Полицијски гласник

БРОЈ 46.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 36

ли места и колика греба да буде циФра накнаде штете, у начелу, оотављена су увиђавности судова и њиховој одлуци. »Ако је оштећенн или повређени прете„рану накнаду тражио, суд ће моћи такву. „према процени вештака&и другим окол»ностима, умерити" § 30Ј5. крив. пост. Страни, која је добила накнаду слободно је да располаже с њом како хоће, али је забрањено судијама да нареде примену суме на које изричу осуду по основу накнаде штете у корнст ма каквог дела, баш и са пристанком и на тражење жртве деликта. Кад би било другчије, странке би можда из лажног стида и претеране деликатности, често се одрицале бенеФиција накнада које им припадају, и судије бп могле, због нарочитог циља комо су намењене накнаде штете, покушати да јој увећају циФру. »Накнада штете злочинством или пре»ступљењем причињене, као и пакнада »трошкова", по § 295. крив. пост. »можесе »тражити у исто времс и код истог суда, »који казиимо дело ислеђујо и суди, а »може се тражити п особено«. »Уз казнимо ислеђење може се накнада »штете тражити до коначног претреса". Ако грађанско питање до коначног претреса пе буде на чисто изведепо, да би га суд с поузданошћу могао пресудити, као и кад би се због тога отежало и одуговлачило пресуђење казнимог дела, суд ће упутити оштећеног на особену грађанску парницу, против чега нема места жалби — § '296. крив. пост. Ну, у оним случајевима у којнма н сама величина казне зависи од велнчине штете нарочито се мора по § 299. крпв. пост. редовно ислеђивати и причињена штета, — осим горњег случаја који предвиђа § 296. т. ј. кад грађанско питање није до претреса начисто изведено, у коме се оштећени упућује на особену грађанску парницу. Ако се накнада штете тражи особеном грађанском парнпцом, онда се ово тражење неће решити пре, док се најпре казнпмо дело не оконча пресудом или репкњем — § 297. кр. пост. Оштећени и повређени могу, кад год хоће, од свог приватног потраживања одустати — § 299. крив. пост. Судски трошкови конституишу накнаду према држави или грађанекој странци специјалне штете која је причињена деликтом. То је битна идеја иа којој је потребно да се задржимо. Пошто свако кривично ислеђење, као и свако грађанско суђење изазива трошкове разне врсте, који се онначавају под именом »трошкови" или »издаци« нужно је да се зна ко ће да их плати. У^грађанском предмету свака страна која изгуби осуђује се на трошкове, т. ј. сноси прво своје личне трошкове, и шта впше накнађава трошкове које је протмвник платио у напред и које тражи закон о таксама; нпшта није рационалннје, јер у грађанском процесу странке су у пстој линији ; оне раде у своме сопственом интересу; и свршетак спора показује која странка ннје имала право, а која је имала право у процесу. Али у кривнчном предмету питање није тако просто. С једне стране, тужилац је у суду државнп ту-

жилац, који ради не у каквом приватном интересу него у јавном интересу: треба ли он да буде осуђен на трошкове ако изгуби? Ту је прво питање, у толико деликатније за решење у законодавству, што је акција државног тужиоца увек беспристрастна и што одлука судска о отпуштању у корист окривљеног, често је мало пренизна. С друге стране, аутор је нарушења у казненом нроцесу ирин\Јђен да со брани оптужени : п као што он не може да избегне акцији, он такође не може да избегне трошкове, који су чес.то знатни, које његов противник налази за нужне или просто корисне да бп показао његову кривичну одговориост: треба лп, ако он изгуби. осуду на трошкове додати као отежицу казнама које га ве!) Фрапирају? Најпосле, интервенција грађанске стране, која даје окривљеном два противника, покрећући у исти мах гра^анску акцнју и јавну акцнју, компликује још више ово питање о трошковима, пошто треба одредити ко ће их платпти у напред и која Ке страна бити дужна да их накнади од три странке које су у спору пред еудом. У системи данашњег Француског законодавства, ово питање о судским трошковима решмише се у следећнм пропозицијама: 1. трошкове гоњења гхлаћа у напред држава, ако је исто било па захтев државног тужиоца ; грађаиска страна ако је чињено на захгев ове стране; 2. али ове трошкове по њиховој природп накнађ&ва страна која пзгуби: осуђени, грађанске странке или лица грађански одговорна; 3. у преступном делу, баш и у делу које суди нижа иолиција, грађанска страна треба да буде увек осу^ена на трошкове, саправом рекурса према окривљеном, ако изгубп, 4. трошкове одбране плаћа у напред осуђени и може их накнадити само грађанска страна ако изгуби, али не н држава. Државни тужилац који представља државу не треба никад да буде осуђен на трошкове. (Чл. 162. 176. 194. 211. 368. зак. о крив. пост. чл. 157 декрета од 18. јуна 1811. који садржи цредбу о судским трошковима 1 ). (свршиће се)

