Полицијски гласник

ВРОЈ 46.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТЕ^АНА 365

Марк Шордан извуче из џепа свилен калем, показа га девојци и рече: — Ви сте купили ову свиту? — Ову свнлу? Да, вероватно. Зашто ме то питате? Какве то везе има са Габријелом? Иикакве. Ви сте ме обманули, господине! Девојчица устаде, да иде, алп је Марк Жор>дан задржа и рече ; —- Саслушајте ме, драго моје дете. Ствар је врло озбиљна! — Како, шта има то тако опасно ? — Има ствари, које се сада дешавају и које могу да вас ужасно компромнтују. Консепција пробледе и рече: — Да ме компромптују, а зашто ? — Казаћу вам и онда ће бити свршено и са Габријелом! Пре свега хоћу да вам кажем, ко сам ја. Дакле, ја сам инспектор полиције, који нма за задатак да иронађе виновника једног ужасног убиства. — Али, господине, ја пе знам ништа. Никада никоме нисам учннила нигата на жао, рече 1.реплашено девојчица. Иоштена сам девојка, кунем пам се, рече Консепција. Ускоро ћу да се удам за Габријела, који је исто тако врло поштен човек. Он ради у једном магацину, господине, и никада му се нигата није могло пребацити. — С тога счм и хтео да се обратим прво вама и ако ме не слажете и будете одговорнли на сва моја питаља, онда се немате чега бојати. Дакле, сигурни сте да сте ви пре кратког времена купилн у улици Перголез, у оном малом дућану, овај калем свиленог конца? — Да, господине, сигурна сам. — За кога ? — За моју госпођу. — ГроФицу од Тора? — Јесте, господине. — Па лепо, кад вас будем позвао, ви ћете изјавити ово, гато сте ми сада казали? — Хоћу, господине. — Онда се ничега не бојте, драго моје дете. Нпкоме но говорите ово гпто сам вас питао, јер би вам једна мала индискреција могла да проузрокује ужасне неирилике. Ви ћете доћи, кад вас будем позвао. Ево вам мога имена. За овим Марк Жордан пружи младој девојци своју визит-карту и рече: — Сада идите кући. Никоме ништа не говорите, да не бисте имали непријатности. Ако би вас неко питао ко сам, кажите, један пријатељ мога Габријела, као што сам и ја рекао слузи, који је отишао да вас дозове. Ако не будете никоме нитпта казали и ако будете потпуно дискретни, не само да вам се неће ништа непријатно десети, већ ћете се моћи ускоро да удате за Габријела и добићете том приликом врло леп поклон. У противном случају биће рђаво и за вас и за вагпег пријатеља. — Ви ме плашитс, господпне, рече запрепашћено девојка. — Прво ћемо вас ухапсити. Консеиција задрхта и рече: — Мене да ухапсите ? — Наравно. Бићете ухап пени као саучесница убице, особе, код које ви служите. — Моја госпођа? Узвикну служавка. Детектив климну главом. — Ужасно ! Приметила сам ја, да се у кући моје госпође дешавају неке тајанствсности. Страшно ! Да не будем и ја компромитована ? — То је могуће, ако не будете озбиљни и чували потпупо тајну, коју сам вам казао. — Спавајте мирно, господине. Могу ме сећи, али иеће од мене ништа сазн; ти ни чути. Ви сад пронађите убицу, а ја впм стојим на расположењу. Све иде како ваља и много боље, но што сам се надао! рече детектив. Сутра ће да пукне брука, господине гроое ! Детектив се опрости са служавком и одепотпуно задовољан, јерје био сигуран у успех, као и у дискрецију младе девојке. Право је отишао шефу полиције, саопштио му је свс гпто је нашао за сходно и предузео потребне мере, чије ћемо резултате већ видсти. Сахрана гроФице де Сексто била је одређена за сутра у једанаест сати. Дакле, пре једанаест часова требало је извести целу ствар. На тај ће начин маркиа, а не гроФ, иснратити своју сестру до вечне куће. Пошто су биле све мере предузете у погледу открића овога злочина, Марк Шордан одвезао се код маркиза Ксимонес, који га је у хотелу очекивао. као што су се рапије споразумели. Кад је тамо дошао, затекао је маркиза у такоме стању, да му је у први мах бггло врло тешко. Као што је познато, маркиз је био у шпањолској амбасади, да би нашао тамо два потребна сведока за дуел, па'кад су га сви са презрењем одбили, вратио се у свој хотел потпуно сломљен. Више није имао куражи да тражи нове сведоке, већ је још само рачунао на Марка Жордапа и та га је помисао још одржавала и давала му нова живота. Кад је неко закуцао на његова собна врата, нагло је скочио, јер је држао да је Марк Жордан и није се преварио. Прве речи које јс Марк Жордан изустио, биле су ово: — Имамо их, господине маркиже! — Нађите се ви, господине маркиже: сутра у десет часова у хотелу гроФа де Сексто, па ћете видети, шта ће се догодити. — А гроФ? — ГроФа ћемо ухапсити пред вама. Другог вам обавештења не могу дати, јер имам јопг многе ствари да посвршавам. Само видођите сутра у десет оати. Сутра ће пасти гром из ведра неба! За овим је Марк Шордан напустио гроФа и отгтшао да посвршава друге хитне послове као што је маркиау река. И заиста усиео је да остави калем свиленог конца на место, одакле га је узеоо. Све му је испало за руком, како је и желео нико га није ни чуо, ни видео. Све су потребне мере биле предузете и сада ћемо видети гта који је начин чувени детектив извео спој план. (нАСТАВИЋЕ Се) С Француског Милутин Т. МарковиЋ

