Полицијски гласник
СТРАНА 364
ПОЛЛЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 46.
ност иатолошких Фактора готово је несумљива. Нротивпо овом, т. ј. ако је овај поремећај незпатан, спољни Фатстори дејствују актмвпије и оиредељују злочин. У овим случајевима јављају се различити облици злочина са одговарајућим злочинцима. Ту су, на првом месту, злочинцо ао навици, који су веома слични рођеним злочинцима, јер су и они са тешким антрополошким аномалнјама, али се ипак код ових злочинаца ос ћа много већи утицај средине , који је резултат рђавих примера, тешкоћа у животу, напуштености у доба детињства и т. д. Сирочад, ванбрачна деца, алкохоличари и т. д. сачињавају највећи контигенат ове врсте криминалитета. У колико се учешће спољних Фактора повећава, у толико се умањује озбиљност предисцозиције, и тада имамо случајне злочинце са разним њиховим облицима: криминалоиди, псеудо - злочинци и злочпнци из иасије, за које „прилика" одређује злочин. Она ради поред предиспозиције, без које сама прплика не би имала ннкаквог утицаја на потпуно нормалну индивидуу. Разбојници, учесници маФије, камористе и шверцери дају нам често леп пример ове крнминалне Фигуре у земљама, у којима ова врста злочина привлачи слабе примером, страхом и извесним престижом храбрости. Удружепи злочинци тако^е спадају у ову врсту због важности колективне крпминалне сугестије, као и злочинци »бапкари" или они који припадају јавном животу, за које је власт била прилика за злочип и нада на некажњивост. И најзад, као што смо већ поменули, овде спадају и злочинци из пасије, који газо у злочин услед социјалних пасија, т. ј. услед нретерано развијених нормалних осећаја, тако осиовних и вчжних у данашњој социјалиој и Фамилијарној органилацији. Утицај органске предиепозиције код ове врсте злочинаца незнатан је, а главно је пасија. Они обично имају лепу и пријатну Физиономију, на којој се врло тешко открпвају трагови дегенерације. И по начину на којп извршују злочин они се такође разликују од осталих злочинаца. Овај начин обично је јаван и тренутан, ма да се понекад јавља и предумишљај. Злочине врше без саучесника, а по извршењу не крију се, већ се, напротив, самн предају власти; у поврат, по правилу, не падају. Политички злочинцп не образују засебну групу, већ их има међу свима врстама злочинаца. Искуство несумњиво доказује, да злочинци рођени, случајни и из навике манифестују често свој криминалитет у облику политичких злочина, који нису главна одлика ниједне групе злочинаца. Између побројаних група мушких злочпнаца раздељени су жене и деца, у много мањсм броју но одрасли, а у сразмери која варира према разним групама. Али оно што је много интересантније за женски криминалитет, то је, што он има свој екваваленат у проституцији. Славна студија Ломброзова и Ферерова открила је све сличности којс постоје изме1)у два
облика дегенерације. Код проститутки се врло често налазе исти карактери, као и код злочинаца, а понекад чак и тежи. И доиста, проституција представља за женске једно непормално скретање, које је много теже но код простог криминалитета. И саме проститутке разликују ое по рођењу, навици и случају. Кримипалитет малолетника са својим специФичним облицима пе разликује се много од криминалитета одраслих. Он нас ттарочито интересује због свог наглог увећавања у последње доба, и с тога је потребно да видимо која су најбоља средства за његово спречавање и сузбијање. Питање о казненом поотупању са злочинцима круна је зграде криминалне антропологије. Њиме се утврђује основаност њених доктринарнпх закључака и практичних дедукцпја. Ово истраживање узрока и различитих Фактора злочина показало је, да треба обратити нарочиту пажп.у на репресивна и прсвентпвиа средства, којима је циљ да злочипу одузму, кад год је то могућно, његове најактивније Факторе, нападајући га још у самом иочетку, кад га је најлакше победити н угушити. Створена је права криминална профилаксија, која према злочинима стоји опако исто као и игијена према болестима. Али је поље превентивних мера против злочина много шире и разповрсније но домене медицине, антропологије и правосуђа; оно образује нарочиту дисциплину и доктрину под именом криминалне социјологије. Еквивалентима казне Фери јо назвао један скуп мера економског, политичког и религиозног реда, којима је циљ спречавање криминалитета. (свршиће се) -ФПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО
