Полицијски гласник

СТРАНА 130 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК БРОЈ 17.

ранијим законима." Нраво иовериочево дасе, принудним иутем, његова трансбина, која је нредмет извршне одлуке судске, наплати јесте његово стечено право (§ 462.) које му ни закон не би могао одузети. Наравно да, ако би се такав закон ипак донео, он би био обавезан за судове и извршну власт, пошто они пису надлежни да цене материалну уставиост једног закоиа (чл. 117. и 146. Устава), али то ништа не смета да би такав закон био Уставу противан. Из овога излазп да се закон о мораторијуму не би могао, без повреде Устава, донети ни за време рата. Може се, сумње нема тај систем критиковати, али је он код нас такав. Да ли би полициска власт могла одреднти, као дан продаје, недел>у или који од оних дана који се, по државном календару, сматрају као празнични дани? Код овога питања могли бисмо стати на једно од ова два гледишта: једно се односи иа природу посла о коме је овде реч, а друго се тиче саме власти која тај посао врши. Када станемо на прво гледиште, могли бисмо одговорити. на горње питање, негативно, то јест рећи да се јавна продаја не би могла обавити у недељне и празничне дане. И заиста, извршеље одлуке судске, као друга Фаза грађанскога спора, спада у послове судске. а ови се, по § 510., не врше „у дане, које је црква за светковање одредила, а оспм тога два дана пред Божић, на великн четвртак, нетак и суботу.« Шта више, по истом основу, извршења не би требало предузимати ни »од 16. Јуна до конца Јула закл.учно", будући, по истом пропису, § у 510., за то време судови не раде, време које се зове велики судски одмор (распуст, Ферије). Изузимају се, наравно, они судски послови који долазе у надлежност дежурнога судије и који се, по §-у 51 1., врше и за трајања судскога одмора, и међу којим пословима се не налази и рад на извршењу судских одлука. А ако бп, противно овом пзлагању, полпциска власт одредила за продају један од оних дана када судови не Функционишу, тада би се она имала извршити први дан по томе дану, под условом, разуме се, да тај дан долазп међу дане када судови раде, саобразно §-у 1х'8. по коме: »Ако последњи дан рока падне у дан празнични или у дан одмора, пли ако се погрешно одреди рочпште у ове даие, онда се узима први радни дап по празнику или одмору за дан рока или рочишта". Ако се, пак, држимо другога гледишта, ако, то јест, имамо у виду саму власт која је, код нас, надлежна за извршење одлука судских, онда ћемо рећи да иродаја јавна може бити и у недељу и у празничне дане, а тим пре и у дане судскога одмора. Ово стога што полициска власт — ми се задржавамо на њој, зато што је она, у главном, извршна власт кад прпнудне наплате — нема празника пн одмора. Она нема празника ни одмора, стога што је она најважнија власт у држави, а најважнија је, јер је прва и постала. Она је прва и постала зато што је најважнија. Са задатком да одржава у

друштву ред и јемчи за оезбедност у њему — оно чему се, у принципу, и тежи у држави, оно што се, у први мах, и хтело у самом почетку државнога живота полиција је постала када и држава: то су, тако да се изразимо, два близнака. Једина, у то време, власт у држави, полнција је имала у рукама тада све власти. Доцније је и код ње, као и у другим друштвеним маниФеотацијама, наступпло диФСренцирање, из ње су се, као из некога извора и правласти, развнле и све друге власти, али је у њеним атрибуцијама остала и даље оиа њена првобитна власт, власт која гарантује мир и безбедност, задржала је иајкарактеристичнију од свију државних власти, због чега полшхија и јесте управо символ државне власти, она је втаст у правом смислу тс речи, она је, подупрта војском, она сила која даје праву његову практичну вредност, осигуравајући му санкцију. 1 ) ( наставиће се) Ж ПеоиЋ

