Полицијски гласник

БРОЈ 42.

( ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 331

нарушењу као аутор или као саучасник; индиректна, кад она лежи на трећем лицу, које је било изван акције или саме неакције, која конституише деликт, али је обавезно ипак да му накнади његове штетне последице. Бавићемо се посебно сваком од ове две одговорности. Али треба приметити да док се казнена акција гаси смрћу кривца, грађанска акција војује против представника лица која су обавезна да накнаде штету која је причињена кривичним делом. — § 17. кр. пост. »Ислеђење и суђење казнимог дела као и извршење пресуде, што се казне тиче, престаје: кад кривац умре, или кад кривица застари ... »Тужба за накнаду штете, казнимим делом причињене, омрћу кривца не престаје, него се може водити и противу његових наследника«. Свако нарушење казненег законика које причини материјалну или моралну штету другоме, обавезује учиниоце, и саучаснике овог нарушења да је накнаде, било да су учинили штету свеоно ивољно (<1о1о), или су пренебрегли потребну бригу и предострожност, коју су могли или били дужгтп имати да би избегли зло које су проузроковали без намере да се шкоди коме [си1рџ). Свака кривичност, и са њом свака одговорност исчезла би дакле ако учинилац није имао моК расуђивања или слободу својих аката. Отуда следује,' да луд и и младолетник испод шеснаест година, лишени сваке моАи расуђивања нису одговорни за штету коју причине својим делом. Без сумње, лица чијем је чувању био поверен луд или дете, могу бити одговорни за последице свога небрежења, Ово се јасно види из § 807 грађ. зак.; »ако човек, штету учи»нивши, није при свести био неће одго»варати за штету. Но, ако је сам себе »вољно у то стање поставио, одговараће ,,као да је и при свести био, кад је учинио. »Овима се уподобљавају и мала деца »до 7 година, луди, згранути, бесомучни. »Но за ове свагда одговарају они, којима »су они поверени, да их чувају". Али би било нетачно подржавати, као што су то радили неки аутори, да добра лудог или детета одговарају стварно у неку руку, за штету коју је он нричинио, јер грађански закон допушта акцију за накнаду штете само нод условом да се докаже нривица онога против кога се она намерава да води. У осталом, један штетан акт конституише нарушење и даје места грађанској одговорности само ако је веправедан, недопуштен. Применом овог неоспорног принципа, треба дакле одлучити : да окривљени или оптужени, који је ослобођен сваког гоњења за то што је био у стању закоШке одбране, не може бити осуђен на накнаду штете према грађанској странци. Обично, сваки је одговоран са гледишта грађанског као и са гледишта казненог само за своје сопствено дело. Ипак су понекад извесна лица обавезна да накнаде штету која је причињена делом у коме они нису ни материјално ни морално учествовала. Ова обавеза, која се означава у опште изразом грађанска одговорност , има за основ кривицу, која се

