Полицијски гласник

СТРАНА 140

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

ВРОЈ 18.

скога одмора, а када се, на тај начин, § 510. не примењује, на фазу извршења, у колико је у питању тај одмор, логично је. узети да се он, ни у осталим својим одредбама, на ту Фазу не односи, да другим речима, продаје може бити и у недељне и празничне дане. У прилог овога мишљења ишло би и ово резоновање. Као што смо видели, судски рад не престаје ни за време одмора за оне послове који су побројани у §-у 511. (тач. 1. а 11.). Међу тим пословима налазе се и средства за обезбеђење (тач. 1.), која се, и од 16. Јуна до краја Јула, могу стављати и скидати. Хитност која је везана за спорове ове врсте објашњава у довољној мери надлежност дежурнога судије ,као и дежурнога одељења Касационога суда (§ 5! 2.) код истих спорова. Таквих хитних ствари има и у процедури извршења ; специално акат хитне природе може бити попис, који мора да претходи свакој продаји (§ 466.), а на име онда ако постоји бојазан да дужник (или онај који дугује ргорЂег гет) добра своја не отуђи или не оптерети, што би наплату тражбине повериочеве довело у питање. Нема сумње, према томе, да власт полициска може у свако доба предузети попис дужникове имаовине без обзира на то да ли се налазимо у данима судскога одмора или не, да ли је то недеља односно празник или не (§ 466., став други, а. и б.). Па када тако, за попис и процену дужниковога имања, не постоји никакво ограничење по вр'емену, онда тога ограничења не треба да буде ни за остале радње у поступку извршења. Поступак извршења је једна целина, и оно што важи за делове те целине, важи и за целину. II. Ми налазимо да, од ова два мишлења односно питања да ли продаја може бити одређена и у недељне и празничне дане, ваља усвојити ово друго. И збиља, треба, у главном, имати у виду саму власт која је овде надлежна, а то је власт полициска; та власт беспрекидно, рекли смо већ, Функционише. Па и са гледишта иослова који долазе, код грађанских спорова, у њену компетенцију, правилније је решити, да полициска власт, и ту као и код њеие главне надлежности, дејствује увек. Извршење одлуке судске, које има да обезбеди реализацију једног приватног права, не може се класирати међу оне радње власти код којих је допуштено одуговлачење. Јер, ако одуговлачење суђења не мора бити опасно по циљ који се код суђења има у виду: а тај је признање (декларирање) права тужиочевога, није тако и са извршењем: одуговлачење овога може сасвим да компромитује наплату досуде, акомпромитовати наплатудосуде, то значи компромитовати и само право, јер праву лежи последња и најглавнија санкцијау егзекуцији судске одлукекојом је оно утврђено. Без те егзекуције нема ни санкције приватних права. Кад је реч о тој санкцији приватних права, не може бити говора о недељи и празнику нити о одмору власти. Власт мора стално бити готова да ту еанкцију праву обезбеди. Отуда и оне многобројпе одредбе у Грађ. Суд. Поступку којима је циљ да убрзају

извршења одлука судских (в. §§ 454., 464., 466., 472., 473., 474., 475., 500. а.). На послетку, законодавацнигде не вели изречно да се, н. пр., решење о забрани или стечају може извршити недељним и празничним данима, иа ог.ет нико не би могао ни покушати истаћи мишљењс да се, у те дане, не сме приступити извршењу тих решења чија је практична вредност условљена, тако често, брзом егзекуцијом. Шта више, за забрану вели 403. да љу »полицијска власт мора извршити истог дана, кога је за забрану примила судски налог, или најдаље сутра дан, ако је удаљеније место на коме сезабрана извршити има...« (Допуна од 14. Јула 1898.), из чега сасвим излази да се забрана може — и по нотреби мора — извршити и недељом и празником (в. за извршење решења о отварању стечаја § 40. Закона о Стецишном Поступку). Тај Факат да се нродаја може обавити и недељом и празником објашњава нам зашто у § 501., у коме су побројани узроци уништаја продаје, нема ни помена о случају када је продаја извршена у недељни или празнични дан: ни један од прописа који се у том, 501., параграФу наводе не говори о дану кога продаја може односно не може бити. 1 ) 4°, Време трајање иродаје. — а°. Законодавац не вели ништа о томе када треба надметање да почне. Ваља ли из тога извести да надметање мора почети у оио време када почиње канцелариски посао извршнога органа ? Вршење продаје јесте званична радња, и, са те тачке гледишта, могло би се на постављено питање одговорити аФирмативно. Из овога би требало извести ову последицу: ако је место где се продаја има извршити удаљено од канцеларије извршнога органа, тај орган морао би се ка њему кренути довољно рано како би могао на то место благовремено стићи. У пракси, како изгледа, надметање се отпочиње раније или доцније према самој вредности пописанога добра, као и према већем или мањем

