Полицијски гласник

БРОЈ 11.

ПОЈШЦШСКћ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 133

сати истрагу. Као што смо видели, цинеле н ноге детиње, које не достајаху, нађепе су недељу дана доцннје, нотпуно саме. Пета иогрешка. — Истражном судијн г. Хавоу требало је пуних 5 дана да редигује »Важан Лични Опис«, чији текст износи око 60 редова. Злочин је извршен 7. Фебруара у вече, а овај опнс иотпнсан је н штампан 12, и тек сутра дан растурен. Ових 60 редова текста, који су бар могли бити напнсани брижљиво и без икакве замерке — јер је за љихово пнсање употребљено толико времена— пуни су материјалних, невсроватних и грубих заблуда. У једној другој објавп од истог дапа — у »Важној Објави" — налазимо читаву серију другнх погрсшака. Шеста иогрешка. — »Жана Ван Галк убијена је ношто је претходно силована", вели се у опису г. Хавоа. Међутим, прве констатацијс судско-медицинског вештачења утврдиле су противно: да дете није убијено, веЛ Оа је иодлегло конжестији, која је наступила услед његовог напитог стања. Овај Факт има пзузетну важност, коју ћемо доцније истаћи. Дужност је, међутим, истражног судије, да констатује само позитнвна Факта. Ову грубу погрешку он није исправио ни у својој објавн од 24. Фебруара. Седма иогрешка. — Истражни судија пише: „Поменутог дана, око 7 часова у вече, ово дете напустило је кућу својих сродника, на кеју „Кегге с!е ТеШе", у к0 ЈУЈ е одлазило сваког дана после школе, п у место да се, као обично, врати директно шеталпштем »сГАпуегз" у »Мо1епћеек-8ат1;-Јеап", у домицил своје матере, са којом је становала, ЈКааа Ван Галк виђена је у ово време у разговору са једном женом, која је овако изгледала." У овим важним редовима налазимо доказа да су полиција, државнн тужилац и истражни судија били врло рђаво обавештени о условима егзистенције Шане Ван Галк и члапова њене Фамилије. Шана пије, после школе, одлазила код својих сродника у циљу обичне посете, већ је, као што смо видели, она код њих живела, становала, обедовала, и спавала. Све ово записано је и у самом регпстру нопулације. Нрема овоме, она никад ннје становала код своје матере. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

К А М О Р А од Жана Карера

Када је основана Камора? Пеапољски научењаци још дискутују о томе; онп ће то увек чинити. Изван сваке је сумње, да Камора датира најдаље од ХУП-ог века, и да је она постала за време шпањолске владе. Да ли су војници и разбојници шпањолски или сицилијански донели облик, идеју. закон, па чак и извесне речи речннка ка-

мористичког? То је могуће, али овде није место да сс о томе говори. Али је пеоспоран Факт, да су, мало по мало, и сами Неапољци примили све елементе ове организацнје и усвојили их својим обичајима. Познато је, да је Камора увек имала присталица у квартовима, у којнма је било мање странаца. Укупно, ма како да је био случајан њен постанак, има доказа да је Камора убрзо постала моћна реакција масе народа против владе, управо експлоатације странаца. Екеплоатације, а не владе, јер Неапољскн народ беше у години 1600. и сувише навикнут на стране династије, а да би духовно и морално трпео од шпањолокс иавале. Али он је трпео материјално и новчано у додиру са свакодневним животом. Ми знамо како су били храбри, али иемилосрдни освајачи Шпањолци ХУ1-ог и ХУП-ог века. У вице - краљевство неапољско донеше они своју суровост н раскош. Изузевши владу неколико добрих вцце-краљева, као дон Пијера од Толеда, Шпањолци мишљаху једино па то, да се обогате. На тај начин Неапољци беху изгубилн сваку идеју о правичности, правди и доброј управи. У Неапољу је поникла идеја камористичка: поставити тајну правичност неколико храбрих људи на место правде, које не беше у државној управи; немилосрдпу и циничку управу несавесних чиновпика, спречити помоћу неколико нздржљивих људи тајно примљених у друштво, решених на све, који постадоше тако опасни да их се је влада морала бојати. Види се одмах како је једна таква намера могла постати опасна, али се такође и разуме како је једна таква организација могла бити и привлачна за један народ страсан и јаке уобразиље; за којн се освајачи нису труднли да му улију у душу дубоко морално васпитање. Зна се колико је народ неапољски инстинктивно обожавао романтична и каваљерска јунаштва. То је тај народ, који још и данас иде у позориште маријоиета да гледа јуначка дела Ролана и Рено-а. Тако ћо се лако објаснити како је Камора, чим се је дознало како је опасна и тајанствена, добила велики уплив. За кратко време постаде она свемоћна у Неапољу. Она засени народну уобразиљу, она задаваше страх влади; она се бораше победоносно против владине неправичности, и под упливом снаге и воље почини читаву масу порока, злочина и крађа, којима се служаше да би обезбедила своју материјалну моћ, и по потреби подигла буну. Из тога је д јшло до везе између »Каморе" и »Мала Вите", која мораше пре или после довести до покварености и кризе ово опасно друштво. Што се тиче њепе улоге у историји за време псследња три столећа, требало би врло много времена за причање. Има о томе мпого прича, али које нису истините. Али је неоспорно да је Камора била умешана у све нереде и све покрете, у Неапољу — и она је у томе узела врло великог учешћа.

