Полицијски гласник

СТРАНА 116

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 15.

с тога његовим изјавама треба приданатн само релативну вредиост. 2. Исказ сведоков нодлежи велпкој оумњи. За време истрагс он је потврдио, начином ансолутним и Формалним, да је окривл.ен Емил Де Кок оно лице, које је он видео с пакетима. Де Кок је, међутим несумњиво доказао свој аИМ, но коме никако није било нити је могло бити оно лице, које је сведок видео у Хајз^лу 15 Фебруара у 4 сата по подне. 3. Извесно је при том, да је један човек прошао оним местом и у оно креме, које означује Векман. Одмах носле наласка накета с ногама, ми смо лично трагали за сумњивим пролазницима. Закупац бакалнице БраКе Денз и Комп., која постоји на углу улице в С1оШ'е к и улице »Ргапдтап,, означила иам је, и без шипег нарочитог питања, правац којим је ова индивидуа ишла. Она и још једна друга жена опазили су је, али издалека, и после пролаза. Закупац нас је упутио да се обратимо једпом молерском раднику, који ју је морао боље впдети. (Јвај закупац изјавио је доцпије код полиције, да није ништа видео, што је лаж. Сведоџба Векманова, у колико се односи на правац пута сумњивог човека, утврђена је дакле. 4. Нигпта не доказује, да је пролазник, кога је видео Векман, доиста оно лице, које је однело и оставило пакете са ногама и ципелама. Можда је ово једна олучајна подударност. 5" Нпко ннје видео човека кад је оставл.ао пакете, и ако се у ово време налазило внше од 50 радника близу места па које су пакети бачени. 6. Векман признаје да је човека видео тек пошто је он прошао, и то само с проФила и издалека. Према оваквом стању ствари, и детаљан лични оиис овог човека, који даје сведок, морабити сумњив. 7. Ципеле Жанине нађене су 15 Фебруара, у 4'/ 2 часа по подне. Векман тврди да је видео човека пре 4 часа. Не може тачно да прецезира време, јер му сат ради неправилно и застаје, по његовом тврђењу, пола сата. Време, које је тако важно у овој ствари, не може се, дакле, прецизирати. 8. Мало је чудновато да Векман, сумњајући на овог човекг. није ни покушао да му се приближи у циљу бољег уочавања, и да га ослови кад се по други пут појавио у улици »Ргапдтап® 9. Сведоџба Векманова садржи још једну очигледну заблуду. Човек, који је носио детиње ноге, трудио се према исказу сведоковом, да под свој дугачки горњп капут сакрије један дугачак, двострук пакет, пребачен преко рамена (то су била два пакета у којима су биле ноге); шта више, по један пакет налазио се и у џеповима са стране. Видели смо, међутим, да су цииеле биле само у једном пакету, а и у Хајзелу су нађена трн растављена пакета, док је Векман видео четири. 10. Ако је индивидуа, коју је видео Векман, доиста носила пакет с детињим ногама, њен лични оиис не одговара лич ном опису човека који је одвео Жану оног вечера кад је злочин извршен. У овом случају, носилац ногу био би сау-

