Полицијски гласник

БРОЈ 17.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 135

решењем — казни са 3 дана затвора и да куКу, коју је после извршне пресуде направио на истој утрини, скине са исте за 20 дана, или ако не учини да суд уради о његовом трошку; па како је и решење ностало извршно и већ пре 5 дана нротекло 21) дана а осуђени и не мисли да скида кућу са утрине, сада пастаје питање: Има ли право оиштински суд да плати мајсторима да кућу батале, (пошто је брпнара) и има ли право екзекутивним нутем да наплату од осуђеног изврши и мајсторима плати; у осталом на какав би начин могло да му се кућа не батаљује кад грађани туже и најзад ако би се кућа оштетила батаљивањем ко штету да накнади?" — На ова питања одговарамо: 1. Кад постоји судска пресуда, којом је утврђено, да је земљиште, о коме је реч, својина пзвесног грађанина, онда општински суд пе може ништити ту пресуду својом наредбом по томе основу, што има уверења, да се до ње дошло недозвољеним путем. Јер, кад се веК зна да је пресуда ресултат једне кривичне радње општинских часника и дотичног лица, оида нека иуномоћник о Iштински, за оштећену општину, подигне кривичну тужбу против дотичног лица и општинских часника, па ако се њихова кривица одиста утврди, тада ће н пресуда, која је донесена недозвољеним путем, пзгубити своју вредност; и 2. Кад је пресуда, којом је наређено да осуђени дигне кућу са земл>ишта општинског, постала извршном, па он није хтео да учини то у остављеном року, онда настаје право општинског суда да он сам то учини на рачун осуђеног, пошто је и то пресудом предвиђено. За извршење овога посла општински суд може да одржи једну кратку лицитацију, и да пренос куће уступи оно.ме, који буде најјевтинији. Ако се при преносу што поквари(батали) на кући по сили прилика, онда не може одговарати суд, него свс последпце има да сиоси сам окривљени пошто се пресуда мора извршити. Излпцитирану цену може иаплатити суд егзекуцијом од окрпвљеног, пошто је већ обухватио пресудом даће пренос ићи на штету и трошак његов. III Деловођа општине гугаљске, нита: »Кроз атар ове општине протиче река Морава, и она је граница између ове и других дотичних општина. Један грађанин ове општине имао је њиву у реону овом, али доцније река Морава отпочела је исту њиву ронити и тако пзвестан део находи се у овој а известан део у другој општини, средином иак тече река Морава. Сопственик је целу њиву продао сада једном лицу тако1)в из ове општине, и молп да се купац убаштини т. ј. у тап 11ју унесе цео простор како овај што се находи у реону ове општине, тако и онај део што је под коритом реке Мораве и

део који се находи у атару дотичне општине. Пограничари су изјавили да про • тиву такве мере немају шта, — и да ће тапију од своје стране потписати. Сад настаје питање: 1. Може лп општински суд ове општине утврдити тапију у којој се иод називом њиве обухвата и корито реке Мораве, као и онај извесан део нростора који се находн од исте њиве у реону друге општнне. У осталом, како се у дапом случају има поступити па да се не учини закопска омашка. Предмет стоји сада на решењу очекујући обавештење, па с тога се молн уредништво да се по могућству у иаредпом броју објаснп". — На ово питање одговарамо: Судови општински могу вршити убашгињавања само па она имања, која су у атару њиховпх општина, докле се простире њихова надлежноот — чл. 5. и 94. закона о општинама. Према томе, суд општине гугаљске можс убаштипити дотичног само на онај део, који је до Мораве у атару његовом. За оно земЂнштс нреко Мораве, ако га нико не спорп у смислу § 265. грађ. закона, надлежан је за убаштпњење доти 1нп општински суд. Корпто реке Мораве не може и ие сме бити предмет убаштињења ни у ком случају, јер је то јавно добро. Ако је овде случај § 264. гра!). закона, онда би сопствепнк водом пресечене њнве имао право иа пакнаду из старог корита Мораве. IV Суд општпие маковншке, актом својим Бр. 344, ннта: „У овој општини изабрата су два лица за кметове овог села, која стоје међу собом у сродству и то: Кмет В. М., по годпнама старији, спн је брата рођеног — мајке кмета — С. М. — дакле они еу обојица деца од једнога брата и сестре (рођацп). Према томе, да ли они стоје у сродничкој вези по тазбини или пак по крви, као и ако је по крви, да ли се рачуна у тај степен »четврти степен«; јер по чл. 89. закона о општинама стоји реч „до С( —- четвртог, која по свој прилици обухвата и четврти степен крвног сродства, и који ће од њих да одступи. Како је ова општина — прстплатник вашег листа, то се моли Уредништво за што скорији одговор на предње питање, то да би Суд могао извршити своју дужност по закону." — На ово питање одговарамо : По представцп суда, изабрани кметови стоје у III степену крвнога сродства, и нрема чл. 89. закона о општинама не могу обојица остати на дужности, него са положаја одступа млађи по годинама. Кад је случај крвнога сродства, онда се чл. 89. обухвата и IV степен, пошто се степени рачунају ,,за кључно«, дакле улази и II по тазбини и IV по крви.