састоји у томе што се није вршио над извесним лицима довољан надзор те да их спрече да учине какав штетан и недопуштен акт. Овај принцип изражен је јасно у § 810 »грађ. зак." за туђа дела нико није дужап »одговарати. Аки ако би ко таква лица »у служби држао, која су као с.китнице. »неваљалци и злочинци познати, и који »никакве исправе за себе немају; онда »он за сву штету, коју би ови учинили, »одговарати мора к . Дело другога хоће »да покан4е кривицу лица које није спречило деликт који је могло и требало да предупреди; ова кривица, која је лично дело мотивише примену § 810 грађ. зак. и оправдава осуду на накнаду штете према онима који су исту претрпели. Али је очевидно да је небрежење у надзору онога који је за то одговоран, дело неакције, које не може бити еквиваленат намерног позитивног Факта, потребног да конституише учешће у нарушењу као виновник или као саучасник. Исто тако, одговорност за дело другога постоји само 1 са гледишта грађанског а не и са гледишта казненог. Отуда треба закључити да грађанска одговорност обухвата само реституције, накнаду штете и трошкове које је проузроковало преступљење; да се она не распростире на каз ну ма каква да је њена природа, баш ни на изречену новчану казну, осим ако ово распростирање није било освештано Формалном законском одредбом. За покриће ових осуда, лица грађански одговорна извесно со не могу принудити затвором, али је ван сваке сумње да су она солидарно обавезна, као сами виновци и саучесници нарушења. 1 ) Остаје нам да детерминишемо случајеве грађанске одговорности. У овом питању треба да се расветли један принцип. И ако правило да не треба чинити штету другоме, налаже свакоме да се уздржава од сваког недопуштеног акта који би могао шкодити коме, извесно је да нико није дужан, да по сили једног иравног принципа, води бригу о интересима другога и да продупређује личним надзором штету која прети каквом лицу делом другога. Улога жандарма ирава само је Факултативна улога. Следује ли да грађанска одговорност за дело другога може да резултује само из прецизних текстова који је утврђују? Треба правити рзлику. Сваки је одговоран за штету коју причини, не само својим делом него такође својим небрежењем или својом несмотреношКу. — § 819 грађ. зак^: »ко штету »какву другоме нанесе са злом намером ,,или из крајњег небрсжења, овај ће не »само штету учињену накнадити, него »ће и добитак због тога изгубљсни наплатити морати. Отуда следује, да дело лица која треба и можемо да спречимо да шкоде, кад оно конституише небрежење или сопствену несмотреност, по приводи отвара против нас акцију одговорпости, која се оснива на вишем принципу од § 819. грађ. зак. Али ову одговорност, пошто она има свој узрок

К. ОагаисЈ. ТгаНе Љеогј^ие о1 ргаИ^ие <Ји с1г<ц1 репа! 1'гаидаш. Томе II. стр. 277.

у личном Факту небрежења или несмотрености може ставити иа терет само онај који је претрпео штету, кад докаже да деФект надзора констптупше личну кривицу. Такво је правило. Закон може да учини изузетак и да створи као последицу одношаја које утврђује или констатује између два лица, легалну дужиост надзора на терет једног од њих, да га учини одговорним за све акте другог и ослободи онога који се позива на ову одговорност сваког доказа о небрежењу. То је случај на који циља § 819 грађ. зак. »по коме за малу децу до 7 годипа, луде, »згрануте, бесомучне, »одговарају они »којима су они поверени да их чувају". »Исто тако § § 810. 811. и 812 грађ. закона циљају два са свим различна случаја индиректне одговорности и ове одредбе које чине иуноиравно једно лице одговорним за дело другога пмају изузетан карактер и самим тим лимитативан. Ове се одредбе налазе у глави XXX грађ. зак. о накнади учињене штете. Казнени закон не додаје ниједан случај грађанске одговорности овим одредбама које предвиђа грађ. законик; извесни специјални закони утврђују такође поједине случајеве грађанске одговорности, чијом се студијом нећемо овде бавити. Рећићемо само неколико речи о неким најинтереснијим случајевима грађанске одговорности које ћемо овде изложити. (ПАСТАВИЋК ск)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општино губеревачке у срезу космајском, актом својим Бр. 1310, пита: »Суд је ово општински, пресудом Бр. 1111. 1909. год. казнио једног грађанина ове општине са дана затвора .>бог дела из тач. 1. § 327. крив. закона, што није следовао позиву овога суда, који је зват два пут понаособ преко ово општинског послужитеља, а исти је био потребан овом суду због порезе, да се види имали пара или не, као и због других предмета, који се њега тичу. Да је исти зват два пута понасоб преко ово општинског послужитеља, утврђено је искавом истог послужитеља и још једним сведоком. На жалбу осуђеног, првостепени суд окр. београдског решењем Бр. 29785. 1 909. год., ту је пресуду поништио из разлога: што нема бтних елемента —■ услова за постојање дела из тач. I. § 327. крив. закона, јер вели, да је суд требао окривљеноме дати позив, и то да се утврди, а не само усмено га звати, јер окривљени није дужан на усмене иозиве следовати. Зато се молн уредништво за обавештење : да ли нема битних услова — елемената за постојање дела из тач. 1. § 327. крив. закона, када је исго лпце усмено звато прско послужитеља у име овога суда, па није хтело следовати овом суду без довољног узрока ; или је баш морало добити нарочити позив ?