ПРИВАТНИ ТУШИЛАЦ КОД ДЕЛА ОДВОЂЕЊА

У нашој земљи врло је чест случај, да се на сеоским саборима загледају момци и девојке и да, ако родпте.љн брак не допуштају, момак са својим друговима нз села или одмах иа сабору или доцније од куће украде или отме девојку од њезиних родитеља и водп је својој кући. Кад девојка бар једну иоћ преноћи у момачкој кући, ондт. се она сматра као осрамоћсна и њезини су родитељн тиме нагнани да даду пакнадно одобрење за брак. Бива пак много елучајева да момак Фактички деФлорппте девојку, јер у томе види најбољу гараптпју да му њозини родитељи брак морају дозволнти. То он не ради нп у каквој другој намери до ради тога: да осигура брак. Редован је случај да родитељп девојачки, принуђени силом околности, дају накнадно одобрење за брак. Цео сз иосао око закључења брака тада свршава врло брзо, о тој се ствари органи власти и не извештавају, те и не долази до кривичпог посгупања због извршеног дела одвођења. Али деси се да посреством трећих лнца ствар дође до знања полицпјској власти и она отночне кривнчно ислеђивање. Нама су познати случајеви да је полицијска власт забрањивала венчање одведене девојке оа момком, наређивала лекарски преглед девојке а безразложно држала у притвору момка. Особена правна нрирода деликта одвођења изгледа као да није довољно јаена извесним органима истражне власти. Нарочито као да није јаено: шта је процесна претпоставка акцији полициске власти, кад, у ком случају, она може предузети истрагу, управо каква је тужба подлога овоме процесу. Оставл>ајући на страну битна обележја самога деликта, ми ћемо сада говорити само о његовој ироцесној претпоставци, дакле о тузкби, којом се истрага заснива.

В„ у везн са овим, иицрпиу расправу ,Д. '1о. Алимпића, Исгоријскч развитак иолицијских власти у Србији (1193—1869), стр. 3. а 15..

Општа замерка неодре1)0ности и нееистематисаности као да би со код деликта одвођења нашем К. 3. нарочито могла ставити. Он је извесне случајеве одвођења ставио у главу XX која говори о злочииствима и преступљењима противу личне слободе, а друго, у суштини исте, у главу XXI која говори о деликтима противу благонаравија. Ми ћемо мало нпже показатп да еу у ствари сви делнкти одвођења деликти иротиву личне слободе. Шест параграФа К. 3. говоре о одвођењу: 187, 188, 189, 190, 197 и 200. Од ових § 190 ироцесуалне је нрироде а остали предвиђају особене деликте, те ћемо их разликовати према разлици заштићених правних добара. § 187. предвиђа случај у пауци К. Права познат под именом »крађе деце", која још пису иавршила 16 година н то у циљу да се употребе на користољубиве и неморалне намере. Одвођење жснских ради тога да се ра њима ступи у брак или да се са њима блудно живи није по овоме параграфу кажњиво, јер је та радња као специјалан деликт даље предвн^ена. Правно добро које је овде, код крађе деце, нападнуто, јесте лична слпбодп њихов а. То је јасно, ако је дете одведено силом или преваром, али исти је случај ако је дете отишло по своме прпстанку. Јер и у том случају извршена је »повреда Фамилијарног права" а ту повреду закон хоће да забрани. Дете од 16 год. нема права да собом слободно располаже, те отуда оно и не може датп иуноважан пристанак па одвођење. Повреда лпчне слободе детнње, која је у родитељским рукама, извршена је и тада, када је дете пристало да са одвођачима иде. Овпј облик одвођења казни се по званичиој дужности. Тај карактер се не мења ни у случају става II §187. Тамо се вели : »Но ако се одвођење чисто у ползу одведеног клонило, и ако је том његово стање заиста побољшаио, неће се казнити, ако у слеству тога родитељи или заотупницн одведенога доцније то одобре.« Као што се види: накиадно родитељско одобрење има за носледицуда уништи иротивиравност радње. После тога одобрења нема више кривичнога дела. Док то одобрење, пак, недостаје поетоји кривично дело и оно се казни само по званичпој дужности. § 1 88. предвиђа случај на превару или насиљем изведеног одвођења женске, у циљу да се са њом веича или блудно живи. Од оваквог одвођења заштићена је свака „женсиа" — девојка, удовица, распуштеница и удата жена — т. ј. женска која има жива и норазведена мужа, а пређашњим § 187. заштићено је од одвођења свако лице и женско и мушко. Пошто је л^енска одведена силом или преваром, то је повређено правно добро њезина лична слобода. Али женска може бити одведена у циљу венчања или блудног живота и по њеном иристанку. И тада постоји кривичпо дело. У том ногледу предвиђа закон три разноврсна случаја: ако је но својој вољи одведеиа неудата женска која није још навршила 15 година н то без знања