ПОУКЕ И УПУТИ

Државни Савет ннје надлежан за расматрање одлуне општинског одбора, којом на тражење надзорке власти, разрешзва од дужности председника општинског. Надзорна власт, актом од 20. јануара 1910. год. ,№ 200, тражила је од одбора општине раково-барске, да председиика општинског, због вигпе побројаних неправилности и злоупотреба у звани шој дужности, одмах. разреши од дужности. Одбор општински на свом састаику од 20. јануара 1910. год. уважавајући захтев надзорне власти, донео је одлуку, да се председник М. II. разреши од дужности председнпка општине раково барске. По изјављеној жалби, III. Одсек Државног Савета нашао је, да за расматрање овога предмета није надлежан, иа је, и не уиуштајући се у расматрање жалбених навода, на снову чл. 25. зак. о пословном реду у Држав. Сатету од 6. марта 1910. год. № 1794. одбацио жалбу као надлежној власти поднесену. Јос. К. Ст.

Одлука опште седнице од 24/11,1910. г. № 1917. Писац инкриминованог чланка треба да исти иотиише иуним именом. иа тек онда да он од;ов ара за дело 1Јчи)мно њиме, иначе за исти одговара одговорни уредник. »Првостепепп Суд за варош Београд, ставпо је решењем својим под суд окрив. С. Г1. за дело увреде и клевете нанете путем штампе, н ако инкриминованп напис нпје потписао пунпм пменом већ ииицијалима П. С. П. Но Касациони Суд по жалби окрив. поништио је то решење суда прпмедбама својим а са разлога: Према тач. 2. чл. 40 зак. о штамни, одговорни уредник листа одговоран је за све оне написе у листу, који би били оштампани без нуног потписа пишчевог. Према томе, кад јо пнкриминовани чланак оштампан само под ппицијалима: II. С. II., а не под пунпм потписом окривљеног, који се за његовог писца пздаје, онда тај суд према наведеном пропису аакона о штампн није могао узетн да је окривљени С. за инкрпминовани чланак кривично одговоран и ставити га под суд, без обзира на његово признање да је он ниоац чланка, јер су специјалнпм закопом о штампи учињена за кривичну одговорност особеиа наређења према којима, као што је наведепо, окрив. С. није могао бити стављен иод суд за ово дело § 161. крив. с. пост." Првостепенн Суд за варош Београд није примио напред изнесене примедбе већ је дао противразлоге: и Чл. 40. зак. о штампи а у тач. 1. прецизно је утврђено ко може одговарати за учињене штампареке кривице н ко по реду одговара. Овом одредбом признито је, да за штаМпарске кривице у првом реду одговара писац, а тек после њега одговара уредник ит.д. Тач. 2. чт. 40. истог закона предвиђено је, да уреднпк одговара за све написе без потписа пншчевог.