') Да иаведемо овде један раопие Г. Мннистра Унутрашњих Послова (од 29. Новембра 1891. год., ПБр. 18085.), који глаеи : »Од стране дрквене власти изиесено ми је питаље: да ли одговара духу и намери наређења § 364. крив. зак. о затварању радњи у неделже и извесне празничне дане, што полициске власти у тнм данима по чаршијама где су затворене радње, држе јавне продаје и лицитације, те ио васдан тога ради добош лупа. »Находећи да је ова иажња духовне власти оправдана, — препоручујем полнциским и општинским властима, да у недел>пе и извесне празничне дане (§ 364.) у варошима и местима где има цркве и дућана, не држе продаје и иначе јавне лицитације, а добошем ее служе само у приликама важних обзиана ијавних наредаба хитие природе 4 . Д. Калајдић, Полицијсни Зборник, стр. 1221.. Али, ако јс, противно овом распису, јавна продаја била ипак у недељни или празнични дан, оиа заго не би била неуредиа, и суд је, због тога, не би уништио. По Уставу (чл. 117. и 146. став други), судови еуде и решавају само по закону и законитим наребама. По ^законитим наредбама'% то значи даје једна иаредба управне власти, била она оишта или специалпа, за суд само тако обавезна, ако је закону саобразна (в. и § 93. Крив. Законика; Др. Коста Кумануди, Адмшшсгративно Лраво, I. свеска, стр. 32. а 36.). Отуда, суд, који је надлежан за расматрање уредности јавних продаја (§ 502.), не би могао, на оенову наведеиога расписа, иоништити једну јавну нродају из тога разлога што је она извршена у недел.у или иразник, будући тај распис, према горњим нашнм објашњоп.пма, није са закоиом сагласан.

учешћу публике у надметању. Али, оваква пракса може да одведе било злоупотребама било погрешкама које би штетиле интересе поверилаца и дужника. Ако се продаја почне сувише доцкан, може се, н. пр., десити то да се публика дотле разиђе, тако да остане мали број надметача, н1то, свакако, не иде у прилог ни дужника ин поверилаца. Требало би одредити један максимум времена носле кога иродаја мора одмах отпочетн. То време, наравно, не треба да буде толико примакнуто јутру, да, због одсуства надметача који се још искупили нису, извршнн орган проведе више или мање не радећи ништа. 1 ) ( наставитче се) Ж. ПериЋ

КРИМИНАЛ.НА ПОЛИЦИЈА

(наставак) Ова погрешка власти велика је, груба и тешка. Она је доказ о необичној површности с којом је вођена истрага. Из ње се види, да се власт задовољавала неодређеним, нетачним и скоро погрешним обавештењима. Овакав начин ноступања може имати за последицу само заблуде и погрешке. Домицил детињи био је први елеменат, који је требало тачно знати и проверити, јер се он може сматрати као центар опасности за једну личност, а нарочито за једну девојчицу, за њено кретање, за њене одласке и доласке. Овај основни податак био је битан за изналажење злочинчевог пута и одређнвање куће злочина. Услед погрешног обавештења, истражни судија произвољно је преместио овај центар детиње опасности из средине вароши, из близине Фламанског нозоришта, у »МоЈепћеек-Ват^-Јеап". на 200 метара даље, ван спољних булевара. У место да утврде тачно и прецизно овај прости и почетни елеменат за истрагу — домицил детињи —- полиција и истражна власт ремеге све и објављују ствари противне истини. Погрешка истражног судије могла је нмати нарочитих последица и са једне друге тачке гледишта. Да је дете у истини становало код своје матере, и да ова није уживала добар глас, природа злочииа могла се појавити у сасвим другом виду. У овом случају власт би се нашла пред једним злочином Фамилијарне проституције. Ова претпоставка, ме1)утим, искључена је самим тим, што једете становало код својих, у сваком погледу честитих ородника. Осма иогрешка. —- »Важан Лични Опис« препун је нетачности у појединим својим ситнијим детаљима. Тако се у њему вели, да су »ноге веома вешто пресечене у висини бедара«, а ово но стоји у истини. Вутине детиње биле су пресечене на препонама. ') Кодједне продаје, извршни орган био је тужен зато шго је продају отпочео у два часа ио подне. Првостепени суд је тужбу одбио, по том основу што у закону нигде није предвиђено када ће продаја почети већ само то да се она ие може свршити нре четири часа по подне. Ову одлуку нижега суда одобрио је и Касациоии Суд својим решењем од 7. октобра 1902. год. б}>. 7518.. С. Јањић, ор. сг(., Полицијски \ Гласник, год. 1904., број.од 5. Септембра, стр. 274..