жртву, која им откупи и заложницу за неколико марака, рачунајући да је зајмодавац дао на залогу само половину њене стварне вредности. * Много се, разуме се, има пребацити и штампи, што лаковернн свет често пада у клопку. Нарочито је за то мамљива огласна рубрика »Огромна сиоредна зарада«, јер је у њој махом сам швиндлерај. Тако на пример једна Фирма препоручујесвоје »машине за прављење новца«. Овако нам о томе пише један повереник: