Полицијски гласник

ВРОЈ 18.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 141

Деввта погрегика. — Хартија, употребљена за паковање детињег трупа, састојала се из једног табака круте, терисане хартије, у величини 1 м. 14/0 т. 91. Не само да истражни судија није ништа опазио ни открио у погледу природе ове хартије, већ је и у овом ногледу починио грдне погрешке. Без разлога он тврди, да је ово хартија »енглеска« ; без разлога он верује да се ова хартија продаје свуда и у детаљима. Доцније ћемо у детаљима испитати питање о овом табаку хартије. Десета иогрешка. — »У циљу лакшег ношења пакета, конопац око њега био је на крају увезан у облику омче", вели г. Хаво. Ово тврђење апсолутно је нетачно. Омча на пакету била је само једно просто лукавство злочинчево, које је имало за циљ да заведе полицију, и да је упути на пијачне продавце, који имају обичај да праве омче на пакетима својих клијената. Неискусни Ноел учинио је погрешку, те је пакет носио до комесаријата у рукама, т. ј. помоћу омче, и с тога је једва ишао, а сем тога и руке су му биле засечене конопцем. Једанаеста иогрешка. — Истражни судија пише „да је леш детињи био увезан са три парчета јаког канапа, разне дебљине, који су били везани уједно и износили у дужиии С м. 78. к Ово тврђење о три парчета канапа, везаних уједно, доказује да истражни судија није имао ни појма о начину на који је зЖочвнац спаковао свој први пакет. Леш детињи, као што смо видели, био је увијен у огртач, а овај је опет био увезан првим парчетом канапа. Спољашњи завој, који се састојао из табака хартије, био је увезан другим, дужим канапом, на чијем се крају налазила омча. Канап, који је обмотавао огртач, био је ножем пресечен. Према овоме, злочинац је употребио свега два одвојена парчета канапа: један за унутрашњи а други за спољашњи пакет, па с тога никако није могао везати уједно три парчета, као што тврди истражни судије. Он, дакле, није знао за ове детал>е, који су од врло велике важности. Помоћу начина, на који је пакет био спакован, могла се одредити проФесија лица које га је спаковало. Дванаеста иогрешка. — Ниједан полицајац, ниједан истражни чиновник није опазио да је огртач, којим је леш био обвијен, био анормалан по својој дужини и ширини; то је био огртач човечји. а не детињи; шта више, злочинац га је преврнуо приликом паковања. Доцније Кемо видети важност ових констатација. Тринаеста иогрешка. — Сам тај Факт, што су ноге и ципеле детиње биле спаковане у четири пакета, као и начин и савршенство с којима је то учињепо, пружају изузетне и капиталне податке за истрагу. Међутим, наше судске власти закључиле су из овог Факта, да су ови пакети дело руку какве дућанске продавачице, без сумње подводачице од 20 год. или каквог месарског момка. Четрнаеста иогрешка. — Истражна власт и полиција безразложно су веровале у злочин нодвођења и трошиле своје време у истраживану тајанствене подводачпце од 20 год., сафризуром в а1аУ1ег§-е ((

