Полицијски гласник

БРО.Т 12.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 91

Наравно да нод продајом, о којој је реч у члапу 108. пакона о непосредном порезу, нмаее разумети само јаина продаја, јер у олучају кад порескн дужник сам продаје ила на другог преносп своје непокретно добро, вреди наређен.е чл. 100 законао нопосредном порезу, по коме је продавац пли уетупитељ дужан доказатн да, без разлпкс пореских објеката, нншта, осем последљег четворомесечја у тој годнни, нс дугује држапи на име пореза и приреза". Као што со види: чл. 108. јасан је н разумљив до те мере, да он, по нашем схватаљу, у опште ннје нн требао објашп.ен.а. Речима: „у свима случајенима првенствено је" ои јасио утвр^ује, да је држава, по потреби одржања, а по праву свога суверенитета, присвојила себи у овом погледу иајширо припилегпје, не дозвољавајући, да прво првенства наплате пореза дођо у пнтаљо у ма коме облику н ма кад. Овакав се закл.учак мора нзпести о значају ове законске одредбс и из реда речи које су и како су употребљене, и мз цолокупне и.егове садржине. Узелн који му драго од оних пачина тумачења, гпто су у опште познатп правпој науци, мора се доћн до закључка: да држава пма прече право наплате целог пореза, без обзира на то, да ли је продата само једна парцела или целокупно имање порсеког дужнпка, и да оваодредба ин једним својим словом не дозвољава онако произвољно тумачење, какво је у првом делу одлуке Касацноног Суда. Нас доводи до чуђења, да је Касација из речи: » без обзир а на њихова обезбеђења ,( , могла извести онај закључак, кад баш ове речи дају овој законској одредбн са свим други значај. Оваквом схватању Касације нема места ни цо томе, што се порески објекти, поменути у чл. 1. закона о порезу, узимају само као основица за изналажење ко.гичи.нс, пореза једног иореског обвезника., а иначе се порески обвезник по књнгама водп као дужник једном општом сумом, и за њу су залога и покретна п иеггокретна добра његова у смпслу поменуте законске одредбе. Нарочнто је то случај са земл.нштем н зградама, где се сав порез овога облика униФицпра тако, да се после порез поједпначннх парцела н кућа може изналпзпти само нарочитим прорачуном, а никако се из распореда не мол^е запазити тај детаљ. Тражећн, после овога, узроке, који су могли опроделити Касацију да прида опакав смпсао чл. 108. у првом ставу својс одлуке, ми их налазимо у другом ставу љене одлуке. Из речн : а оно једино одтовара и добром и.равном иореткџ ", ми видимо да је Касацпја имала намеру, да онемогућп неправде, које су чпњене нојединцима од странс управних властн, па је зато и дала онакав значај поменутнм паређењима, II са те страие посматрана њена одлука, могла би бити оиравдапа, кад већ пе би ностојао закон, којн овс неправде н сузбија и онемогућава.

