Полицијски гласник

ОТРАНА 396

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 50.

и карактерише. Па и у самоме закону о накнади то није једино одступаље. Нпр. чл. 20, тога закона садржи одступање од § 13. грађ. суд. поступка, које се састоји у томе, што је за извршење и поравњење пред општинским судом надлежна државна власт. Према свему овоме, можемо као своје мишљење казати ово : Чл. 19. закона о накнади штете треба разумети тако, да се оштеКени и одговорна општина могу и сада, после измене § 6. грађ. суд. поступка од 1901. године, равнати код општинског суда за накнаду штете без обзира на вредност исте; и да су општински судови и власти и дужни да таква поравнења врше, оснпвајући свој рад не на § 6. грађ. суд. поступка, већ на чл. 19. закона о накнади штете учињене злонамерном паљег вином. Чл. 20. и 24. Не знам како и на основу чега, тек многе општинске власти мисле, да по равиења извршена у смислу чл. 19. закона о накнади штете пред општ. судовима застаревају у року од 2 месеца према чл. 20. и 24. истог закона, ако се у том року наплата од одговорне општине не изврши. Међутим, чл. 20. и 24. тога закона не говоре о застарелости поравњења; већ први — чл. 20. — о року, у коме је државна власт дужна да изврши наплату од одговорне општине; а други чл. 24. — о правним последицама, које Ке наступити за оштећеног, ако у року од два месеца од дана причињене му штете није тражио накнаду. Правно дејство неиспуњења дужности из чл. 20. састоји се у праву казне органа државне власти, а правно дејство некоришћења правом из чл. 24. састоји се у гашењу права на накнаду. Та два законска прописа немају, дакле, никакве везе са застарелошћу једног поравњења, које постоји, и које по § 146. грађ. суд. поступка има снагу извршне судске пресуде, за чију застарелост вреде одредбе општег грађанског законика § 930. а —пошто у специјалном закону о накнади штете није о застарелости ништа предвиђено. Љ. ЈоциЋ

П0УКЕ И УПУТИ Да ли су лолициски писари, који врше разне наплате по одлукама судских и административних властн, а не рукују у исто време и депозитном касом, одговорни пред Главном Контролом по нл. 111. у вези са чл. 97. закона о уређењу Главне Контроле, или, на протнв, они имају да одговарају пред редовним судом, ако су у име државе примили новац па овај каси нису предали? Услед тога што је се десио случај, да су се Главна Контрола, аи редован гра^ански суд, ог. асили за ненадлежне за суђењс парнице државе српске противу једног полициског писара, који није руковао касом, за накнаду штсте, г. Министар

правде актом од 1. новембра тек. год. № 12.887. а поводом нредставко г. Мииистра Финансија, тражио је од Касационог Суда мишљење о нчвсденом питању. Поводом опогатражења Касациони Суд у општој седници својој а на основу тач. 2. § 16. свога устројства проучио је ово питање па је нашао: »Иолициски писари вршећи разне наплате, по одлукама судских и админастративних власти не рукују никаквом касом, нити рачунским књигама. Они не врше никакве набавке, нити чине какве издатке, већ се њихова Функција у копкретпом случају своди једино на то, да изврше наплату и новац предаду депозитној каси. Њихов рад, дакле, у том погледу не подлежи пр> гледу Главне Контроле у смислу чл. I. и 15. закона о уређењу Главне Контроле, нити они добијају разрешнице од Главне Коптроле по тач. 2. чл. 18. уређења контролног, као што на њима не лежи ни обавеза из чл. 22. помен. закона, да по свршетку сваке рачунске године шаљу рачуне на преглед Главној Контроли, те ова није у могућности ни да предузима кораке за обезбеђење штете по § 383. гра1). суд. пост. и чл. 49. свога уређења. Како, дакле, према наведеноме Главна Контрола нема ни да прегледа, ни да исправља, а ни да ликвидира рачуне дотичних полициских писара, која јој је дужност иначе прописана чл. 181. Устава и чл. 1 5. њеног уређења према одговорним рачунополагачима и како се и у тач. 1. члан 18. пстог закона не помиње да је Контрола надлежна за суђен.е и оваквих лица, — то је општа седница Касационог Суда на основу свога изложенога мишљењанашла: да су за сцђење аолициских аисара, који не рукују деаозитном касом, а аримили су новац у име државе, а државној га каси нису аредали, за накнаду штете надлсжни само редовни судови, иред којима једино ови аисари имају и да одговарају. Истина у тач. 1. чл. 97. уређења Главне Контроле стоји даредовна седница Главне Контроле доноси осудна решења за рачунополагаче, наредбодавце и »остала лица" за плаћање недостатака или у опште учињених штета за касу, но оишта седница Касационог Суда сматра. да се иод речима: „остала лица а разумеју само: руковаоци, рачунополагачи, — чл. 45. ванредни комесари одређени по чл. 76., 77. и 80. закона о уређењу Главне Контроле, као и чланови Главне Контроле, чијом би немарношћу и неуродношћу у прегледу рачуна итд., који већ подлеже расматрању Главне Контроле, произашла штета по државву касу, а никако, да се овде имају разумети и поменути полициски писари или други чиновници, који не рукују касом, а примили су што у име државе, па каси непредали. За овакво своје мишљење општа седница Касационог Суда налази ослонца у чл. III., 112. 113. а нарочито у чл. 114. закона о уређењу Главне Контроле, где су побројана сва лица која пред Главном Контролом одговарају за накнаду штете. а међу којима нема лица, која би као

