Полицијски гласник

СТРАНА 330

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42.

полиција је свуда у рукама месне самоуправе. Надлежно министарство унутрашњих дела ограничава се на то, што преко три инспектора прегледа полицијска уређења. На основу извештаја ових инспектора да се полиција у некој вароши или грофовини налази у исправном стању влада додаје из државних средстава, које парламенат сваке године за ту циљ одобрава, дотичној полицијској управи на расположење један додатак, који износи иоловину целокупног издатка на плате и одело полицијских службеника. Под претњом да ће се државна субвенција обуставити са.чоуправна тела одмах отклањају нађене недостатке. Организација. Лондон броји око седам и по милиона становника на простору који у пречнику износи 15 енгл(.ских миља. Варош се дели на унутарњу варош — СИу Ргорег — и остали Лондон ван Сити-а — МеЈгороШап Вогаи&ћв. Полиција у Лондону није једноставна, већ се дели на двоје: на полицију Сити-а и метрополитанску полицију. Полиција Сити-а (СМу роНсе) је у општинским рукама и чинн једну грану прастаре управе Сити-а, центра вароши, у коме преко дана на тако малом простору има преко два милиона лица, а ноћу остаје једва на 25000, јер тај део вароши служи искључиво трговини и сваки се кутић у њему искоришћава за пословне потребе, те тако тамо станују само лица која морају, као чувари кућа ит.д. Ова полиција стоји још увек према неким старим повељама које је Сити добио, под управом лорда мера (1 јогс 1 Мауог) — председника лондонске општине, чији је положај тако важан, да га често називају краљем Лондона. Он своју дужност врши са великим церемонијама и помпом. Како је недељом у Лондону све затворено, па и сами јавни локали, каонпр. каФане, које су отворене само по подне и у вече у извесне сате, то свет који не оде у поље иде само по црквама и музејима. Од осам часова пре подне кроз густу лондонску маглу разлежу се на све стране хармонични звуци црквених звона. Па тако и лорд мер сваке недеље посети по једну цркву и она црква коју ће дотичне недеље он посетити објављује то плакатама по вароши. 1 ) Лмали смо прилике да видимо такве посете, које чине веома јак утисак на странца. У позлаћеним дивним колима са четворном запрегом, у пратњи неколико општинских великодостојника са богатим костимима, лакеја и општинске гарде, кроз густе гомиле света одлази у одређену цркву, топло поздрављан са свију страна и тамо заузима нарочито почасно место. Ова лорд мерова полиција, која дакле, чува овај трговачки део вароши и првобитни Лондон — састоји се из: 2 суперинтенданта 4 главна инспектора 15 дистриктних инспектора 20 квартовних инспектора 9 дедективских инспектора

*) Лондоноке цркве које су многобројне и ирипадају разним орденима — верским еектама — често се служе рекламама. —

75 наредника 12 дедективеких наредника 925 констаблера (жандарма) 110 дедектива и 2 полицијска суда. Метроиолитанска аолиција (те(:гороШап роћзе) је државна установа, заснована законам од 29-ог септембра 1829. год. Она се стара о осталим деловима Лондона ван Сити-а, обухватајући и један пошири појас око Лопдона. Иа челу ове полиције стоји шеФ који има титулу комисионора (Ше сотгтзвшпег оГ роНсе оГ Ше теСгороНз). Њему су придодата три иомоКника (а881в1 ;еп1: сотпнзајопегз), као шеФови појединих одељења: адмипистративног, кривичног и егзекутивног (униФормисаног). Најстарији од ове тројице је и стални заступник управника полиције. Поред ових помоћкика њему су потчињена и четирп обласна шефа (с1пеГ соп81а]з1ев), који су му непосредно одгозорни. Послови су тако подељепи, да комнсионер под нелосредним наднором државног секретара регулише ошпту службу, утврћује поделу иосла и издаје наредбе, потребне да би полнција могла остати на висини свога задагка. Он је, даље, последња инстанцијаза дисциплинске ствари; он може у свако доба, не дајући разлоге, отпустити из служое сва лица која он поставља, када се ова покажу ма у ком погледу неподобна. То исто важи и за сва три његова помоћника. Они сс старају о унутарњој и спољној дисциллини полицијскога особља, њиховом распореду и опреми; они могу досуђивати дисципличске казне, па чак и отпуштање из службе изрицати, само се противу њихове осуде дотични могу жалити комесионеру. У Скотланд Јорду — полицијској централи, поред ова три главна шефа, раде још 5 вишнх интендаиата, 50 инспектора 126 наредника и 189 констаблера (жандарма) Униформисана подиција (варошка асандармерија). У погледу надзорном лондонска полиција просторно се дели на три дистрикта, којима управља но један од четворице обласних шефова констаблера, (сМеС сопз^аМез) који су поред она трипомоћника комисионарова овоме такође непосредно потчињена. Четврти шсф коистаблера је придодат кривичној иолицпји, као помоћнпк њенога тпеФа. Онп воде старање о надзору и организацији полпцнјског персонала, као и о тачном испуњавању комисионарових наредаба у своме дистрикту. Дистрикти се даље деле на дивизионе (квартове), којих сада има 22 разне величине и који представљају јединицу полицијске организације. На челу дивизиона налази се виши интендант, а помоћник му је главни инспектор (сШеГ 1п8рес1;ог). Обојица отанују у главној дивизионој станици, а придодати су им још један месни инспектор за криминалне чиновнике дивизије (р1ат с1оЈћевтеп)., један резервни инспектор за ванредну службу, н.пр. у позориштима итд, и гго-

