Полицијски гласник

СРОЈ 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 329

одговорио најпре тим захтевима. По исходу тога иоцитиван.а у ирвом ће реду битп донесена и целокупна оцена. Први од ова два захтева потпуно је испунио аустријски предлог, у колико су у питању мплолетници. То се није могло друкчије ни очекивати, кад је још 1907 године пред аустријски парламенат изнесен предлог о нарочптом закону за казнено право малолетника, те је тако свом одлучношћу прокрчен пут напретку заштите малолетника. § 5. повишава границу почетка казнене одговорности од десете на напуњену четрнаесту годину старости. За старост од четрнаесте до напуњене осамнаесте године прописано је оцењивање казнене урачунљивости у сваком поједином случају. У противном случају имају се применити § § 47. до 56. место казне, према приликама: опомена на прнмерно владање или условна осуда, ублажена казна према врсти и величипи дела, старалачко васпитање место или поред казне, рехабилитација у случајима примерног владања. 0 појединостима може бити разног мишљења, али у целини те одредбе имају све услове за општу и усрдну сагласност са њима. Да ли, пак, оне припадају казненом законику или нарочитом законику за малолетнике, од мањег је значаја, и не треба овде о томе даље да се говори. Са свим друкчије стоји са поступком који нови предлог предвиђа за одрасле. И преко оправданих очекивања предлог је у том погледу много заостао. Као најважније најпре Кемо поменути: условну осуду и рехабилитацију. Ту у иредлогу није иредвиђен и одрасли. То уздржавањо мора се најживље сажаљевати. Може се разумети, да се о тим двема институцијама у опште неће ништа да зна, јер се оне са окорелим принципом одмазде, који поједини доктринари још увек заступају никако не могу да доведу у сагласност. Али потпуно нам је необјашњиво, како се те институције код малолетника признају, а код одраслих, напротив, иекључују. Разлози, који су тамо говорили у прилог допуштања условне осуде и рехабилитације, овде су још у већој мери погодни. Малолетна неразборитост налази код друштва много лакшег извињења него ли погрешка одраслога. Па ипак и овоме мора бити отворена могућност, да дугогодишњим примерним владањем заслужи гашење казнене пресуде А ако се вредност условне осуде сагледа баш у психичком утицају, који она чини на осуђенога, онда стоји још и данас искуством утврђено, да се овај код одраслих несравњиво јаче и приступачније испољава, него ли код малолетиика, тако блиских детињству. • Не верујемо, да ће мотивима предлога поћи за руком, да оиравдају држање, које су при том заузели његови писци. И ауструјскп законодавац неће се моћи на свагда одстранити да не уважи, то што је у готово свима културним државама, па сада и у неЈдачкој царевини, довело до примања и даљег разрађивања тих двају захтева, најпопуларнијих међу • свима криминално-политичким захтевима.