часник. Доцније 1.емо иснитати у детаљима ово питање о саучешћу. 11. После очигледне заблуде, коју је учинно Векмап приликом познавања Вмила Кока, његова сведоџба не може имати ни релатпвие вредиости, већ само може послужити као прост унут за дал,е трагање. 12. У сваком случају Векман је неоспорно честит човек н соју сведоџбу дао је ђопа [хг1е. Он се може иреварити, али је апсолутно неспособан за сваку лаж. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ПЛАНОВИ БРИСА — ПАРТИНГТОНА Конан Дојл Успомене господина Шерлока Холмса. Густа магла простираше се над Лондоном. Ледва смо могли да видимо суседне куће оа иаших прозора из БакерСтрита. Ирвог дана Холмс црташе крст на својој нотној књизи, другог и трећег проучаваше један предмет њему драгоцен — музику средњега века. Али кадје то и по четврти пут поновио, мој се пријатељ не могаше више уздржати, нређе нестрпелзиво нреко собе, и ропташе на свој нерад. — Најзад ево новости! рече он, видећи да улази његов слуга са једном депешом у руци. — Шта ли ово значи ? узвикну он веома зачуђено, мој брат МикроФт ће доћи код нас. Он ми пружи деттешу и ја прочитах ове речи: »морам с вама да говорим због Кадоган Веста, долазим одмах. МикроФт". Кадоган Вест!... Сећам се да сам негде чуо ово име. — Ви сте ми казали да је ваш брат један мали државни чиновник? — Још више него то, Ватсоне, рече Холмс смејући се. Мој брат је свемоћан и у појединим случајевима он представља енглеску државу. — Шта кажете ? — МикроФт, настави Холмс, зарађује годишње од прилике пет хиљада ливара. И ако је по изгледу потчињен, он је ипак најпотребнији човек у држави. С тога се питам шта ли је то нагнало тога Јупитера да ме посети. Пре свега, ко .је тај Кадоган ? — Кадоган Вест, рекох ја, пошто сам прелистао све повине које лежаху на дивану, Кадоган Вест је онај младић, кога су нашли убијеног прошлог четвртка у тунелу. — Ствар постаје озбиљна, рече замишљено Холмс, јер кад се мој брат потрудио да се њоме деранжира, мора бити нешто важно. Па ипак случај је био прост. Младић се је убио падајући с воза — несрећан случај или самоубиство. Истрага по томе унела је светлости у ствар. Овај човек био је свештеник у

арсеналу волвичском, пмао је 27 година п био је пежењен. Беше нзишао прошлог понедеоника са својом вереницом, мис Виолетом Вестбири, коју је одједанпут оставио око пола осам оати. Не зна се за узрок његовога бегства, изгубили су његов траг, и налазе га мртвога испод алдгатеког тунела, окошестчасоваујутру. Био је испружен преко шина, са ужасно онакаженом главом. — Чудновато, заиста. Да није био покраден ? — Ево вам лиете пр*>дмета нађених код њега: један портмоне у коме су биле две кн.иге, један белсжник са чековима, помоћу којих су утврдили његов идентитет, две карте за волвичоко позориште и један мали пакет државних хартија. — Сад знам, Ватсоне, узвикну весело Холмс: држава, акта, МикроФт, ствар је чиста. Али ево га МикроФт, ако се не варам. Мало после уђе у собу МикроФТ, висок и достојанствен. Његово интелигентно лпце беше у исти мах фино и енергично. С њиме беше и наш стари пријатељ Лестрад, чувени детектив из СкотландЈарда. — Непријатна ствар, Шерлоче, рече МикроФт. Ја не волим да мењам своје навике, то већ знате, а садашњи положај Сијама захтевао би пре да сам на својој дужнооти. Али се десио један важан догађај, који је учинио читав преврат у министаротву. Што се тиче адмиралотва, тамо бруји као у копшици. Знате ли ви већ о томе ? — Наравно. Али шта је било са актима ? — Ах! гле! Срећом о томе се ништа не зна. Хартије, које је овај несрећннк носио са собом, били су подморски планови Брие Партингтона. МикроФТ Холмс се изражаваше са озбиљношћу, која доказиваше озбил>ност ствари. — Ви знате, настави он, да су овп планови од велике важноети, и да оу они од свију државних тајана најбрижљивије чувани. Пре две године, државаје купила за огромну суму новаца патент за овај проналазак. Планови суувек билн закл>учани у каои једне од канцеларија Арсенала. Ни нод каквим изговором нису могли бити изнесени из канцеларије, и сад одједаред их налазе у џеповима младога попа, који је умро у ередини Лопдона. Појмите ли ви ову катастроФу? — Јесте ли их бар ви опет пашли ? Не, Шерлоче, не! Од десет украдених лнотова, нашли смо само седам у џепу Кадоган Веста. Шта миолите Ви о томе, Шерлоче ? — Опиште ми све најопширније, па ћу Вам рећи. — Ја сам прпбележио на овој хартији имена свију оних, који вам могу бити потребнн. Садашњи чувар касе је Сер Јам Валкер; у њега је други кл^уч од касе. Ја могу да потврдим да су све хартије биле у каси у понедељак, и да се је Сер Јам вратио око три сата у Лондон, носећи са собом кључ. То вече је провео код адмирала Синклера у Паршш-Скверу. — Код кога је онај други кључ ?