Полицијски гласник

СТРАНА 134

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

БРО.Т 1 ?.

Осим главне казне има безброј врста других мањих казни, којима су камористе иодвргнуте за иајмању погрешку, и од којих су неке необично грубе. Нарочито је романтичпаи суроваказна $(геу{о. ЗГгедГонијв апсолутно специјалнаказна за Камору. То је једна телесна казна својствена неапољском народу. Она се састоји из тога, што се образ засече једним ударом бријача или врло шиљатог перореза па чак и десетпарцем или једним излизаним и наоштреним динаром. Постоји по овом народном обичају једна драма чувеног неапољског иесника Салваторе де Ђакома, » Аззип^а 8рта. а , која је у Италији пожњела огроман успех, и коју ће ускоро играти у поворишту »Антоан <с подименом Вл1а[г&е с( . Камористе, које имају да пребаце ма шта један другом, морају се тући. Ове чудновате борбе зову се (ИсћгагатепИ и тако су стого прописане, као стара пресуђивања божја у средњем веку. Оне су тако романтичне као мускетарски двобоји за време кардинала Ришеље-а. Некада су се борили ножем тако вешто, као наши најбољи борци мачем. Данас Се све више употребљава реводвер. Старе камористе су због тога у очајању, јер виде у њему опадање »РОпога1;а 8оме1;а-е сс . Ипак револвер нису сви усвојили, јер има још верних ножу, чак и међу мла^има. Шефови и чланови. Строгост је у камористичкој јерархији врло велика. Ова се јерархија, изгледа, врло мало променила од како је Камора основана, јер у оваквим тајним друштвима облици се најмање мењају. Камораимаувек једног врховног шеФа, кога зову Каиитеста; око њега, као перови око краља налазе се шеФови 12 великих секција, који се зову Каиинтрини. Каиинтеста и Каиинтрини састављају савет и највиши суд камористички, на чије се пресуде не може апелирати. После њих долазе шефови група, названи Каии есиаранца. Најзад постоји поред Каиинтесте још једна личност, која има мање власти од њега, али која има исто толико утицаја, н чије се тајанствене моћи у толико више боје што располаже Фондовима »Часнога Друштва". Та се личност зове Соп1ашо1о (благајник). Некада је Капинтестова власт била огромна. Он је био већи господар Неапоља и од самога краља. Данас, са опадањем друштва, ова власт је много више ограничена. Али ипак, постати Капинтеста, то је сан свију чланова, и нема ничега на свету што не би покушали да учине због те амбиције. Има око овога чина подмуклих бораба и крвавих такмичења која су равна, само у мањем оквиру, интригама на старим дворовима царским. Требало би једна цела књига, да се скупе само анегдоте које стари Неапољци причају о јуначким борбама између кандидата за Капиптесту. Али ипак, Капинтеста не ужива власт над животом и смрти Камориста, као што то многи мисле. На смрт може да осуди