требан канцеларијски персонал. Свакидивизион има своје име према дотичном вдрошком крају, као што и наши квартови носе називе Дорћолски, Врачарски ит.д. а означују се рали краткоће и писменима (А, В. С. итд.). У сваком дивизнону има по једна главна станнца (Б1у1шопа1 оШсе). Дивизиони се доле на иоддивиаионе (зићс1твшп8), којима су стареншне инспектори (8ићс1ЈуЈ8шпа1 ЈпвресЈог). Субдивизиони суредовне иолицијеке станице, где за спољну и унутарњу службу има више пнспектора. Поддпвизиони се, онет, деле на секције, којима руководе наредници, (зег§-еап1;) и, на нослетку, свака се - секција дели на 8 патролских реока појединих конотаблера (сопа1;аћ1е) Осим ове 22 днвизије има још више дивизија за нарочите циљеве: саобраћај, пристаништа, статистику итд. (нАСТАВИКЕ СВ) Жив. А. Лазић

ГРАЂАНСКА 0ДГ0В0РН0СТ И НАКНАДА ШТЕТЕ УЧИЊЕНЕ КРИВИЧНИМ ДЕЛОМ

Нарушење казненог законика може датп места двојакој врсти одговорности: каз неној одговорности, која је обавеза одговарати на друштвено оптужење, и у случају осуде. издржање казне; грађанској одговорности, која је обавеза одговарати натражење накнаде учињене штете и накнадити штету ономе који је био њена жртва. Прва се врши јавном акцијом; друга грађанском акцијом. Казнена одговорност и грађанска одговорност имају заједничко то што рне црпе свој гајаоп сГе1;ге у субјективној криеици , намерној или ненамерној, учиниоца или саучасника нарушења, т.ј. у једном вољном делу. Али се кривица не цени подјоднако са казненог гледигита, и са грађанског гледишта, ослобо1)ење од казнене одговорносги пе повлачи пуноправно, и самим тим,ослобођење од грађанске одговорности. т ) Сви ови прннципи науке јасно лу изражени у нашем кривичном закононодавству. Тако, по § 10. кр. зак.: »онај »којп је казнимим делом оштећен има »право да тражи од кривца накнаду те „штете не сматрајући оће ли и каква »казна кривца за његово дело постићи; 8 а § 297 крив пост. изрично изражава: »кад оштећени тражи накнаду ос.обеном »грађанском парницом он није ограннчен »на оно што је уз кривично ислеђење »тражио, нити на основе, којима је то »доказинао. »Грађанском судији у овом случају »не служи за мерило ослобођавајући кри»вична пресуда". Грађанска је одговорноот директна или индиректна: директна, кад она лежи на истом лицу, које је участвовало у ') К. Оаггаид. — 'ГгаИе Шеопдие е4 рга^ие (1и ЈгоЈЈ р^па1 Ггап9а18 Из овога су дела узета и остала излагања науке о овоме предмету.