Полицијски гласник

СТРАНА 410

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51. и 52.

»Ја осећам, господине, да се просуга крв и угашени жипот морају тешко покајати" После овога оп дубоко уздахну и ућута, а ја сам дуго и дуго нетропимице ћутао понављајући у себи његове речи: „Просута крв и угашен живот морају се тешко покајати." Још истог дана предузео сам кривичну истрагу са убиство, и Миља је, чим сам јој показао њену цедуљицу, признела све. За кратко време спровео сам их суду на осуду, али је Драгић угасио свој живот једним бријачем и отишао Богу на истину пре осуде, а Миља је осетила сву тежину људске казне. д. с. к.

првог дана, или у опште првог радпог дана по року, доносећи и предајући је тога даиа суду, илн гаиљући је суду писмом на повратни рецеппс тога дана, а по који пут баш и у року од 20 дана, но тако писмо суду дође и такса буде лримљена по протеку тога рока. У таким случајевима или се узима: 1. Да је доплата таксе увек задоцшена чим иије у суду примљена у року од 20 даиа, дакле без икаквих обзира на то, да ли је последњи даи бпо празничан или дан одмора судског, као и без обзира на то, што је она, ако је суду послата у писму на повратни рецепис, може бити послата баш и пре протека од двадесет дана. Разлог је овоме тај, што се прописи §§ 118. и 119. гра1> суд. пост., којн говоре о нерачунању у рок последњег дана, кад је овај дан празничап или дан одмора, већ га преносе на први радни дап по том, као и о предаји аката пошти на повратни рецепис, тичу само рокова одређених истим закоником, а не и закоиом о таксама, у колико то овим зако-

ном не би нарочито било казано, а то код чл. 9. зак. о таксама нпје казано. 2. Или се узима, да је доплатна такса па време учињена, кад год је двадесети дап био празпичан или дан одмора судског, ако је по том првог радног дана предана суду, или у суду ма и доцније примљена, али тога дана, или раније, суду је била послата писмом на повратни рецепис. Овоме је пак разлог у томе. што се у чл. 44. зак. о таксама каже: »што је о роковима казано у законику о ноступку судском у грађанским парницама, важи н овде". Ово наређење чл. 44. истина се односи спсцијално на жалбе, које се по закону о таксама подиосе Државном Савету протнв одлука и решења Министра Финансија, али нема разлога, вели се, да се аиалога примена не учини и на све рокове по томе закону, па дакле и на рок од 20 дана из чл. 9. 3. Или се, најзад, узима, да и овде валш пропис § 118. грађ. суд. пост., тако да се доплата таксе може учинити првог радног дана по том, и да је на време учпњена, ако је тога дана у суду л примљена, било да је суду непосредно донесена, или пошти писмом на повратни рецепис предана, а да је одоцњена ако је који дан доцније у суду примљена, па ма такса писмом била суду послата и у року од двадесет дана. За разлог се овде узима то, што закон о таксама наређује да се такса полаже суду, а не коме другоме, и што у случају кад је двадесети дап празник, жалилац нема могућности да тога дана предају накнадне таксе учини суду, те му се тај дан има заменпти првим радним даном. Питање, дакле, које се у примени разлнчно решава, овде је у томе: важе ли ироаиси §§ 118. и 119. грађ. суд. аост., и за рок од 20 дана, који се ио чл. 9. закона о таксама оставља жалиоцима за доалату недовољно алаћене таксе? Касациони Суд у својој општој седници, према наређењу тач. 1. § 16. зак. о устројству Касационог Суда, проучио је ово питање, па је, из разлога, који ће овде бити изнесени, о томе допео доле изложено начелно и обавезно решење. Рок од 20 дана, прописан за доплату таксе у закону о таксама, законски је рок који се не само »не може продужаватп, како је изреком казано у чл. 9. тога закона, него ни скратити, онако исто, дакло, као што се законски рокови ни из законика о поступку судском у грађанским парницама не могу у конкретном случају парнпчару ни скратити ни продужити § 123. грађ. суд. пост. Он и ако је прописан у закону о таксама, у случајевнма напред поменутим везан је за једну парничареву процесно-правну радњу из законика о поступку судском у грађ. парницама; законскн рок за доплату таксе ту се везује за ексистенцију жалбе (пли незадовољства), изјављене такође у једном законском року. Према томе може се као природно узети, да се чл. 9. закона о таксама хтело да овај рок од 20 дана има и у осталом, дакле и у погледу рачунања њсгова, природу законских рокова из поменутога законика, то јест-да ће се рок за доплату таксе за жалбу (или