Али не осврћући се на ту жалосну празнину, предлог оскудева у своме општем делу, у колико се тиче обазирања на особито лаке казнене слцчајеве. Рад признајемо, да су се писци свим силама трудили, да многочланом поступношћу казненога оквира у посебном делу буду праведни према тим случајевима. Али и најбрижљивија казуистика не може да спречи, да у појединим случајевима и најмања мера казпе не изгледа као тешка, или да кажњавање у опште није у супротпости са правном свести народа. За то законодавац мора одредбама општега дела да се постара да судском умерењу не ограничава слободно кретање. Да предлог то не чиии пада у толико више у очи, што је садашње аустријско право, како § 54. казненог закоиика, тако и у § 338. казненога судског поотупка, предвидело изванредно судијско право ублажаван.а казно. § 57. предлога не даје за то никакву накнаду, јер су једном искључиво побројани услови. за које је везана примена казнепе ублаженостп, тако да се пе могу узимати у обзнр други случајеви сем ту побројаних; а за тим је и сама ублаженост спутана у врло уске границе, те је потпуно искључена код смртне казне и доживотно робије. ако учпннлац још пије прешао двадесету годнну живота. И овде ће се моратп учинити измена, ако закон хоће да одговори нојавама и потребама живота. Али опазилп смо у општем делу и једну одредбу, која допушта судији, да иотпуно изоставп казну код одраслих у случајевима који заслужују особитих обзира. Та судијска власт јесте потребни корелат праву државног тужиоштва, да код ситница изостави истрагу. Начело : »Мтјта поп сига^ргае^ог" мора важити за судију, и то у првом реду. За тим је у посебном делу у чптавом низу случајева предвиђена слобода казне учиниоца. Али у колико те одредбе нису саме по себи разумљиве, као у § § 295. или 40(1., а ири том су без вредности, оне почивају на јединствепој казуистици, која потпуно не одговара гливној мисли, и доводи до закључака баш супротнога смисла. За доказ тога може се навести ннз примера. Овде ћемо се задовољита само са неколико примера, извађених на брзу РУ К УПо § 345. остаје некажњено присвајање туђе ствари без користољубнве намере, »ако ствар скоро никакву вредност нема«; али ако скупљач присвоји себи јаје које птице која је предмет лова, мора бпти кажњен усваком случају. Ко из једног аутомата извуче какву ствар скоро никакве вредпости, по § 347. није подлежап казни; али ко до^е до ствари из аутомата, а није у њ спустио лотрсбни новац, без икаква сиаса допада казне која је предвиђена у 363. параграфу. 'Гакве противречености увек ће се дешавати, кад се законодавац огреши о свој задатак и кад на место индивидуалисања судијинога суђења хоће да по-

стави шаблонизирање законских правила. Ири даљем току рада на предлогу, ова ће тачка обратити на се нарочцту пажњу. (ИАСТАВИТ.К СЕ) Д. В. БакиЋ

ЛОНДОНСКА ПОЈШЦИЈА Прожет великом националном гордогнКу. која свакога Британца одликује, држи он и своју полпцију за најбољу на свету. И нашој јавности позната је лондонска полиција са своје изврсности, особито после појаво Конан Дојловог Шерлока Холмса и у нашем позоришгу и у нашој књижевности. Ну после посматрања лондонске полиције на лицу места можемо слободно рећн, да се та популарност њена може односити само на њену тајну дедектнвску — и егзекутивну —уличну — полицију. Иначе узевши је као целину она не само што се не одваја, већ често у по нечему и изостаје иза веома лепо и целисходно уређених немачких великоварошких полиција, особито берлинске, хамбуршке и дрезданске. Али како је лондонска полиција изврсна управо у оним гранама које су најважније и које и служе главном задатку сваке полиције : одржању реда и личне и имовне сигурности, то она ипак остаје једна од најбољих полиција на свету. Јер кад се има на уму тамошњи од нашег континенталног сасвим друкши и приватни и јавни друштвени живот, друкше прилике, установе и закони, онда ће бити разумљиво, што понеке споредније гране полицијске управе нису на одговарајућој висини. Британац, н. пр. цени личну слободу више свега, те пред њеном неприкосновеношћу све пада. То странац опажа чим ступи ногом на енглеско земљиште. Нико не пита за путну исправу, не тражи пријаву, не пита за име, свак се може звати како хоће п носити титулу какву зажели и нико га неће дирати све док се не огреши о који законски пропис. Због те слободе ће многи злочинац остатп непронађен, кривичпи бегунци са континента упашће у Лондон као у какво море, биће и других слабих страна, али се све то подноси ради ње. По многобројним и великим лондонским парковима видећете како публика, тај суверен са много хиљада глава, иде како хоће и куда хоће: ко по лепо негованим стазама, а коме је воља и преко зелене траве у свима правцима, где на трави може седети, лежати, спавати, читати, певати ит.д. не хајући ни најмање шта се око њега дешава. Овде но видите оне силне полицијске табле и обзнане, на које особито у Немачкој на свакомкораку наилазите, где би вас жандарм одмах ухватио за јаку чим би крочили ногом ван стазе у траву. Али је за то, опет, у Немачкој право задовољство погледати на дивно неговане паркове са сомотским изгледом траве и ћилимастим обликом цветних алеја. У Енглеској не постоји унашем смислу једнообразна и од централне управе зависна државна полиција. Изузев Лондона