само »суд више Каморе®, где се поред Каиинтесте налазе и неколико Каиинтрина. Некада, за време класичнога доба, ово суђење беше врло строго и врло свечано. Оно је држапо у тајанствеиим клубовмма, у нарочитим крчмама које се налажаху у удаљепим иредгра^има. понекада у пећинама дуж мора, и било је опкољено тако романтичном околином, коју је неапољска литература прошлога века обилно описала у позоришту и у роману. Суд »више Каморе" у принципу се састоји из Каиинтесте, председника, п дванаест перова, Каиинтрина. Један неапољски писац, песник великога талента са романтичним неапољским дијалектом, Фердпиандо Рисо, који је изучавао сасвим изблиза и најтајније обичаје народне, и који то живописно прича, описује једно суђење »више Каморе" овако: »Кад се почне говорити о смртној пресуди над неким кривцем, суд се свечано сакупи, и решава. После решења, он изабере једнога или више лнца способних за извршење пресуде. Обично се за извршиоца пресуде изаберу сасвим млади људи, који жсле да наираве каријеру и да за један корак више ступе у јерархију... »Ови одређени закуну се пре свега да никоме не одају ништа, па ма били најстроже кажњени; у осталом, они најчешће ништа тачно и не знају. Само им покажу кривца, кога морају »угас«тм с( . „Затим их уведу у одељење где осуђени беспосличи, незнајући на шта је осуђен, покажу им га говорећи сасвим просто: »— Ово је лампа, коју треба да угасите/ с »Од тога тренутка, завпси од извршитеља, на који ће га начин убити. Али изгледа да те ствари данас нису тако свечане и тако опасне. Судије се не усуђ.ју више да суде са тако великом помаом. Све све мање изричу смртне лресуде. И ако је истина Киоколо био убивен по свнма правилима, то је заиста изузетан случај. Сувремена сентимепталност продрла је и у »Часно Друштво. (( »Све пролази ! сс рече ми један разочарани камориста. ( свршиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине велућске, актом својим Бр. 435, пита: »По чл. 5. закона о сеоским дућанима, аренда на сеоске дућане не може бити мања од 150—300 дин. Између ових двеју сума, количину на дућапе општинске одређује општински одбор, а на дућане који постоје на. имању манастирсћом и црквеном ову арепду одређује црквени одбор. Но како манастир по закону о црквеким властима, па ни другим специјалним законима, нема манастирски одбор, то је одбор ове општине, одлуком својом

од 18. Фебруара ове год. Бр. 228, одредио аренду поред осталих дућапа н на дућан који ностојп па пмању манастирском, с тим, да ова аренда припадне манастирској каси. Молн се уредништво за објашњење: да ли је радња општинског одбора правплна или не, и ако је радња неправилна, онда који је падлежан да одреди ову аренду и по ком закону?« — На ово питање одговарамо: По чл. 67. и 68. тачке 6. закона о црквеним властима источно православне цркве у Србији, манастирском имопином управља и ову издаје под закуп настојатељ манастира, пошто црквени одбори пе постоје више, јер су укинути законом од 26. априла 1895 године и указном наредбом од 1. јуна 1894 године, повраћајем у живот ранијег закона. Према овоме, настојатељ манастира једино је и надлежан, да по споразуму са надлежним црквеним властима, одређује величину аренде за манастирски дућан, а никако то право не припада општинском одбору. То право одбор није могао присвојити себи баш по изричном наређењу у члану 5. закона о сеоским дућанима. Нека се, дакле, остави настојатељу манастира да он одређује аренду, само што и он не сме ову спуштати испод минимума нити пењати изнад максимума, одређеног поменутим законом. Овакву одлуку општинског одбора, требала је, у осталом, да задржи од извршења и сама надзорна власт у смислу чл. 152. закона о општинама. II Суд општине гостиљске, актом својим Бр. 617, пита: Учтиво се молн уредништво да у свом првом листу изволи дати следеће обавегатење: 1. Један грађанин ове општине, још у 1904. години, написао је тужбу противу самог себе, коју је поднео један његов брат од стрица, те га је тужио за општинску утрину. Ондашњи општипски часнпци исаитали су 2—3 сведока, које је тужилац именовао, па без заклетве, без присутних, нити су излазили на лице места, досуде туженом онштинску утрину н ако су знали да је то ујдурма туженог и тужиоца. Сад тужени истиче препис речене иресуде и узнемирује грађане, забрањујући општинску утрину, и ако зна да је лажпа пресуда, јер су му онд. часници и сам препис пресуде лажан издали. Сад настаје питање: има ли право општински суд да изда наредбу да сељачку стоку не узнемирује по реченој општинској утрини; а за лажну исправу да оптужи одговорне среској власти (§ 147. кривич. закона) или да тужи општински заступник исте, и 2. Пресудом овог суда од 7. априла 1905. год. Бр. 996, кажњено је једно лнце за заузеће општипске утрине и да утрнна остане општинска, која је пресуда ностала извршна, али исто лице понова заузме утрину и суд га ове општине осуди својим