за незадовољство) рачунати онако исто, као и рок за саму ту зкалбу. На тај пачин рок за доплату таксе узима иа себе природу оног чему служи, а то ч је жалба, дакле ирпроду рока за изјављппањс ове. За потврду овога може сс навести и то, да у чл. 9. закона о таксама није речено ни да се у овај законскп рок за доплату таксе пе рачуна и дап предаје наредбе, па ипак не сумња се, да се п код овог рока тај дан не узима у рачун онако исто као и код рокова из законнка о судском поступку уграђанскнм парпицама по његовом § 117. Према овоме парничар губи право па жалбу, тако да со сматра да жалба, коју је и изјавио ие постоји, кад после примљсно наредбе за доплату таксе у року од двадесст дана, ако двадесети дап пада у дап кад суд не ради, ни првог радиог дана по том по преда суду накнадну таксу, нли је ни тога дана нс пошље суду писмом иа повратни рецепис. Из тих разлога Касацпони Суд, па оспову тач. 1. § 16. зак. о своме устројству, доноси ову начелну и обавезиу одлуку своје опште седнице: Да наређења §§ 118. и 119., као п § 117. закона о поступку судском у грађанским парницама вредо и за рачунање рока за доплату такс<>, прописаиога чл. 9. закона о таксама, т.ј. ако последњи дан рока за ту доплату падно у дан празнични или дан одмора, онда се узима ирви радни дан по нразпику или одмору за дан рока, и да се доплата таксе можо учинпти и писмом суду уиућеном преко поште на повратнп рецепис, опет у овако рачунатом року, при чему се дан, кад јо писмо пошти на повратнн рецепис предано узима као да је и суду такса положеиа, под предпоставком, наравно, да је суду нпсмо посло и дошло са потребном таксом. М. Д. Р.

П0УКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Г. Мих. П. Лучпћ, полицијски писар, ппта : »Прописом § 39. Нолицијске Уредбе изричпо је забрањено по иступним кривицама спуштати казну испод казненим законом одређеног тштшт-а и дизаш преко одрећзног тах1тит -а (сем у случају поврата — § 324. казн. зак.). Овај § гласи: »У казненом закону означене су границо казни, од најмање до највећс, тако ово су и границе опредељене, које се иабљудавати имају. Полицајна ће дакле власт, држећи се тих граница, одређивати према отожавајућим или олакшавајућим околностима (§ 38.) казну већу или мању, означене тамо границе њене не аревазилазеКи«. Међутим крушевачки првостепени суд, иресудом својом од 22. априла тек. год. бр. 13277, преиначио је једну пресуду пачелства окр. крушевачког донету по делу из § 369. т. 1. казн. зак. и казну кривцима спустио испод одређеног тпн ■

ПОУКЕ И УПУТИ Начелна одлука опште седнице о томз: наређења § 118. и 119. као и 117. законика о поступку судском у грађанским парницама вреде и за ранунање рока за доплату таксе, прописанога чланом 9. закона о таксама. Прпмећено је да се пропис последњег става чл. 9. закона о таксама у вези са §§ 118. п 119. законика о поступку судском у грађанскпм париицама, нојоднако примењује не само код првостепепих судова него и у одељењима Касационог Суда. По § 118. грађ. суд. пост., »ако последњн дан рока падно у дан празничнп или у дан одмора..., онда се узима први радпп дан по празнику или одмору за дап рока...«; а по § 119. поменутога законнка, »оног дана, у који је парничар одговор, незадовољство итд. поштом на повратни рецепис предао, узима се као да јо и самоме суду предао«. Дешава се да жалиоци, чија жалба ннје спабдевена довољном таксом, те услед тога наредбом буду по другом ставу чл. 9. закона о таксама позвани да таксу доплате у року од 20 дана, ову доплату, кад је двадесетп дан био празннчан, учине двадесет