ПОУКЕ И ОБШШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: Т Суд општине костајничке, актом својим Вр. 865, пита: У марту месецу ове године десио се случај, да је од непознатог лица упаљена бивша ово-општинска суднггца, која је до темеља сагорела. у којој су и сва акта спаљена. Како је међу изгорелим актима био већи део извршних пресуда и пепресућених спорова, то се моли уредпиштво за објашњење: 1. Могу ли се такве пресуде по личном сазнању суда или по каквом другом основу извргаитп ; 2. Какве доказе треба да употребе они тужиоци, који су своје оригиналне исправе бгтлгг раније прпложили но псте изгореле, и треба лн од њих у овом случају наплаћивати таксу ; н ;ј. Можс ли суд таквима издаватн уверења за које лично зна да су овакие предмете имали, но да су погорелн, и треба ли од њих наплаћивати таксу за уверење ?« — На ова питања одговарамо: 1. И ако општински часници, као судије, могу памтити, да су поједине предмете судили, ппак они не могу заиамтити све нојединооти изречених пресуда, као гато-је, н. пр. воличина дуга, стопа интереса и време од када овај тече, величина досуда ит.д. Према томе, никако се не би могло оставити њиховом памћењу да оно утврђује: колика је досуда била, нити би њихове изјаве имале значај јсдне извршне пресуде, те да се по њима врши наилата. Кад су и пресуде и сва акта тако униигтена да нема никаква трага, огтда се мора тражити нова осуда, у којој кметови могу имити улогу сведока с једне стране за постојање дуга и потражг;вања, а с друге стране да застарелосг није наступила, ако поверилац не би употребио као доказно средство главну заклегву; 2. По продметима. где осуде нису изречене, а приложене исправе уз тужбу изгореле су, треба тражпти преписе ових исправа код оних властп, гдо су тврђене, ако су оне биле јавне, па се тпм препнсима послужити. Ако исправе нису биле јавпе, а дужници не би признали дуг, онда се као доказно средство могу употребити сводоци ако ових има, а ако ових пема, онда главна заклетпа; и 3. Суд може издавати уверења о сваком Факту, којгг је н.ему познат, па и о томе, да су иостојале пресуде или исправе али да су изгореле. Колику ће доказну вредност имати оваква уверења на случај спора, то ће бити предмет оцене оне власти, која има да по њима ради гг суди. Како ови парнпчари морају тражити ова уверења присиљеип случајем паљевине, то би нх требало поштедити од на плате такса, али о томе треба прво одбо