ТАЈНА ПЛАВЕ СОБЕ (наставак) — Да, опа је. Има отрано име, па пе могу да га запамтим. И њена служавка има чудновато име — зове се Консепција. Зар није чудновато име ? Код пас се нико тако не зове. — Дакле ви сте оигурни да се не варате? упитаће је детектив. — Апсолутно сигурна, господине, јер сам ове године продала само тај један калем. Марк Жордан био је потпуно задовољан, јер су му ствари пшле брже и боље, но што је мислио. Сваки му се предосећај остваривао и триумФовао је у радости. Злочин је извршен са предумишљајем и у споразуму грофа и гроФице. Пошто се опросгио са старицом, отишао је и непрестано је премишљао, како ће се оастатп са Консепцијом. Да ли је и она учесница у овоме злочину, питао се он, и то је ваљало расправиги. Старица је остала запрепашћена и питала се, зашто ли је могао доћи овај господин, да тражи таква обавештења, која
за њу нису имала никаквог значаја и са зачуђеним погледом гледала је детектива, који је ишао улпци Вебер. Старица најпосле уђе у дућан и прошапта: чудноват човек' Марк Жордапу било је лако да нађе грофичин хотел, јер ју јо цео свет познавао. Одмах је ушао у једну малу каФаницу, која је била до самог грофичиног хотела, јер је држао да се овде сакупља послуга за време слободпих часова и заиста није се преварио. Одмах до каФанске одаје, у малој мрачној побочној собици, било се скупило неколико униформисаних момака, који су играли карата са грађанима тога кварта. Детектпв седе до њих и одмах видо да се ту налази и гроФичина послуга. За све време, док су ови пграли карата, детектив је пушио и пио и мирно је сачекао да се иартија карата заврши и кад со свн дпгоше, он запита једног од послуге, за кога је држао да ће бити пајпредусретљивији, пошто је исти добио новац на картама, да ли он познаје неку Консепцију. — Шпањолку? Знам је врло дооро, речо човек. Она је служавка. Да не желите, случајно, са њоме говорити ? — Имао бих да јој саопштнм врло важне ствари, а нисам рад да јој одем у стан, јер би је на тај начин могао компромитовати. Слуга намигну и рече: — Разумем. Сад ћу вам је послати, и оде омешећи се. После неколико момената уђе у каФану једна лепушкаста црномањаста де-. војчица, врло стидљивог изгледа. Била је обцчпа служавка и на себи имала је кецељу, украшену чипкама. — Неко жели да ме види, рече Консепција? — Овај господин, рече газда, показнвши руком Марк Жордана. Девојчица поцрвени, погледа детектива и рече: — Желите ли са мном говорити, господине ? — Да, драго моје дете, одговори љубазно детектив. — Ја долазим од стране извесне особе, коју ви добро познајете. Девојчица још већма поцрвеии и стидљиво рече: — Од страпе Габријела? — Наравно. — Зашто пије оп дошао ? — Није могао. — Овде је незгодно говорити о томе. Бол.е би било да одемо у ову малу засебну собицу и ту ћемо бити слободни да о свачему говоримо. Консепција се устезала и гледала је збуњено детектива тако да се овај морао најпосле насмејати и казати: — Ах! не бојте се ничега. Нећу вам изјављивати љубав, већ ћемо само говорити о њему. — Па лепо, рече служавка, хајдемо тамо и они уђоше у побочну собицу. Кад су сели за сто, детектив нареди келнеру да донесе ликер и кад су били услужени казаће му Консепција: — Журим се, господине ; имам посла. Могу ме гражити сваког момента. Саопштите ми све, шта вам је казао Габријел.