и т. д. Хипотеза о оваквом злочину почнвала јс па моралној немогућностн, и била је у нротивности са најелементарнијим појмовима психолошке вероватноће, те ју је с тога требало одмах одбацити. Петнаеста иогрешка, — Хипотеза о подводачици и трагање у овом правцу оснивали су се искључпво на брбљању Марије Метер. И државни тужилац и истражнп судија учииили су велику погрешку што нису потражили генезу ове сведоџбе и контролисали објективност њених елемената. Шеснаеста иогрешка. — Агент који је, први, чуо причање Метерове, био је веома невешт и необазрив, стављајући јој до знања да је оиа једина која је последњи пут видела Жану Ван Галк, и да ће њена сведоџба бити он највеће важности. После овог сазнања, Марија Метер није имала разлога да се устручава у причању и понављању своје детиње измишљотине, пошто је видела да су истражни чиновници њену детињарију узели озбиљно. Седамнаеста иогрешка. — Да би примиле сведоџбу Марије Метер и одржале хипотезу о подводачнци од 20 год., полиција и истражна власт биле су принуђене да и саме учине једну озбиљну погрешку. У свом „Важном Личном Опису" исгралши судија г. Хаво изјављује, да су внше личности виделе Жану у разговору са непознатом женом. Тврђење ово, међутим, неистинито је, јер нико, ниједан сведок, није поткрепио сведоџбу Марпје Метер у овом правцу. Нека истражни судија именује личности које су то учиниле ! Он није у стању ово учинити. Сматрали смо за дужност да изнађемо порекло ове заблуде или лажи, и ево шта смо нашли : Марнја Метер несумњнво је једини сведок, који тврди да је срео Жану у друштву подводачице. Две девојчице, међутим, које су становале на супротном крају вароши, причале су, одмах сутра дан по извршеном злочину, да им је, при враћању из школе, пришла једна жена и покушала да их одведе. Ове две девојчице звале су се : Аигелина Демеј и Жана Ван Галк. Лако је појмити, да је девојчица истог доба и имена морала бити нарочито потресена вешћу о страховитом злочину. Пред неизмерним болом и знацима опште симпатије, имењакиња убијене Жане хтела је постати пнтересантна. Једнакост имена и презимена сугерирала ју је. У своме нејасном узбуђењу, она је у почетку сасвим наивно веровала да су њу хтели одвести и убити, и то је узрок њеном причању, које је још појачано причањем друге девојчице. Сједињујући два дечја ћеретања, међу којиманије било иикакве везе, истражни судија сковао је лични опис подводачице од 20 год., а обмањујући себе потписао је »да су више личности виделе ову жену са Жаном«, што не стоји у истини. Осамнаеста иогрешка. — Власт је примила невероватну и Фантастичну причу Марије Метер, а одбацила јасну, позитивну п вербватну сведоџбу Рашел Ван Ланди. Од две противречне сведоџбе она

је усвојила невероватну и немогућну. Ово је погрешка оцењивања и расуђивања. Деветнаеста иогрешка. — Друга погрешка у овом истом правцу јесте ова: власт је одбацила важиу сведоџбу Жана Батиста Де Конинка, која је несумњиви израз истине, н претпоставила јој хистеричну измишљотину једне лажљиве жене. Зашто ? Вероватно зато што је сведоџба Де Конинкова долазила преко комесара Фронвиља, па је државни тужнлац, који је водио истрагу са полицијским комесарима II дивизије г. г. Тејером и Вормом, уображавао, да г. Фронвиљ води лично особену истрагу. То је, дакле, била нека врста персоналног ривалитета, због које је одбачена важна Де Конинкова сведоџба. Овај акт не може се никако измирити са појмом и интересима здравог правосуђа. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

К А М О Р А од 5Кана Карера (СВРШЕТАК) „Оиарро", бранилац угљетених. Поред ових званичних великодостојника камористичких, постоје извесна лица, која немају никакав чин, па чак и не припадају.Камори, али имају великог утицаја на камористе, и сматрају се као нека врста независне аристокрације, савезници »Часнога Друштва". То су такозвани диаррп Ова реч гуап, која у Француској има погрдан смисао, долазп од једне шпањолске речи која има ласкав смисао. На шпањолском то значи »Феш«, »елегантан«, »лепога држања." Ову су реч донели »из Шпаније" освајачи, и означава људе који су за пример у понашању, сјајнога држања, п похвалног јунаштва. Не може се нико назвати гуаи док не да неоспорног доказа свога јунаштва. »Оиарро« је стари јунак витешких романа. Деси се понекад да је гуапо сумњивог морала; али је најчешће то савршено поштен човек, који просто воли*да ужасне, да изненади свет. „Оиарро" се бије за славу, због хвалисања. У онште, нарочито у извесно доба, воли да се покаже каваљер, бранилац жена и слабнх, зашгитник странаца и веома је гостољубив. Захваљујући гуаиима ја сам био уведен у извесне кругове камористичке, и упознао доста изблиза овај чудновати свет. Прави „8'иарро" иеће се никад ставити под управу строгога закона камористичког. Али је скоро увек у вези са камористима, који му се диве и поштују га, и чије му поштовање ласка. Из чега је дакле састављена Камора? То је необично тешко да се тачно одреди. За преплашене грађане и за народ који им се диви, камористе су сви они,