Али њеиој бојазни, »да заложни иоверилац, за чији је рачун добро продато, код сигурне своје залоге врло често не добпјс ништа за своје измирење, и да буде упућен на друга добра дужиикова, н тпме у наплатн са свим нзједначен са осталнм личним незаложеним поверпоцима", нома места, јер тај случај не може да наступн, пошто је он рсгулисап засебним законом са свим другчије. Ево мп ћемо изнети у цслннп тај закон, па ће сс одмах видетп, да је паше твр1)ен.о тачно. Дакле, тај закон гласи: „Попечител.ствима финанеија ч правосудија". „Поводом иредлога Поиечитељсгва финансије од 23. ир. мца ПК« 719. ја сам, сагласно са закључењем Совјета од 4. тек. №515, издао и издајем следујцИа иравила: »У случају Оном, кад би се од каквог лица дапак илп какин општпнскн трошковп наплатити имали, које би лице истпна презадужено било, али стециште над њнм још отворено нпје, него је само непокретност иптабулацијама преоптерсћена, а покретност секвестираиа — наплатаданка и општинских трошкова спада на сва заложена добра равномерно, и по томе. полицаина власт пма право како данак, тако и општинске трошкове, и то само за једно прошло и једно текуће полгође, наплатити продајом онога имања, које она за сходније нађе. Но онај интабулант или секвестраит, кога би се заложено добро за данак и општинске трошкове продало, стуиа у ираво иравителства или општине са оном сумом, која се по соразмерности имања, наплатити има; зато ће полицајна власт оном интабуланту, кога је залога за данак п општинске трошкове продана, ппсмено издатн (за које се неће пикаква такса плаћати), у коликој суми има накнадц из остали заложени добара, да би се овај и.риликом иродаје, осталог пмања из овог, у место иравителства, или општине, ирвенствено наилатити могао. »Исто тако и у оном случају, кад би дужник само једно, било покретно или непокретно добро имао, на би и то за рачун ког нриватног поверитеља узанћено било, имаће се нз тог добра најпре данак и општински трошкови за горе означено време наплатнти, п тек остатак на име залоге употребити. ПопечнтелЈСТву Финансије налажем, да обзнани ово решење, и нареди да се по п.ему ноступа. В№ 840. 14. априла 1861. год. у Београду. ВДихаил М. ОбреновиЋ III. Књаз Сјшоеи Књажевски Иредсташшк Понечитвл. Иностраних Дјела Ф. Хриетић. с. [I. Овај закон важи и данас, јер он није укинут нп изречно ни доцнијим доношењем других закона, који би били противни његовим одредбама. Он је додирнут чл. 108. закона о иорезу само у толико, што се право државно

на првевство пореза не своди на једно прошло и на једно текуће полгође, него је помакнуто на рок, о коме говори чл. 126. закоиа о порезу. У ономе његовом делу, да интабулнсани поверилац, чија је залога продата за порез, улази у право државе према осталим интабулисаним повериоцима, :он, рекосмо, важи и данас, и нрема томе је правни поредак у овом погледу потпупо огарантоваи овим законом, те је, према томе, и онај други део одлуке Касационог Суда беспрсдметан. Али и ми признајемо, ипак има случајева, где управне власти чине неправду појединцима. То је опда, кад пореске власти ис продају саме имаље дужниково за пороз, него кад то учини нолицијска власт за приватна потралшвања, па пореске власти бану са захтевом да одатле наплате порез, и ако дужник има још покретног и непокретног имања, одакле би се иорез могао наплатити без штете за ма кога. У таквнм случајевима, где је немарност пореских власти у прибираљу пореза била несумњива, или где оно гледају да на олак начин дођу до извеоног успеха. треба им стати на пут, и упутитн их да саме врше наплату из осталог имања, а да из нродатог, од стране полицијских власти, наплате само онолико, колико специјално на то добро припада, што се може засебним прорачуном нзнаћн. Такве случајеве треба да сузбија сама централна пореска власт, постављајући нарочита правила, јер је то њена дужност, као год што у њене атрибуције, по нашем нахођењу, улази и право расправљања о пречем праву наплате, јер се дрлсава у наплати пореза не јавља као приватноправна Личност, него као оличење државне силе и моћи. Дим. С. Балајџић

КРИМИНАЖА П01ИЦИЈА (НАСТАВАК) 2. ДелФина Дисар нзјављује, да је брижљиво посматрала носиоца пакета, и да се, после његових претњи, повукла у улицу »Баекеп" у циљу тражења помоћи од једног пролазника. Пошто је овог пролазника, на несрећу, нестало, она се зауставила на тротоару улице »Баекоп", спроћу улице »ШгопДеПез«, одакле јо, после кратког времена, видела како је сумњив човек изишао, без пакета, из улице »ШгопДеПев«, а по том скочио на трамвај у улици »Баекеп« и отишао у правцу Андерлеша. Ако је ово казивање тачно, г-ђца Дисар морала се, сасвнм природно, запитати шта је било оа пакетом, н похитати, инстинктивно, у улицу „Шгопс1е11еа (< . Било би сасвим природно да су је њен иосматралачки дух и њена женска радозналост тамо одвели. Требало је само да оде у ову улицу и да пажљиво погледа, па да одмах угледа загонетнп пакет, главни нредмет љене пажње. Али се идеја, да на два корака од себе потражи сумњиви пакет, који је нарочито будно њено неповерење, није јавила у духу ове