Полицијски гласник

СТРАНА 92

радознале и оштроумне жене, и тако деликатне посматрачице. Пакет је, међутим, био ту, на 20 метара од ње, и то на видном месту, у осветљеном делу улице »Шгоп(ЈеПез,,. ДелФина се налазила на супротној страни од места где је био Де Конинк, други сведок. Њеном погледу није могла сметати палисада пред кућом бр, 14, нити сенка коју је она бацала, као што је то било код Де Конинка. И кад једна жена, тако вешта у посматрању и испитивању, није ништа видела, значи да није имало шта да се види. 3. Претерана тачност личног описа злочинчевог, који даје ДелФина Дисар, пружа још један елеменат невероватноће. И поред свађе са овим човеком, и поред љутње и губитка хладнокрвности, она је ималавремена да дубоким; погледом осмотри његово лице и одело. У тренутној и врло јакој светлости, њено рисово око уочило је и запамтило све особености носиоца пакета. Колико је само изванредне ичудновате бистрине у овој магловитости! ДелФина оцењује и констатује доба старостн сумњивог човека (30 год.), његов стас, његову развијеност, боју његове косе, облик, дебљину и боју његових бркова, боју чоје његовог горњег капута, ируге на његовим панталонама, дугмета на ципелама и облик његовог шешира. Овде морамо имати у виду ове четири главне ствари: а) 7. Фебруара 1906. год., око И 3 / 4 часа у вече, густа магла покривала је приземни део вароши, и ометала да се види јасно и посматра у детаљима оно што сведок тврди; б) Нерви ДелФинини морали су бити оолабљени око поноћи, не само због обичног умора од дневног посла у радионици, већ још и због задовољства које је ово вече имала у друштву са љубазником; в| Моћ посматрања задобија се навиком и искуством; врло је мали број личности које су њоме обдарене и које је притежавају. Она претпоставља и захтева нарочите особине у методи, раду, тачности и правилности. Сва сведочанства, која смо прибрали, потпуносе слажу у томе, да се ДелФина свагда и увек одликовала својом несталношћу и небрижљивошћу, те с тога није у стању да буде тачан и савесан посматралац. г). ДелФина је далеко од тога да има очи као у риса. Она је кћи матере, која је Готово слепа. И она сама дуго је патила од очију, нарочито док је ишла у основну школу. И ако њене очи нису тако болесне, као у матере јој, ипак су у толикој мери слабе да она не може јасно видети, нарочито ноћу и у магловитом времену. 4. Човек, који је носио пакет, по тврђењу ДелФинином долазио је од сенског булевара. Видели смо, међутим, да је пут са ове стране био поседнут полицијском натролом, која се у 11 часова и 45 минута налазила на углу сенског булевара и улице »Сидие®. Злочинац, дакле, није могао доћи правцем од Истока, јер је зато постојала апсолутна материјална немогућност. 5. Питали смо ДелФину Дисар, због чега је посумњала на човека са иакетом;

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

какав је предосећај имала, зашто га је посматрала онако пажљиво н у толикој мери да је могла изазвати свађу на јавном месту? Ево шта нам је одговорила: Индивидуа јој је изгледала сумњива зато што се ноћу налазила на улици, са огромним пакетом у руци. Мислила је, да се налази у близини крадљивца кожа из магацина г. Нордена, који је очекивао саучесника да му преда пакет. Пошто се ова индивидуа била зауставила, то ју је могла пажљиво посматрати. Човек је стајао на улици, зауставио се. Обратимо пажњу на ову тачку, на ову нову верзију, јер она садржи једну невероватноћу више. Злочинац, који има у рукама пакет од 17 килограма, и који га носи, не без опасности — јер је у њему леш девојчице коју је силовао и ишчеречио на комаде — нема кад да се зауставља у путу. Брзина је његова прва гаранција за успех. Да би успео, он је морао радити са највећом обазривошћу, помешаном донекле са дроКошћу; он је најбржим путем морао отићи до места на коме је намеравао оставити пакет; он није смео изгубити ни једиог минута, нити се успут где задржавати. Факт о застајању на улици, о коме говори г-ђца Дисар, невероватан је. дакле, и апсурдан. 6. Још једна апсолутна контрадикција: ако је ДелФина могла констатовати, да је носилац пакета долазио од сенског булевара, онда је он морао ићи а не стајати. Ако је, с друге стране, он стајао, и личио на крадљивца који очекује саучесника, ДелФина није могла уочити правац његовог хода. 7. ДелФина је пожурила у улицу »Иаекеп к да би затражила помоћи од једног пролазника, кога је опазила. Кад је, после једног минута, приспела до угла улице, пролазника је нестало. Према оваквом стању ствари, овај пролазник могао је бити само какав оближњи сусед који је становао у непосредној близини. Утврђено је, међутим, да се ни један становник из околине није у ово доба вратио кући оне ноћи кад је злочин иавршен. 8. Према тврђењима ДелФине Дисар, сумњив човек, чим је оставио пакет, вратио се у улицу „Иаекеп" и ускочио у трамвај, који је ишао у правцу Андерлеша. Нико од кондуктера и путника није, међутим, опазио какву сумњиву личност, која је 7. Фебруара 1906 год., око 11 часова и 40 минута у вече, ускочила у трамвајска кола према улици »ШгопсћзПев". Сам овај Факт довољан је, да уништи сведоџбу ДелФине Дисар. 9. Питали смо г-ђцу Дисар шта је раднла оног вечера кад је злочин извршен; због чега је ишла улицом „ШгопЈеИеав® у 11 часова и 40 минута; шта је тамо тражила у ово доба; у које је време и где отишла из ове улпце, и кад је у њу приспела? Ево њеног одговора. Вече је провела у Шербеку са својим љубазником. У 11 '/ 2 часова зал>убљенн су се раставили, и ДелФина се трамвајем вратила у варош. Са трамваја је сишла на станици »Рш81;бге (( , на северном булевару, одакле се упутила кући улицом в Шгопс1е11е8 (( . Кући је приспела у поноћ и четврт.