полициски писари, вршећи наплату, што примили. па каси нопредали. Општа седница Касаоионог Суда, дакле, сматра, да је Главна Контрола, као рачунски суд надлежна за осуду за накнаду штете, само оних лица, чије рачуне она може по своме уређењу: да прегледа, исправља, ликвидира и да им даје разрешнице, као и оних лица побројаних у чл. 111. и 114. закона о уређењу Главне Контроле, па како полициски писари именовани у акту г. Министровом № 19887/909. нису ова лица, то онн имају да одговарају за накнаду штете једино нред редовппм судовима, а не пред Главном Контролом ®. М. Д. Р.

Непристојно и набусито понашање унињено приликом саслушавања код суда чини дзло из § 30. кривичног судског поступка, а не дело из § 359. тач. 3. казненог законика. Првостепени суд за. варош Београд, према реферату иследног судије, тражио је да кварт дорћолски казни Н. Н. што се је непристојно и набусито понашао пред иследним судијом, када је оаслушаван као сведок по кривици једнога лица ; што је тражио да сам ппше сиоју сведоџбу, говорећи да ће у њој написати пуно грдњи и псовки, и што је демонстративно изашао из канцеларије, — налазећи да у оваквој радњи његовој стоји дело из § 359, тач. 3. казненог законика за чије је извиђање и пресуђење надлежна полициска власт. Кварт дорћолски вратио је акта првостепег^ом суду, пошто је нашао, да у представљеном случају но стоји дело из § 359 тач. 3. казнепог закеника, већ дело из § 30. кривичног судског поступка, за чије је пресуђење надлежап првостепени суд. Ну, првостепени суд понова је послао акта кварту дорћолском са ових разлога: »По § 30. кривичног судског поступка иследнм судија има ираво да казни одмах лице, које саслушава, за непристојно владање или вређање иследника и ово је проста административна кривица, коју иследни судија одмах расправља. Овај случај није и не може се прпменити на радњу Н. Н., представљену реФератом иследног судије, већ је' суд нашао, да у таквој радњи Н. Н. постоји иступно дело, казкимо по § 359. тачка 3. казненог зпконика, за чије је ислеђење и суђење надлежиа полициска власт по потициској уредби, па зато враћа акта на даљи постуиак. Кварт није усвојио предњо лримедбе првост. сула, већ је се обратио Касационом Суду, да он у смислу § 4 1 . кривичпог судског поступка реши ко је надлежан за пресуђење овог дела, да ли полкциска власт или суд, пошто кварт налази да овде етоји дсло из § 30. крив. суд. пост. за чије је пресуђење надлежан суд од^.осно иследни судија, са ових разлога". »За постојање дела из § 359. тачка 3. казиеног законика — опорачавање власти — потребно је да ко законе наредбе и поступке власти илп појединих чиновника усмено или писмено, или другим знацима