Да ли је она припомогла паду страних впце краљева и оспивању независне краљевпне, на челу које отајаше Карло 111 Вурбонскн ? То се не зна сигурно, алн се зна да су Бурбонцн ималп за Камору очинску наклоност. Неумољиви закон једног тајанственог друштва. Камора имађаше херојских, као и несретних даиа у години 1799, за време Наполеонове Ренублпке. Верна Бурбонцима, она беше умешапа у отпор против Шамппопетове војске, и изазва дивљење код свпју, иа чак и код републиканског генерала. Она беше умешана такође (и то с каквом суровошћу) у реакцију генерала Р нфо у име Вурбонаца. Јер Камора беше непријатељ и Француским освајачнма, као што бсше п према Шпањолцима и Аустријанцима. ИпакМират задоби за себе њепо пријатељство својнм сјајним јуиаштвом. Зар он пе беше жпва слика оних иаладима, о којима се говори у витешкнм прпчама? Нпје лп то био диван авантуриста, овај крчмар који је због свога јунаштва постао краљ ? Многи камористи, потрешсни и очарани, клицаху Мнрату, кад овај дође на место ЈосиФа, и када у!)в у Неапољ одевен у пурпурно одело окићено златом и драгим камењем, диван на своме лепоме коњу. Али послс 1814. године постадоше они опет Бурбонци, и од тог тренутка Камора достиже максимум моћи и напретка. А за време владс Фердинанда II, најпопуларнијег краља Неапољског, камористи установише право државпо уређење. У то доба, прича један садашњн историчар каморски, господин Брнесто Серао: „Највећа част коју могаше постићи човек обдареи храброшћу и осећајима, то је да постане члан Каморе; и од тада се то друштво иазва „ГОиога^а Оос1е(;а." (Часно друштво). Многи Камористи говоре данас, (а нарочпто старп) о »златном добу", то јест о владн доброга краља Фердинанда II. Па ипак, после 1860 и 1870. године они се пе противљаху новоме режиму. Можда су изгубили у дугој срећи моћ осоћања и противљења; може бити да су били занесени чарима Гарибалдијевпм и Впктор-Емануеловнм, којн уђоше у Неапољ овенчани учињеннм јунаштвима. Као и за Мирата, они се придружише народним овацијама. За три стотине година од како постоји, Камора је могла мењати свој облик и унутрашњу организацију. Али основни принципи који су владали при њеном оснивању и који створише њену кохезнју и моћ, задржанп су кроз све револуције до данас. Камориста мора да слуша два строга закона: 1-во Један моралпи закон, који се састоји из тога, да се никад не прекршп заклетва. 2-го. Један писани камористички закон. ПрВи се зове „Готсг1 а", а други П И {г1епо ". У томе законику се сваког часа спомиње смрт.