ВРОЈ 12. Овај пут, којим је ДекФипа тобож ишла, Фантастичан је и беомислен, и ни у ком случају није могао бити њен директни, нормални н прави пут. Безобзирна и свесна лаж очигледна је у овом њеном тврђењу. Трамвајска карта, коју је она платила последњим новцем, давала јој је права да иде до Берзе, а и њен правп пут то је захтевао. Да је ово учинила, остало би јој да пешице пређе врло кратак пут: од Берзе улицама: „Аи§'и81е Ог1з (( , »Сћаг1геих (( и Ко1ге-13ате с1и 8оттеП (( , јер је она становала готово на почетку носледње улице и њеном пресеку са улицом »Кетраг1-с1е8 -Моте8 (( , Не заборавимо, нритом, да је ово било једног непријатног зимског вечера, после 11 часова, а вече 7. Фебруара 1906. год. било је хладно и влажно. Сетимо се још, да је ДелФина несрећна мала радиица, која с тешком муком излази на крај, да по цео даи ради а всче проводи с љубазником; да је нежног телесног састава; да јс вероватно морала бити уморна; да је сутра дан имала рано ићи на посао, и да је с тога хитала да се што пре врати кући и легне у постељу. И кад ствар овако стојн онда, сасвим природно, настаје питање: зашто она нпје иотпуно искористила трамвајску карту, коју је платила од своје сиротиње, и са којом јо имала права да се још вози на трамвају, већ је без разлога и циља сишла с трамваја раније? Ако је ДелФина доиста ишла путем, који означује, онда је она једно неразумно створење, прост идијот, несрећна луда, чија сведоџба опет не би имала никакве вредности. Ако ли је, пак, ишла својим нормалним и правим путем, она, у овом случају, ннје могла проћи улицом „Шгопс1е11е8 (( . 10. Што се тиче времена ДелФинатврди да је присуствовала остављању пакета у 11 часова и 40 минута. С друге стране, опет, она изјављује, да је напустила свога љубазника у 11 часова и 30 минута. Ово тврђење противречно је и двогубо немогућно. Пре свега, ДелФпна није могла видети да је пакет остављен на улици у 11 часова и 40 минута, пошто је ово било у 11 часова и 45 минута. Поред овога, она је била у материјалној немогућности да буде у улици в Шго1к1е11е8 (( у 11 часова и 40 минута. Према њеном казивању, она је напустила свога љубазника у \\}) % часова. Трамвају из центра потребио је, да би обишао двесекције: »УегћоескћоуепНогс1 (( и »N0141 Воигзе", обпчно 18 минута. За средњи прелаз, од „р1асе с1и РауШоп" до станице „Рт81;еге (( , потребно је 12 до 14 минута. Једној жени потребно је три до четири минута да би од станице »Ет81;еге (( стигла до источног краја улице »ШгопДеПев®. Пошавшн од »р1асе с1е РауШоп « у 11/'/ 2 часова, ДелФина није могла приспетн до места где је пакет био остављен, у најбољем случају, пре 11 часова и 46 минута. У овом случају она би се срела. лице у лице, с Ајленбошом, а један минут доцније упознала би се са Петром Ноелом, а ватнм и са агеитом* Вандамом. Она би, најзад, вндела гомилу од 7 дО 8