Полицијски гласник

БРОЈ 37.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 291

»Та се машина састоји из једног апарата, који треба да је у стању не да прави баш директно новац, али ФотограФске снимке и читаво туце већих или мањих Фотографија или поштанских карата са ФотограФијама. То се врши у току од неколико минута, а при том, што је најглавније, није потребно апсолутно никаквог техничког знања. Куповна је цена 18 до 100 марака, какву ко хоће величину и прибор. На моју жељу послато ми је неколико »ФотограФија за пробу 1 ', једна мала слика на сјајном и једна већа на мат-папиру од целоида, дакле на хартији која се употребљује по атељеима. Разуме се, да су ти отисци били са свим добро ретуширани, а продукти оне машине за новац, долазили су у руке публике необично груби и ни најмање ретуширани«. * 0 једном швиндлерају, који је инсцениран у разним немачким великим варошима, и то са не малим успехом, овако пише „ВегИпег Мог§епроз<; 1( : Почетком априла 1906. године у повише разних новина изашао је оглас, како се тражи генерални заступник за један артикал од 20 пФенига, који се врло лако продаје. Један господин из X., који је становао у Берлину, читао је тај оглас у својим сеоским новинама, потруди се и од извесног господина Антоана Валца, из Лила, добије генерално заступништво за Немачку, изузимајуКи Рајнланд и ВестФалију. За те две провинције објашњено му је, да заступништво има извесан Јулијус Амон у Ахену. Из упутства које је добио, „генерални заступник« увидео је, да има да продаје „магнезија-пастиле," које производе најлепшу и знатно увећану светлост, кад се додаду петролеуму, с тим, да се спомоћу њих уштеди за педесет процента петролеума. Кроз сто двадесет новина тражени су препродавци, који могу да зараде по тридесет марака дневно. Поруџбине су почеле стизати од препродаваце, а генерални заступник је требао да на повуку добије новац од Валца из Лила. На тај је начин добио он већ за 2500 марака поруџбине; препродавци су му долазили у стан и доносили трговачке карте које им је уручио сам Валц. Због величине суме X. се обрати господину Амону у Ахен, за пријатељско обавештење о рентабилности посла и убрзо добије најповољнији одговор. После тога није имао разлога ни у шта да посумња и лепо отиде и исплати повуку од 2500 марака. Кад је по том испоручио робу осморици препродаваца, који су му то и поручили, сазнао је на пошти, да су сви они отпутовали за северну Француску. Њих је за свагда нестало, а генерални заступник доби натраг безвредносне магнезија-пастиле; наравно да је са новцем са свим раситио. Валц је не само у Берлину, већ и у Хамбургу, Бремену, Лајпцигу и другим великим варошима поставио себи генералне заступнике за продају »магнезијапастила® и свакоме је од њих дао право искључиве продаје за целу Немачку, изу-

зузимајући Рајнланд и Вестфалију. Ту је имао генерално заступништво господин Јулијус Амон у Ахену, чији су „огромни успеси« били мамак за лаковерне, и који је као саучесник главнога швиндлера давао сјајна обавештења. Амон је обично за кратко време најмио једну меблирану собу у Ахену. Даље је утврђено, да је Валц сам путовао по Немачкој заједно са својим Француским „пропродавцима" и чинио поруџбине код генералног заступништва, само што се он лично никада није појављивао код њих. Једнога дана саопштио је он својим заступницима, да ће да се пресели на стално становање у Немачку и затражи да му пошаљу новац »розНаЈЈегпсИ у Келн. То је било средство, да лаковерне људе још боље утврди у њиховој заблуди. Тој злочиначкој банди пошло је тако за руком да изнесе за Француску равних тридесет хиљада марака.

ХАЈДУЧИЈА У ОКРУГУ Т0ПЛИЧК0М Пре 10—12 година, у округу топличком било је неколико оглашених хајдука, који су задавали страх читавом округу својим дрским и свирепим делима, те се о безбедности у томе крају веома незгодно мислило. Један од таквих типова из тога времена, захваљујући ревности и предузимјбивости полиц. власти у окр. топличком, допао је притвора и предат је прокупач-

ком првостепеном суду на праведну осуду. То је чувени Радоје — Раца — ЈовановиИ — Милић, из Мађара , који је решењем начелника среза добричког од 3. јула 1894. год. № 11457, оглашен за хајдука, пошго је извршио безброј злочиних дела, па се одметнуо од власти. Он је регпењем начелства окр. топличког од 3. јула 1894. № 2217, уцењон био са 500 динара.

Овај окорели зликовац у друштву са такође оглашеним хајдуцима: Недељком Марковићем — Нитулићем, Недељком Куштримовићем и Милојем Милићем, задавао је страх и трепет целом округу топличком и једном делу круитевачког округа. Недељка Питулића у Београду је ухватио Лука Новаковић, бив. жандарм, 3. јуна 1904. год. и предао Управи града Београда, која га је спровела прокупачком првостепеном суду, који га је пресудом својом од 28. новембра 1905. год. № 14299. осудио са двадесет година робије у тешком окову, за више злочиних дела. Он је и сада на робији. Недељко Куштримовић, његов друг, погинуо је од потере 7. августа 1895. год. коју је тада предводио Арса Ристић, председник општине конџељске, а тада белољинске. Трећи друг Милоје Милпћ, из Мађара, и сада је у бегству или у Турској или негде у Србији. А четврти друг Раца тек сада је допао шака властпма. и ако је до јуче био власт у свом засеоку Миљковцу. Био је »кмет« тога засеока, и општинска власт за то је знала, али није ништа јављала ! Тек кад је срески пандур — коњаник Антоније Церовић чуо од своје тазбине, К0 ЈУ У том крају има, да се тамо у Миљковцу налази неки досељеник из Турско и да га сматрају као хајдука, али не смеју да га власти прокажу, он је отишао неприметно, уверно се својим очима, да је то одбегли хајдук Раца, и одмах за тим дотрчао те јавио капетану г. Петру Драгомировићу. Овај је одмах послао вредне и поуздане жандарме: Сретена Савићевића иБорисава Петровића, поднареднике, који су на врло вешт начин добавили Рацу кмета око 10 часова 28. маја т. г. у селу Д. Топоници и за тим га дотерали око 1 часа ноћу у Прокупље, без икакве ларме и хуке и буке. Ухватили су »кмета« као једног обичног и мирног грађанина и сасвим мирпо амо дотерали, те се сада одмара као »кмет« у хладовитим хаисанама прокупачког првостепеног суда са тешким оковима на ногама. Наравно да ни једно дело не лризпаје, али акта и Факта тврде следећо за њега: 1. Да је 1894 г. 8. маја напао на Наума Костадиповића, из Рибара, са својим друговнма Недељком Питулићем, Недељком Куштримовићем и Милојем Милићем, те му на разбојнички начин отели 110 динара и на мртво га име испребијали. 2. Да је истог дана н године, са истим друговима и на истом месту, на разбојнички начин опљачкао 150 динара Јевти Дим. Илића, из Рибара. 3. Да је на истом месту и у исто време, са својим друговима, отео сат и мартинку пушку Станимиру Обрадовићу, касапину из Крушевца. 4. Да је Станку Радуловићу, из Петровца, отео на разбојнички начин 9 дин. и нанео му тешке повреде тела. 5. Да је извршио разбојништво над Аксентијем Радовановићем из Мудраковца. 6. Да је извршио покушај убиства над Милованом Драшковићем, ср. пачдуром.