КРИ1ИНАЛНА АНТР0П0Ј10ГИЈА

(наставак) Под именом рођеног или неаоиравимог злочинца, ми подразумевамо онога, чија крнминалпа активност, потпуно илп делом, зависи од урођене аномалије његовог персоналитета, без обзира на средину у којој живи и на дражења која га окружују. Његова активност онредељена је његовом структуром, која је и сувише ненормална. Због овога се он и одликује прераном зрелошћу и сталним нензлечивим повратом. Али, као год у патогенези инфекциозних болести, тако псто и код злочина, индивидуални услови или наследна предиспозиција, недовољна храна или орган-

') СгаггаиА. Стр. 299,

ска слабост, олакшавају и објашњују надмоћиост спецпфичних етирдошких утицаја. Према овоме, остале групо злочинаца различито су нодложне кримпналпим надражајима, према иредиспозицији која представља степен дегелерације. На ову предиспозицију утичу разнп спољни > актори социјалног, пндипидуалног и проФесноналног кримпналптета. Сви Фактори или елементн генезе злочина безбројни су, као год што су безбројнп и узроцн болесних клица у организму; они су лични,. ако се тичу атрибута саме индивидуе: доба старост и пол, јер људи и жеие, сгари и млади, као и деца, имају различите облике крнминалитета. Још је већа разлика у погледу криминалитета између нежењених и ожењених. Породпца отежава материјалну страну живота код последњих, али у псто доба образује и једну заштитну брану против злочина. Про 1>осије тако!>е дају различан контигенат злочина, који је врло великн код пекара и зидара, знатно мањи код слободних проФесија и, готово ништаван — са изузетком сексуалних облика — код свегитенлка. Васпнтање п настава, и ако су изневерили пацу која је у њих полагана, мо^у ублажити, ако не потпуно укинуги, облике злочина. Извесне злочине, међутим. настава може увећати. Алкохолизам је нарочито у нераздвојпој вези са злочином јер, иутем наслеђа, рушп органпзме и њихове генерацаје води у злочин. Ш го се тиче социјалних Фактора, њихова важност прецењивана је у томе смислу да могу утицатп само на индивилуе, које су органски предиспониране да нодлеже њиховом утицају. Са овом резервом, међутим, несумњиво је да беда, бриге и политичка гонења изазивају одговарајуће облике криминалне реакције. Протнвно овом, богаство, леност и неограничена власт изазивају извесне, нарочито сексуалне облике криминалитета, Много мању, али ипак знатну важност, треба приписати физичким и климатским Факторима: нромене атмосФерског притиска, температуре, физичких болести, троматнзма и т. д. Ове промене нарочито имају великог утицаја на поремећен нервни систем, какав обично имају злочинци. Свн директори болница за душевне болести и казнених завода знају, да дисциплина у њиховим заводима често зависи од атмосферских промена. Најзад, поменућемо још неке Факторе, чија је акција, истина, ограничена, али који нису ништа мање актпвни: имитација и сугестија н. пр, које имају толпког утицаја на колективеи криминалитет, као и на криминалитет неодраслпх, и које су, извесно, један од узрока због кога институције, одређене за одбрану од злочина: казнени заводи и заводн за понравку, постају огњпште злочиначке корупције. Ови спољни Фактори саставпи су део генезе злочина, са веКом или мап .ом важношћу, према томе да ли су иоследица већег илн мањег индпвндуално-дегенеративног поремећаја. Ако је овај поремећај знатан, као код рођених злочинаца, важ-